(Video) Život sa fudbalerom je lep, ali veoma stresan! Sofija Milošević o braku sa Lukom Jovićem, čestim selidbama i Firenci!

Uživam u svakom trenutku provedenom sa Lukom, iako je život sa fudbalerom pun stresnih situacija, kaže manekenka Sofija Milošević u intervjuu za Informer. Ona priznaje da joj prijaju česte selidbe i ne smeta joj kad njen suprug Luka Jović mora da menja klub

Za napadača Fioretine kaže da se trudi da posao ne donosi kući i da porodicu zaštiti od evetualne nervoze.

Zajedno su živeli u Frankfurtu i Madridu, a odnedavno su stanovnici Firence zajedno sa sinovima Aleksejm (2) i Teodorom (pet meseci).

Jeste li se lepo smestili u Firencu i jesi li počela da se privikavaš na novi grad?

Foto: Informer

- Još tražimo mesto gde ćemo da živimo, ipak ćemo tu biti dve godine. Pošto su deca još mala tražimo adekvatan prostor za njih. Srećna sam što sam ponovo u Italiji, jer je to moja druga omiljena zemlja, uz Srbiju.

Gde si sve živela u Italiji?

- Karijeru sam počela u Milanu, a volim da kažem da sam došla maltene kao beba, jer sam imala samo 15 godina. Ostao mi je u tako lepom sećanju i uvek mu se rado vraćam. Snimala sam kampanje svuda po Italiji, ali bih izdvojila Siciliju. To je baš posebno mesto, koje mi je priraslo srcu.

Foto: Informer

Smetaju li ti česte selidbe sa Lukom?

- Ne bih da zvučim razmaženo, ali ne, štaviše prija mi. Njegov posao je takav i imamo priliku da putujemo svuda po svetu. To su sve lepa mesta za život i lepi gradovi. Ne smeta mi da se selim, jer je moj život u koferima od 15 godine i živela sam svuda. Jedino što sad, s obzirom na dvoje dece, sve postaje kmplikovanije.

Foto: Informer

Kako se to održava na prijatelje i porodicu?

- Ima utisak da sad kad imamo decu češće idemo u Beograd, nego pre dok smo se zabavljali. Svi žele da vide decu, jedna baba, druga baba, deda, sestra, brat... Dolazila sam manje u Srbiju kad sam živela u Njujoru i navikla sam da po šest meseci ne budem kući. Ali najlepši osećaj na svetu je kad dođeš kući, kad dovededeš decu.

Foto: Informer

Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?

- Sve! Kad god sam u Beogradu gledam da ukradem koji dan i ostanem duže od planiranog. Toliko volim Beograd, energiju našeg grad, a i ljude. Volim što kod nas može da se jede bilo kad, šta god poželiš. Ovde u Italiji ne možeš tako. Do pola tri šta si ručao, ručao si, jer onda do pola osam ne možeš ništa da jedeš. Nama sve radi u bilo koje doba dana. Naša brza hrana je najbolja na svetu. Tako da mi, izgleda, najviše nedostaje hrana.

Kad uporediš italijansku, originalnu, tanku i po sastojcima skromnu picu sa onom koja se kod nas pravi ili paste, koje bi pre odabrala?

- Uopšte nisam ljubitelj ni paste ni pice! Verovatno i zato što smo ih često jeli u početku kad smo došli ovde, pa su mi valjda izašli na nos. Zato sad kad sam bila na par dana u Beogradu, non stop sam jela ćevape i nisam mogla da se zadovoljim. 

Foto: Informer

To se po tvom savršenom izgledu ne vidi, što znači da verovatno i vredno treniraš? Pomaže li ti Luka?

- Ja nisam u potpunosti zadovoljna svojim izgledom, treba još da se trenira. Kad smo na odmoru stalno treniramo zajedno Luka i ja, ali generalno on ima mnogo obaveza. Ima dva trenera s kojima radi privatno, van terena i van onoga što ima kao obavezu u klubu, pa sigurno ne bih mogla da ispratim njegov ritam.

Kako izgleda život sa profesionalnim fudbalerom? Koliko se često viđate, koliko vremena zaista provodite zajedno?

- Mi smo stalno zajedno, kad Luka nema obaveze u klubu. Naporno je jer svake nedelje je neki novi stres. Stres je ako ne igra, stres je ako uđe u igru ali ne odigra kako bi želeo. Lepo je kad se postigne uspeh, ali novi dan donosi novu glad za novim uspesima i sve kreće ispočetka. Adrenalin radi stalno, stresno je, ali meni je i zanimljivo. Luki sam posebno zahvalna na tome što ne donosi posao kući. Više sam ja ta koja potencira da pričamo o utakmici. On ne voli da mi prenosi nervozu, niti da se vidi ako je on nervozan. Psihički je jak, pribran i sve čuva u sebi.

Luka je već miljenik navijača Fiorentine? Kako izgleda kad ste na ulici?

- Italija je zemlja fudbala, a navijači Fiorentine su veoma strastveni i prave neverovatnu atmosferu. Luka to obožava. Svaki sportista voli tu povratnu emociju. Prvo što mi je Luka rekao kad smo dolazili bilo je: „Znaš kako imaju dobre navijače“. Meni je to prelepo. Oni su takođe srećni što je Luka ovde i gde god da krenemo lepo nas dočekaju. A to prija, naravno. Već se osećamo kao domaći.

Ali sad ste na intervju u centar grada došli na biciklu i trotinetu? Koliko je preporučljivo da se tako krećete?

Foto: Informer

- Ne smemo da uđemo kolima u centar grada, dobićemo kazne. Luka je predložio da ja u štiklama vozim biciklo. Mi smo i u Madridu vozili trotinet, mada se ja uplašim da ne padnem. Ali Luka je uvek pun novih ideja.

Kako izgleda tvoj dan u Firenci?

- Kad god dođeš u novig rad moraš da imaš svoju radnju, svoj kafić gde možeš uvek da popiješ kaficu i otvoriš lap top da radiš, svog obućara, prodavnicu s igračkama za decu... To još tražim... Nismo još ušli u dnevnu rutinu, tako da je dinamično.

Foto: Informer

Kad dođe kraj Lukine karijere, gde bi volela da živite?

- Uvek je u glavi Beograd, jer tamo nam je porodica, tamo su nam koreni. Luka se sa 12 godina preselio u Beograd, a ja sam tamo rođena. Ne znaš nikad šta nosi budućnost, zbog dece, zbog škole, ali za sad je u glavi Beograd.