Delibašić otkrio: Vlahović nije treptao zbog Mitrovića!

Proslavljeni fudbaler Partizana, Andrija Delibašić, otkrio je detalje o napadačima reprezentacije Srbije Aleksandru Mitroviću i Dušanu Vlahoviću iz vremena kada su nosili crno-beli dres.

Boravak Andrije Delibašića u stručnom štabu Partizana pamti se, između ostalog, po ulozi trenera zaduženog za rad sa napadačima u poslednjoj šampionskoj sezoni.

„Moja uloga nije bila vidljiva i toliko bitna, ali se ispostavilo da je rad sa špicevima urodio plodom. Leonardo i Uroš Đurđević su srušili sve rekorde što se tiče golova, Leandre Tavamba bio dragocen u drugom delu sezone, mladi Đorđe Jovanović napredovao, Dušan Vlahović pokazao izvanredne radne navike... Zbog te duple krune sam se osećao ispunjenijim nego u igračkim danima. Naredne sezone, posle Nikolićevog odlaska, nismo imali dobrih rezultata u prvenstvu, ali smo ostvarili zapažen uspeh u Evropi sa Miroslavom Đukićem. Iz tog perioda pamtim i dolaske Aleksandra Mitrovića u Zemunelo nekoliko dana pre okupljanja reprezentacije. Pomogao nam je u mnogim detaljima, tad nisam ni morao da vodim trening, samo postavim Mitra u kazneni prostor, a Vlahović i Jovanović, koji su ostajali na ’dopunskim časovima’, gledaju, ne trepću. Na primer, nisam loše igrao glavom, ali Mitrović je nešto posebno“ - rekao je Andrija Delibašić u intervjuu za "Mozzart sport".

Foto: Starsportphoto

 

Vlahović je u tom periodu praktično već tad bio prodat Fiorentini i zato nije igrao, ali Delibašić je već tada mogao da pretpostavi da će ga sad gledati u velikom klubu.

- Sa njim je bilo najlepše, ujedno i najteže raditi. Najlepše, usled ambicija i savršeno tehnički izvedenog šuta. Znam da smo radili na udarcu desnom nogom, pošto je levu doveo do perfekcije. Nekoliko puta se naljutio što smo forsirali desnu, ali mu je bilo zabavno. Najteže, jer se dešavalo da treninge okončamo u mraku. Ekipa bi već završavala večeru, a on i ja šutirali golmanu Aleksandru Popoviću. Ne da se nije ljutio što je ostajao posle svih, nego je tražio još. Ili, na primer, Marko Nikolić odredi dva slobodna dana, ja isplaniram odlazak u Crnu Goru, a on šapne treneru: ’Mogu li ja individualno sa Delijem?’ I tako, ništa od mog puta da vidim familiju.

Foto: Starsportphoto

 

Mnogo toga se promenilo od Delibašićevog odlaska iz Humske.

- Smeta mi kad vidim da Partizan sve manje prostora daje mladim igračima. S vremena na vreme se dese Mihajlo Ilić ili Samed Baždar, dok se mali Nikola Terzić skroz izgubio. Promenile su se i okolnosti. Mi smo nekad u domaćem prvenstvu bili nadmoćni, bežali Crvenoj zvezdi po desetak bodova i bilo je prostora za talentovane momke. Sad je Partizanov problem što je večito u senci Crvene zvezde. Teško je da kad juriš nekoga da daješ šansu mladim igračima, jer je svaka utakmica na nož. Izgubila se i energija mladih igrača. Prošle sedmice smo bili u Zemunelu, prišao nam je trener mlađih kategorija i rekao da je kritikovao dečake što nisu prepoznali Srđana Radonjića i Andriju Delibašića. Dalje od Rikarda i Natha ne znaju, tu se izgubila draž. Mi smo se utrkivali ko će da skuplja lopte protiv Njukasla 1998. kad je Vuk Rašović postigao gol za prolaz. Svađali se, maltene. Sad skupljanje lopti doživljavaju kao dosadu. Kao, ’šta ja imam da skupljam lopte’. Bolje da ’vise’ na telefonu negde ili sa društvom u gradu - rekao problema Andrija Delibašić.