JUGOSLAVIJA NA MUNDIJALU - FRANCUSKA 1998. GODINE! Još se trese prečka u Tuluzu

Vodimo vas kroz istorijat učešća naše reprezentacije na Svetskim prvenstvima, na redu je turnir 1998. u Francuskoj

Prošle su 24 godine od Mundijala u Francuskoj, a žal za propuštenom šansom da se plasiramo u četvrtfinale i dalje ne jenjava! Fudbalska reprezentacija SR Jugoslavije došla je na 16. po redu Svetsko prvenstvo željna nadigravanja, spremna za borbu, puna optimizma i nade da sa asovima u timu može daleko da dogura. Cela nacija verovala je u "plave", koji su je na kraju rasplakali i zauzeli tek deseto mesto u generalnom plasmanu.

No, krenimo redom... Kvalifikacije za ovaj turnir Jugoslavija je završila na drugom mestu u grupi 6. Jedini poraz doživeli smo u gostima od Španije (0:2), dok smo ostvarili sedam poraza i dva remija, uz gol-razliku 29:7. Izboren je plasman u baraž, a iza nas su ostali Češka, Slovačka, Farska Ostrva i Malta.

Mihajlović probio led

Izabranicima Slobodana Santrača poslednja prepreka na putu ka Francuskoj bila je Mađarska. Međutim, neizvesnosti nije bilo, sa dva ubedljiva trijumfa (7:1 i 5:0) i čak sedam pogodaka Predraga Mijatovića lako je overena viza za SP, osmo po redu. Prvo takmičenje posle 1990. (preskočili smo EP 1992. i SP 1994.) i raspada velike države SFRJ.

Foto: Public

Konačni spisak od 22 igrača nije mogao da prođe bez iznenađenja. Samo šestorica reprezentativaca nisu u to vreme nastupala u najjačim evropskim ligama. Mesta nije bilo za vezistu Alberta Nađa iz Betisa, koji je ranije prinudno igrao levog beka, dok je poziv dobio Željko Petrović, defanzivac Urave. Iz tabora Crvene zvezde tu je bio mladi tandem Dejan Stanković - Perica Ognjenović, dok je čast Partizana branio golman Ivica Kralj. Samo su još kapiten Dragan Stojković (Nagoja) i Ljubinko Drulović (Porto) dolazili van "liga petica".

Osim Piksija, kao vođe tima i glavnog organizatora igre, sve oči bile su uprte u Peđu Mijatovića. As Reala koji je samo mesec dana pre Mundijala golom u finalu Lige šampiona protiv Juventusa doneo Madriđanima titulu prvaka Evrope nakon 32 godine posta. Bio je sjajni napadač na vrhuncu karijere, nemilosrdno je rešetao mreže i očekivalo se da će to potvrditi u Francuskoj.

Tu su bili i iskusni Dejan Savićević (Milan), uvek pouzdani Vladimir Jugović (Lacio), kao i Siniša Mihajlović (Sampdorija), Miroslav Đukić (Valensija), Zoran Bata Mirković (Atalanta), Goran Đorović (Selta), Branko Brnović (Espanjol), Slaviša Jokanović (Tenerife), Savo Milošević (Aston Vila), Darko Kovačević (Sosijedad)...

Žreb je obavljen 4. decembra 1997. na stadionu "Veledrom" u Marseju, a "plavi" su svrstani u grupu F sa Nemačkom, Sjedinjenim Američkim Državama i Iranom. Prolaz u nokaut fazu se već tada podrazumevao. 

Premijernu utakmicu naši momci odigrali su 14. juna 1998. u Sent Etjenu protiv autsajdera Irana. Međutim, azijska selekcija je pružila jak otpor, dobro se branila i bila nadomak iznenađenja i osvajanja velikog boda. Da do toga ipak ne dođe pobrinuo se jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca svih vremena. Mihajlović je u 73. minutu namestio loptu po sredini, na nekih 25 metara od gola i "levicom" šutirao snažno i precizno.

Komljenović prvi strelac

Pao je tada kamen sa srca selektoru Santraču i ekipi, ali i navijačima. Tri boda su upisana, što je omogućilo mir pred veliki derbi protiv moćne Nemačke. Imali su "panceri" tada ulogu favorita, bili među kandidatima za trofej, što nije ni čudno ukoliko se uzme u obzir da su u ekipi imali majstore poput Kepkea, Mateusa, Kolera, Jeremisa, Hamana, Melera, Klinsmana, Birofa, Tarnata... U prvoj rundi rutinski su savladali Amerikance sa 2:0 i želeli su već protiv nas da overe osminu finala.

Foto: Public

Mesto okršaja Lans, 21. juna. Hrabru partiju pružili su "plavi" i poveli sa 2:0 golovima Mijatovića u 13. i Stojkovića u 52. minutu, posle velikih grešaka golmana Kepkea. Bio je trostruki šampion sveta na kolenima, trebalo ga je samo nokautirati, ali desilo se ono što je tako karakteristično za naš mentalitet.

Mihajlović je u 72. minutu, posle šuta Tarnata iz slobodnog udarca, nesrećno skrenuo loptu i prevario Kralja. Samo šest minuta kasnije, nakon centaršuta iz kornera, Birof je neverovatno skočio i sa šest-sedam metara glavom zakucao loptu u mrežu.

Upisan je samo bod, pa je meč protiv SAD odlučivao o prolasku dalje. Bio je zakazan za 25. jun u Nantu. Igralo se otvoreno, Amerikanci su čak pogodili i prečku, a junak je bio Slobodan Komljenović. Tada član nemačkog Duizburga najbolje je reagovao glavom u trećem minut, posle šuta Mihajlovića i odbijene lopte golmana Fridela.

A, onda je usledio taj 29. jun u Tuluzu. Sudbina je htela da se na startu nokaut faze sastanemo sa Holandijom. Još jedan kandidat za pehar, sa zvezdama poput Van der Sara, Stama, braće De Bur, Sedorfa, Davidsa, Berkampa, Overmarsa, Klajverta...

Foto: Public

Selektor Santrač se odlučio za defanzivnu taktiku, ali to nije puno pomoglo. "Lale" su do prednosti došle u 38. minutu, kada je na videlo isplivao individualni kvalitet Denisa Berkampa. Ipak, u drugom poluvremenu su "plavi" zagrali mnogo bolje, pa su za to i nagrađeni u 48. minutu. Ponovo je strelac bio Slobodan Komljenović, glavom na drugoj stativi, ovoga puta posle odličnog centaršuta Dragana Stojkovića iz prekida.

Na krilima izjednačenja usledio je i dobar napad u 51. minutu, kada je Jap Stam u kaznenom prostoru povlačio za dres Vladimira Jugovića, a glavni arbitar Garsija-Aranda pokazao na blu tačku. Loptu je uzeo Mijatović, a sve ostalo je bolna istorija. Peđa je šutirao izuzetno jako i zatresao prečku, za koju mnogi kažu da se i danas trese.

- Bilo je logično da izvedem taj jedanaesterac, pošto sam bio najbolji strelac u kvalifikacijama. To su momenti u kojima sam apsolutno siguran da ću da zatresem mrežu. To je bio deo mog posla. Spustio sam loptu na belu tačku, pogledao Van der Sara koji je bio izuzetno visok, sa dugačkim rukama. Odjednom mi se gol suzio, pa sam rešio da malo podignem loptu. Eto, taj promašaj će me pratiti dok sam živ. Svi mi kažu "imao si sjajnu karijeru, ali onaj penal" - pričao je kasnije Mijatović.

Davids nas poslao kući

Reprezentativci Jugoslavije nisu uspeli da se oporave od tog šoka zbog tog promašaja, iako su imali produžetke u džepu. Popustila im je koncentracija u nadoknadi vremena. Igrao se 92. minut kada je Edgar Davids "zategao" sa 20-ak metara i savladao Kralja. Karta za povratak kući bila je tada čekirana.

Foto: Public

Mnogi su se često pitali zašto protiv Holandije najstrožu kaznu nije izveo kapiten Stojković. On je i dao objašnjenje.

- Peđa mi je tražio da šutira, zamolio me da ga pustim. Nije ga išlo tada i bilo mu je strašno važno da postigne gol. Nisam zbog malera hteo da mu kažem ništa. Šutnuo je dobro, jako, ali nije imao sreće, kao što nisam ni ja 1990. protiv Argentine - rekao je Piksi.