I JA SAM JEDVA POBEGAO GROBARU SA LOPATE! Emotivna ispovest sina Ilije Petkovića: Nasmejao se i rekao "VIDIMO SE"...

Tuga je iz dana u dan sve veća... Sin Ilije Petković, Dušan govorio je o očevoj smrti i kako se sve izgešavalo

- U nedelju mu je bilo baš loše. U ponedeljak sam ceo dan proveo s njim, nije mi odavao utisak da je toliko loše, pa da kažem idemo u bolnicu. Ležao je, pričali smo, nije imao temperaturu ni kašalj. Sedam dana pre toga, imao je visoku temperaturu, ja sam želeo da ide kod doktora, on mi je rekao “neka, ja ću to sve sam”. Uradio je tada test na koronu, ali rezultat nikako nije dolazio. U petak uveče, na moje insistiranje, zvao je ambulantu, rekli su mu da se nešto zagubilo i da dođe u ponedeljak da to ponovo odrade. Tada je imao problema sa stomakom, neko gađenje prema hrani. Pošto smo proveli vreme s njim, njegov prijatelj, koji je doktor, i ja, odosmo kući, a on je legao da spava. Ujutru me zvao kućni prijatelj i rekao da je ćaletu mnogo loše. Našli smo se kod njega, došla je Hitna pomoć i odvezla ga. On je u to vreme bio komunikativan, ma kao da mu nije ništa ozbiljno - priča Petković junior za "Blic".

Vesti nisu bile dobre.

- Perforacija čira, a rekli su mi i da ima nešto na plućima. Zaustavili su mu to krvarenje, otišao sam u utorak da mu odnesem stvari. Žena koja je izlazila iz njegove sobe rekla mi je da je malo nervozan. Istina, on nije podnosio bolnice, iako je druge u njih vodio. Ostavio sam mu telefon. Sledeći poziv - Ilija je hitno prebačen u KBC „Bežanijska kosa“. Došlo je i do pucanja drugih čireva i korona se pojavila. U subotu su samo javili da je umro.

Foto: Starsportphoto

I Dušan je imao problema sa koronom. Borba je bila više nego jaka.

- Sahranili smo ga u četvrtak u Aleji zaslužnih građana. Posle sahrane sam osetio slabost, kao da propadam kroz stolicu. Lomila me temperatura u petak, a u subotu sam bio dobro. Ipak sam otišao u kliniku. Uradio rendgen pluća, kad ono teška upala oba plućna krila! Što je najgore, bio sam na nogama sve vreme. Inače, svakog dana treniram sat i po dva, ta moja sprema mi je davala snage da to nosim. Rezultati krvne slike bili su katastrofa, pa ta saturacija... Bio sam na granici respiratora, nosio sam masku sa kiseonikom 24 sata. Bio je toj jedan pakao, uspeo sam da pobegnem grobaru sa lopate. Proveo sam 11 dana u bolnici. Sada sam u redu, hvala Bogu.

Foto: Starsportphoto

Još uvek ne može da shvati da oce više nema.

- Prošlo je 40 dana, a ja sve vreme čekam da se on pojavi na vratima. Ne mogu da se pomirim s tim da ga nema. Otišao je tako iznenada. Shvatio sam da je umro kada sam ga video u metalnom kovčegu. Ali, ja još kao da čekam da se probudim iz ružnog sna. Realnost je, nažalost, da nije s nama. Još teže mi je palo jer tata nije bio bolešljiv, već zdrav, sve je uvek preležao na nogama. Njega je taj čir zezao ceo život, pio je one šampone otkako znam za sebe. Lako je sada biti pametan. Poslednji put kada sam ga video, masirao sam mu stopala. Čekali smo potom da ode na hirurgiju. Nasmejao se i rekao “vidimo se”. I - više se nismo videli. Mogao je da živi bar još deset godina, toliko je vitalan bio. S njim sam mogao da pričam kao da mi je vršnjak, išao je gore-dole, na pijacu, na stadion, do Saveza. Ma, strašno - zaključio je Dušan Petković.

Bonus video: