BEKENBAUER MI JE PREDVIĐAO ZLATNU LOPTU! Piksi pomenuo i NAŠE igrače u Veroni

Selektor Srbije, Dragan Stojković Piksi dao je intervju za Gazetu delo Sport.

Italijani su imali povod da intervjuišu trenera naše reprezentacije, s obzirom da je u sezoni 1991/92 dok je nastupao za Veronu pružio najbolju partiju protiv Intera.

Ova dva tima se sastaju sutra od 15 časova.

- Rasturili smo Inter koji je tada u svojim redovima imao Zengu, Bergomija i Bremea – počeo je Stojković priču za jedan od najtiražnijih sportskih listova na svetu.

Tog 9. februara 1992. godine dogodilo se nešto čudno, nisam osećao ni najmanji bol i bukvalno sam leteo po terenu. Čitave te sezone vodio sam borbu sa teškom povredom koju sam zaradio u Marseju neposredno po dolasku iz Crvene zvezde. Ali, protiv Intera je odjednom sve došlo na svoje mesto. Trčao sam bez problema, nije bilo straha od promene pravca, driblinga…

- To su stvari koje je teško objasniti sa medicinske tačke gledišta. Pobedili smo 1:0, ali je rezultat morao da bude još ubedljiviji. Promašio sam penal u finišu susreta, lopta je otišla iznad prečke. U novinama sam proglašen za igrača utakmice i svi su pisali o preporodu jedne velike desetke svetskog fudbala. Nažalost, dva dana kasnije, bolovi su ponovo počeli da čine svoje“.

Foto: Starsportphoto

Uprkos tome, Verona je i dalje u Piksijevom srcu.

Na Bentegodiju sam odigrao onu antologijsku utakmicu protiv Španije u osmini finala Svetskog prvenstva 1990. Dao sam dva fenomenalna gola i to ostaje za ceo život. Evo i vi me tri decenije kasnije opet pitate za tu utakmicu, što znači da sam zaista napravio nešto veliko. Kod prvog gola, nije samo Martin Vaskezodleteo u prazno, već kompletna klupa sa rezervnim igračima Španije.

- Najbitnije da sam u tom trenutku razmišljao drugačije od svih drugih na stadionu. Svi su očekivali najjednostavniji mogući potez, udarac iz prve, ali ja sam u glavi imao nešto sasvim drugo. I ispalo je fenomenalno. Za drugi gol iz slobodnog udarca dobio sam javne pohvale od Edsona Arantesa. A kad Pele deli komplimente, ne možete da budete ravnodušni“.

Rukovodioci Verone, zajedno sa predsednikom Erosom Macijempratili su iz lože čuvenu utakmicu između Srbije i Španije.

 Sećam se da je Franc Bekenbauer kada sam došao u Marsej rekao Tapiju da će Piksi biti Zlatna lopta svetskog fudbala ukoliko ga budu mimoišle povrede. Da, te proklete povrede…“ – uzdahnuo je Stojković i nastavio intervju lepom anegdotom koja je na Italijane ostavila poseban utisak.

- Bukvalno sat vremena nakon što sam potpisao predugovor sa Marsejom, zazvonio je fiksni telefon u mom stanu i sa druge strane žice bio je niko drugi do Adrijano Galijani. Pitao me je da li je istina da sam potpisao za Marsej. Dogovor sa Tapijem je bio da se ne izlazi u javnost sa informacijom o transferu i da se sve ozvaniči tek posle Svetskog prvenstva u Italiji. Ali Tapi nije mogao da ćuti, odmah se pohvalio francuskim novinarima da je kupio Maradonu sa Istoka.

- Pošto se radilo samo o predugovoru, rekao sam Galijaniju da informacija nije tačna, ali da sam dao reč Marseju i da je za mene reč svetinja. Rekao je da ne pita za cenu i da će na sve načine pokušati da me ipak dovede u Milan. Pozvao je Tapija, nudio kule i gradove, ali ovaj je odgovorio: ’Evo ti ceo tim Marseja, biraj koga hoćeš, ali Piksija ne možeš da imaš.

Foto: Starsportphoto

Piksijeva avantura u Italiji, obeležena je isključenjem u Ređo Emiliji.

E za taj događaj me veže jedna zanimljiva epizoda. Kada je reprezentacija SCG igrala 2002. godine u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Italije u Napulju, ja sam bio predsednik Saveza. Prišao mi je jedan čovek i pitao me da li ga poznajem. Odmahnuo sam glavom, a on je rekao ’ja sam onaj sudija što ti je pokazao crveni karton protiv Ređane i želeo bih posle toliko godina da ti se izvinim’. Bio sam u šoku, nisam verovao šta čujem. Nasmejao sam se i odgovorio ’nema veze, život ide dalje…’ ali čoveče, šta te je nateralo da me isključiš na prijateljskoj utakmici… da li je moguće da neko ko je tek došao u Italiju, toliko dobro govori italijanski da je tebe uvredilo ono što je rekao. A nisam mu ništa rekao, zaista… pomešao me je sa nekim igračem koji se nalazio u mojoj blizini. Totalno bezveze situacija koja je bogami uticala na mene. Dođeš tu kao veliko ime i onda te isključe na pripremnoj utakmici bez ikakvog razloga. Dobio sam dva meseca suspenzije, posle je to smanjeno na 4 meča i debitovao sam tek protiv Napolija“.

Italijanski mediji nisu propustili da pitaju Piksija o Srbima u dresu Verone. To su Ivan Ilić i Darko Lazović.

 Može se reći da je to znak sudbine. Ivan zaista poseduje veliki talenat. Znam taj njegov put, ali nije zbog toga pozvan u reprezentaciju, nego zato što je pokazao potencijal koji tek treba da eksplodira. Za godine koje ima, igranje u Seriji A je bio dovoljan znak da reagujem i da ga uvrstim među kandidate. Slažem se sa trenerom Jurićem da bi morao fizički da ojača i da u tom slučaju kroz tri-četiri godine može da bude top igrač sredine terena. Mora da bude strpljiv, da ne preteruje sa teretanom i sve će doći na svoje mesto.Masa jeste bitna, ali za mene je važno da tehnički deluje veoma inteligentno, dobro čita igru, njegove lopte su jako pametne, brzo misli… to mi je važnije od fizike. Ni Inijesta nije bio fizički jak, pa je važio za najboljeg veznog igrača na svetu. Čudi me da Italijani porede Ilića sa Prosinečkim, mene više podseća na Matića. Robi je bio potpuno drugačiji tip igrača, daleko ofanzivniji od Ivana“.

Darko je pre svega jedan skroman i pametan momak. Naravno da je i odličan fudbaler, ima neverovatnu brzinu i takođe je veoma inteligentan. Gol je zaista bio fantastičan. Svi elementi, tajming, položaj tela, udarac… Sve maestralno izvedeno. Raduju me igre svih naših igrača u Italiji. Đuričićev perfomans u jednom malom Sasuolu je za svaku pohvalu. Vrlo ozbiljan, brz, inteligentan… njemu bi takođe prijala promena sredine, da ode na viši nivo. Baš kao i Sergej koji je već dugo u Laciju i vreme je da počne da razmišlja o novim izazovima. To bi odgovaralo i klubu koji u tom slučaju može da zaradi ogroman novac, a Milinković-Savić novu motivaciju i želju za daljim dokazivanjem.