JOVANA DAMNJANOVIĆ - ŽENSKI LEVANDOVSKI! Bajern me obradovao novim ugovorom, tako to rade u velikom klubu!

Nekadašnja članica Crvene zvezde, pa nemačkih Volfsburga i Sanda Jovana Damnjanović igraće najmanje još dve sezone u jednom od najboljih evropskih klubova - Bajernu

Bajern je još jednom pokazao da je veliki klub. Jovana se vratila treninzima posle pokidanih ligamenata i pauze od osam meseci, a klub joj je i pre nego što je sezona završena ponudio nastavak saradnje.

Jovana se vratila treninzima posle povrede.

- Zadovoljna sam za sad. Radim po posebnom programu, ne smem da ulazim u duele. Moraću da budem strpljiva, da ispoštujem sve protokole zdravstvenog osiguranja i slično - rekla je Jovana za portal SportFem.

To je bila povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena i smatra se najtežom povredom kod sportista. 

- Ne volim da je nazivam najtežom povredom, jer uvek ima i gorih stvari i bolesti i povreda koje mogu da ostave teže posledice. Ali definitivno sam zaradila povredu zbog koje su sportisti najduže na oporavku. Osam meseci sam bila van terena, ali nekako mi je proletelo to vreme. Tek kad uporedim s nekim drugim događajima, pa onda kažem sebi osam meseci uopšte nije malo, ali meni je na sreću proletelo.

Foto: reuters

Za povratak na teren od kluba je stigla čestitka u vidu novog ugovora.

- Baš sam se obradovala, ali tako se to radi ovde u velikom klubu. Imala sam još godinu dana ugovora, ali iz kluba su mi rekli da oni ne žele da u poslednju godinu ulazim pod pritiskom jer sam bila povređena. Rekli su mi:”Ne moraš da se opterećuješ, da se dokazuješ, mi znamo koliko ti vrediš i šta značiš ekipi i zato hajde da produžimo ugovor i onda se ti polako vraćaj u formu.

Kakva je praksa u ženskom fudbalu, na koliko se u proseku potpisuju ugovori? Na tri ili četiri godine ili duže ili kraće?

- Pravila nema. Recimo da je prosek dve ili tri godine, meni su do sad svi ugovori bili na dve ili tri godine. Na godinu dana retko ko potpisuje ugovor, jedino ako klub dovodi neku devojku za koju nije siguran da li će moći da odgovori zahtevima i kako će se uklopiti.

Jovana je otkrila i neke detalje o Bajernu. 

- Trening centar delimo sa drugim timom Bajerna, to su momci koji igraju u trećoj ligi, a tu su s nama i klinci iz svih mlađih kategorija. Prvi tim ima svoj trening centar, maltene na drugom kraju grada. Ovde važi i zaista se primenjuje u praksi pravilo da smo svi jedna velika porodica. To se odnosi doslovce na sve, od portira do šefa stručnog štaba Bajern B. Fizioterapeuti, treneri, nebitno koja su im zaduženja trenutno, ali svi se raspituju, svi znaju da li si povređen, kako si igrao, razmenjuju se mišljenja, iskustva… Ima tu i velikih imena poput Martina Demikelisa, a svaki razgovor i savet s takvim ljudima mnogo znači.

Foto: reuters

Imate li bilo kad kontakt s prvotimcima?

- Naravno, pogotovo pre pandemije korona virusa, kad je mogla i publika da dođe na mečeve. Onda su i oni često dolazili. Pre dve ili tri nedelje smo, recimo, nekoliko sati snimali reklamu zajedno sa momcima iz prvog tima. Interesuju se za naše rezultate, igre, sve ih zanima i sve su to divni momci, pristupačni, nije nikakav bauk razgovarati s njima.

Ko je na tebe ostavio najbolji utisak?

- Serž Gnabri. S njim sam se baš lepo ispričala i na tom snimanju nedavno, a i ranije smo se sretali. Ali tu su i košarkaši, takođe divni momci.

Družiš li se s našim košarkašima iz Bajerna?

- Ranije su bili Cirbes, Dangubić, pa smo imali jednom i zajedničku večeru kod Ulija Henesa. Sad je tu Vladimir Lučić, ali njega nisam upoznala.

Je li zato što si zvezdašica pa si se upoznavala samo s bivšim igračima crveno-belih, a Lučić te onda ne zanima?

- Ha, ha ha… Sve je zbog korone izuzetno ograničeno, baš sve, svi kontakti, medijski termini, ta druženja… A Lučića ovde izuzetno cene, čini mi se da su ga izabrali za najboljeg igrača Bajerna u poslednjoj deceniji. Upoznala sam se s Nihatom Đedovićem, reprezentativcem Bosne i Hercegovine u košaraci. Operisao nas je isti doktor, pa smo lako našli zajedničke teme za razgovor.

Foto: reuters

Od tvog prelaska u Bajern, kad god su mediji pisali o tebi, uvek su te nazivali “ženskim Levandovskim”. Da li je tebi zapravo fudbalski uzor Poljak ili neka fudbalerka?

- Sad sam u godinama kad stvarno nemam uzora i idola. Kad sam počinjala da se bavim fudbalom, to je bio legendarni napadač Crvene zvezde Mihajlo Pjanović. Poslednji put kad sam nekog gledala kao idola bio je to Didije Drogba, u periodu kad sam napuštala Zvezdu. Sad više nema toga, ali ima momaka koje volim da gledam kako igraju, kako se kreću, da pratim neke njihove poteze, a tu jesu Levandovski, Lukaku…

Kako ti se čine kolege iz muške reprezentacije, pošto odavno nismo imali takvu konkurenciju u špicu: Aleksandar Mitrović, Luka Jović, Dušan Vlahović, pa i odlični Đorđe Despotović?

- Ne bih bila u koži selektoru Stojkoviću. Svi su fantastični i najbolje po Srbiju je što će uvek neko od njih biti u odličnoj formi. Sad je to Vlahović, sa 20 golova u Seriji A i baš me zanima šta će biti s njim narednog leta. Hoće li napraviti iskorak u karijeri i preći u neki jači klub ili će ostati još godinu dana u Firenci.

Srbija na jesen kreće u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a za vizu će se boriti i sa Nemačkom, ali i Portugaom, Bugarskom… Kakve su nam šanse?

- Nemačka je prvi favorit, a sa ostalima možemo da se „pobijemo“ za drugo mesto. Otežavajuća okolnost je što iz Evrope ide manji broj timova, pa će samo pobednici grupa biti direktni učesnici Mundijala, a drugiplasirani će u baraž. Nadam se da možemo bar za drugo mesto ravnopravno da konkurišemo, a za prvo će, realno gledano, biti veoma teško protiv Nemica. Ali, nikom nećemo prepustiti bodove bez velike borbe.