SRBIJA I CRNA GORA NA MUNDIJALU - NEMAČKA 2006. GODINE! Blamaža koja će se još dugo prepričavati

Vodimo vas kroz istorijat učešća naše reprezentacije na Svetskim prvenstvima, na redu je 2006.

Euforiju nacije ugasila je neviđena blamaža! Tako bi se najkraće moglo opisati učešće fudbalske selekcije Srbije i Crne Gore na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine!

Nova država, novo ime, ali iste navike. Posle eliminacije u osmini finala 1998. u Francuskoj propustili smo Svetsko prvenstvo 2002. u Japanu i Južnoj Koreji. U međuvremenu su se dogodile političke promene u zemlji, raspala se SR Jugoslavija, pa smo dobili zajednicu Srbije i Crne Gore.

Foto: Starsportphoto

Međutim, neposredno pred početak SP desio se referendum, na kojem je Crna Gora proglasila nezavisnost. Ipak, odlučeno je da zajednički tim odigra turnir u Nemačkoj, pa da se po povratku kući izvrši podela igračkog kadra.

Selektor Petković pozvao sina

Na klupu nacionalnog tima je u julu 2003. umesto Dejana Savićevića, koji je neuspešno vodio kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004, seo iskusni Ilija Petković. Njegov primarni zadatak bio je da obezbedi plasman na 18. po redu SP.

Foto: Starsportphoto

"Plavi" su kvalifikacije odradili impresivno. U grupi 7 sa Španijom, Belgijom, BiH, Litvanijom i San Marinom zauzeli su prvo mesto i izborili direktnu vizu za planetarni šampionat. Podatak da smo na deset utakmica ostvarili skor od šest pobeda i četiri remija, uz samo jedan primljen gol činio nas je najprijatnijim iznenađenjem tog ciklusa.

Ekipu je sa kapitenskom trakom oko ruke predvodio iskusni napadač Savo Milošević, dok je njegov zamenik bio Dejan Stanković. Stub odbrane ispred golmana Dragoslava Jevrića činio je Nemanja Vidić, zajedno sa Goranom Gavrančićem, Mladenom Krstajićem, Ivicom Dragutinovićem... U srcu veznog reda teret su poneli Igor Duljaj, Albert Nađ, Predrag Đorđević, Ivan Ergić, Zvonimir Vukić i Saša Ilić, dok su za ofanzivu bili zaduženi Ognjem Koroman, Mateja Kežman, Nikola Žigić, Danijel Ljuboja...

Posle nekoliko godina očaja, ponovo je narod počeo da veruje u reprezentaciju i svi su se nadali dobrom rezultatu na Mundijalu, ali... Atmosfera je počela da se kvari kada je, sada nažalost pokojni,  selektor Petković napravio neverovatan potez. Na spisak putnika, potpuno neopravdano, uvrstio je svog sina Dušana Petkovića, koji je tada bio član OFK Beograda. I to umesto povređenog centarfora Mirka Vučinića. Baš to je bila iskra koja je zapalila požar, pa iako se Petković junior usled pritiska brzo povukao iz tima, ništa nije moglo da ugasi vatru.

Žreb nam je dodelio "grupu smrti". Morali smo u Nemačkoj da odmerimo snage sa čak dva favorita za trofej - Argentinom i Holandijom, a tu je bila i jaka Obala Slonovače. Premijerni duel čekao nas je 11. juna u Lajpcigu protiv "lala". Na njihovoj klupi sedeo je čuveni Marko van Basten, a u sastavu su imali asove poput Van der Sara, Van Bronhorsta, Snajdera, Kokua, Van Bomela, Robena, Van Persija, Kajta, Van Nistelroja... Odbrana SCG kapitulirala je već u 18. minutu, kada je Roben savladao Jevrića i tako nam naneo prvi poraz.

Sukob Vidića i Kežmana

Naredni ispit bio je 16. juna u Gelzenkirhenu protiv Argentine, koju je s tribina bodrio i legendarni Dijego Armando Maradona. "Gaučosi" su nam do vrha napunili mrežu (6:0), a od 65. minuta igrali smo bez isključenog Kežmana. Naši igrači su imali priliku uživo da se upoznaju sa novim svetskim fudbalskim čudom Lionelom Mesijem. Bio je to njegov debi na Mundijalu, a ostaće upisano u istoriji da je tada zabeležio asistenciju i gol kojim je postavio konačan rezultat.

Foto: Starsportphoto

Ubrzo je na površinu isplivao sav prljav veš iz tabora "plavih". Između ostalog, kako je došlo do fizičkog sukoba Vidića i Kežmana na jednom treningu pred okršaj sa Holandijom. Potom su Ljuboja i Koroman označeni kao tandem koji je ogovarao sve redom i "bušio saigrače". Tada je bilo jasno da je brod uveliko počeo da tone. Kežman je čak odstranjen iz ekipe i poslat kući, pa nije ni igrao protiv Obale Slonovače u poslednjem kolu.

- Sve je puklo kad je selektor pozvao sina u reprezentaciju. Koliko je bilo vatre i naboja moglo se videti na treninzima. U medijima su procurile stvari koje nisu za javnost. Na primer, moji dueli sa Vidićem. Sada, posle svega, nazvao bih to glupošću, ali tada je adrenalin bio toliki da nije bilo samokontrole. Ljudi su se potpuno promenili, proradila je i sujeta. Stanković je zato bio na ivici da uđe u sukob sa pojedincima. Recimo, Ljuboja ode kod Miloševića i priča mu ružno o meni, a onda dođe u moju sobu i ogovara Savu - otkrio je Mateja Kežman u autobiografiji "Samo mi Bog može suditi".

Kako smo počeli SP tako smo ga i završili - porazom. Nije Srbiji i Crnoj Gori bilo dovoljno ni vođstvo od 2:0, pogocima Žigića i Ilića. Uspeli smo do kraja da skrivimo dva jedanaesterca i tako omogućimo Afrikancima da naprave preokret za 3:2. Bio je to kraj zajedničke države, jedne generacije igrača, ali i mandata Ilije Petkovića i tadašnjeg predsednika FSS Dragana Stojkovića Piksija.