ISTORIJAT: SVETSKO PRVENSTVO U SAD 1994. GODINE! Čuveni promašeni penal 'božanskog repića' doneo četvrtu titulu Brazilu

Vodimo vas kroz prošlost Mundijala, a na redu su Sjedinjene Američke Države 1994.

Konačno su Sjedinjene Američke Države dobile poverenje FIFA i priliku da 1994. godine organizuju 15. po redu Svetsko prvenstvo. Pre toga su konkurisali i 1986. kada je odustala Kolumbija, ali je tada prednost dobio Meksiko.

Uprkos nedostatku popularnosti fudbala u ovoj zemlji, turnir je ipak bio finansijski najuspešniji u istoriji. Oborio je sve rekorde posećenosti, pošto je 52 utakmice uživo odgledalo 3,5 miliona ljudi, odnosno prosečno 68.991 po meču.

Uloženo 500.000 dolara

Titulu je branila Nemačka, kojoj je to bilo prvo takmičenje da nastupa kao ujedinjena zemlja, kao i Rusiji posle raspada Sovjetskog Saveza. Učestvovale su 24 reprezentacije, najviše iz Evrope, a pored "pancera" i "baćuški" tu su bile još: Belgija, Bugarska, Grčka (debitant), Italija, Holandija, Norveška, Republika Irska, Rumunija, Španija, Švedska i Švajcarska. Vizu su takođe izborili i Argentina, Brazil, Bolicija, Kolumbija (Južna Amerika), Meksiko (Severna Amerika), Kamerun, Nigerija (debitant), Maroko (Afrika), Saudijska Arabija (debitant) i Južna Koreja (Azija).

Foto: AP PHOTO

Izostali su Jugoslavija i Čehoslovačka, a razlog su politička previranja, odnosni raspadi obe države. Našoj zemlji su 1992. zbog građanskih ratova uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija, a ukinute su tek u godini Mundijala. Takođe, prvi put da nijedna selekcija iz Ujedinjenog Kraljevstva nije prošla kvalifikacije, a drugi put zaredom nije bilo ni Francuske.

Ovo je bilo prvo takmičenje na kojem se za trijumf davalo tri boda, a za remi jedan. Ukinuto je i pravilo povratnog pasa, koje je omogućavalo golmanima da uhvate loptu u ruke kada im je vrati saigrač. To je odlučeno kako bi se podstakao napadački stil i popravila efikasnost, koja je na prethodnom Mundijalu 1990. bila izuzetno slaba.

Mečevi su odigrani u devet gradova: Los Anđelese, San Francisko, Detroit, Njujork, Dalas, Čikago, Orlando, Boston i Vašington. Nijedan stadion nije imao kapacitet mesta manji od 53.000, a jedino je "Pontijak Silverdome" bio potpuno zatvoren i opisan je kao "najgore mesto za igru ikada". Zbog velike udaljenosti između gradova pojedine selekcije morale su da prelaze i više od 3.000 kilometara, da prođu kroz četiri vremenske zone, ali i potpuno različite klime i vremenske uslove.

Amerikanci su uložili oko pola miliona dolara na pripremu i organizaciju, a uslov koji im je FIFA nametnula bilo je osnivanje profesionalne lige, kako bi se podigla popularnost fudbala. To se dogodilo godinu dana ranije, kada je osnovan MLS, koji je zvanično krenuo 1996.

Žrebom je odlučeno i ko će s kim igrati, a to je izgledalo ovako - grupa A: Rumunija, Švajcarska, SAD, Kolumbija, grupa B: Brazil, Švedska, Rusija, Kamerun, grupa C: Nemačka, Španija, Južna Koreja, Bolivija, grupa D: Nigerija, Bugarska, Argentina, Grčka, grupa E: Meksiko, Republika Irska, Italija, Norveška i grupa F: Holandija, Saudijska Arabija, Belgija, Maroko.

Bugari i Rumuni oduševili

Pored prve dve ekipe iz svake grupe, dalje su prošle i četiri najbolje trećeplasirane. Najveća iznenađenja svakako su bila Saudijska Arabija i Nigerija, koji su obezbedili plasman u nokaut fazu, dok su fenomenalan učinak ostvarile i čuvene generacije Rumunije, Bugarske i Švedske.

Naše komšije su predvođene legendarnim Hristom Stoičkovim u četvrtfinalu eliminisale aktuelnog prvaka sveta Nemačku sa 2:1, ali ih je u polufinalu zaustavila Italija (1:2). As Barselone je na kraju sa šest pogodaka podelio priznanje za najboljeg strelca zajedno sa ruskim napadačem Olegom Salenkom.

S druge strane, rumunski asovi Dan Petresku, Miodrag Belodedić, Georgi Popesku, Florin Radučoju i Georgi Hadži su u osmini finala izbacili Argentinu. U sastavu "gaučosa" po prvi put na SP nije bilo Dijega Armanda Maradona, ali je zato zablistao Gabrijel Omar Batistuta. U borbi za polufinale Šveđani su imali više sreće na penal ruletu i slavili sa 5:4.

Zanimljivo da je Italija kroz "iglene uši" preskočila grupnu fazu i to kao četvrta među najboljim trećeplasiranim reprezentacijama. "Azure" je predvodio sjajni Roberto Bađo, a pobedama nad Nigerijom (posle produžetka 2:1), Španijom (2:1) i Bugarskom (2:1) došli su do prilike da se bore za četvrtu "zlatnu boginju".

U finalu ih je čekao moćni Brazil, a bila je to ujedno repriza iz 1970. Na prethodnom SP 1990. doživele su "karioke" neuspeh i završile na devetom mestu, ali ovo je bio novi tim, koji su činile zvezde poput Romarija (najbolji igrač turnira), Bebeta, Mazinja, Dunge, Kafua, Tafarela... Rušili su u nokaut fazi redom SAD (1:0), Holandiju (3:2) i Švedsku (1:0). A, onda je došao 17. jul i veliki duel na stadionu "Rouz Boul" u Pasadeni (Kalifornija).

Finale pod injekcijama

Posle 90 minuta regularne borbe i dodatnih pola sata u produžecima rezultat je i dalje bio 0:0. Prvo i jedino finale koje je završeno bez golova. Morali su da odlučuju jedanaesterci.

Foto: AP PHOTO

Romario, Branko i Dunga su pogađali za "karioke", a jedini je bio neprecizan Marsio Santos. Kod "azura" su mrežu zatresli samo Albertini i Evani, a promašili su Barezi, Masaro i Bađo. Fudbalsko božanstvo sa Apenina vukao je povredu butnog mišića, igrao pod injekcijama i na kraju ispao tragičar.

Popularni "mali Buda" poslao je loptu visoko preko gola za konačnih 3:2 i veliku radost Brazilaca, koji su četvrtu titulu u istoriji posvetili svom zemljaku, Airtonu Seni, tragično nastradalom vozaču Formule 1. Bio je to prvi, ali najbolniji promašaj "božanskog repića" sa bele tačke u penal serijama.

Foto: Reuters

- Znao sam šta sam morao da uradim. Moja koncentracija bila je savršena, ali bio sam i preumoran. Zato sam pokušao da loptu šutnem što jače, a na kraju je to bilo prejako - rekao je kasnije Roberto Bađo.