Legendarni Miki Stević za Informer: Teže će biti sa Slovenijom nego Danskom! Ovo nam je šansa protiv Engleske!

Srbija šansu protiv Engleske može da potraži u njihovom umoru. Slovenci nam po pravilu ne leže, ali smo kvalitetniji od njih. Danci su kao motor, koji staje ako mu oduzmeš snagu. Uspeh je prolazak grupe, ali to će biti izvodljivo samo ako fudbaleri iznad svog interesa stave interes nacionalnog tima!

To su, u najkraćim crtama, poruke legendarnog Miroslava Mikija Stevića, koji je u opširnom intervjuu za Informer analizirao kakve su šanse ekipe Dragana Stojkovića Piksija na predstojećem Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.

Čuveni reprezentativac naše zemlje i jedan od najpriznatijih sportskih radnika u Nemačkoj, kako kaže, pratio je igre našeg nacionalnog tima u prethodnom periodu i ističe da ni porazi, ali ni ova poslednja pobeda nad Šveđanima, ne moraju ništa da znače. Naglašava da su kvalifikacije i prijateljske utakmice jedno, a veliki turniri nešto sasvim drugo.

Popularni Miki, koji je još kao dete iz bratunačkog Bratstva stigao do dresa Partizana, a kasnije se proslavio igrajući za Rad, Grashopers, Dinamo Drezden, Minhen 1860, Borusiju Dortmund, Fenerbahče, Bohum i Unterhahing, dočekaće ovih dana u Minhenu veliki broj sportskih radnika iz naše zemlje. Osim toga, imaće priliku da na licu mesta bude uz našu reprezentaciju u pohodu na, makar, plasman u nokaut fazu.

Foto: Privatna arhiva

 

 

Nekada fantastični vezista za nacionalni tim je odigrao svega šest mečeva. Da danas postoji igrač takvih kvaliteta, bio bi zakucan za prvu postavu "orlova". S obzirom na fudbalsko znanje, kredibilitet, poznavanje prilika u Srbiji i Nemačkoj, verovatno i najbolji sagovornik za temu Evropskog prvenstva.

Kako Vam se čini Srbija nakon ove dve prijateljske utakmice. Pre svega, zanima nas ova pobeda protiv Švedske?
- Znate kako kažu, u dobru se ne ponesi, u zlu ne ponizi. To sada ne treba uzimati kao neko ogledalo snage našeg tima. Lepo je kad vidiš neke elemente koji ti daju nadu da će to funkcionisati. Neko će brojati šuteve Švedske, dodavanja, da li su nas davili posedom ili ne... Po meni, važniji od rezultata je način na koji smo igrali.

Mislite, pretpostavljamo, samo na Švedsku?
- Mislim na Švedsku, ali i na drugo poluvreme protiv Austrije. U oba meča smo u drugom poluvremenu pokazali dominantniju igru u odnosu na rivala. Možda nekome to zvuči čudno kada kažem za duel sa Austrijom, ali oni će, po mom mišljenju, biti jedno od iznenađenja na EP. I njih i Šveđane smo davili u drugom poluvremenu i što je najvažnije, govor tela nam je bio dominantniji.

Znači li to onda da smo spremni za start?
- Verujem da da. Najvažnije je da u turnir uđemo hladne glave i što se kaže, vrelog srca i krvi. Sam odlazak na EP je veliki uspeh, a prolazak grupe bio bi ogroman uspeh. I to bi trebalo da bude neki skromni cilj, koji ne treba glasno da se naglašava, ali da stoji u kabini iznad ormarića. Da to svaki igrač vidi i zna.

Čini li Vam se da je euforija ovog puta znatno manja nego pred Katar?
- Nema tu šta da se priča na tu temu, mislim da je očigledno. Imali smo situaciju gde smo otišli na Mundijal sa maestralnom igrom, pa smo videli kako smo tamo prošli. Ne radi se više o tome kako igraš, već kako pristupiš, kakav ti je pristup. Govor tela i odnos prema dresu je, koliko god to nekom zvučalo kao stereotip, najvažniji. Ako to momci ukapiraju, a hoće, sigurno, mogu da naprave uspeh. Cela Evropa, ma ceo svet, gledaće ovo prvenstvo i verujte, tu jedna utakmica može da ti donese više nego pola ili cele sezone. EP je, uopšteno, najveći izlog i to može biti samo dodatna motivacija fudbalerima. Tu ne mislim samo meč sa Engleskom, već sva tri u grupi. Tih 90 ili 95 minuta, mogu vam doneti više nego čitava sezona.

Foto: fss

 

Motiva će, u tom slučaju, biti na pretek?
- Mislim da nema ni potrebe za neke prevelike motivacione govore od strane trenera. Dovoljan je motiv samo fudbal, a da ne pričamo o drugim stvarima. Da možeš da obraduješ svoj narod, da ljudi zaborave na svakodnevne probleme i da im učiniš bar taj momenat lepim.

Prvi rival je Engleska. Po imenima, verovatno najjača ekipa na turniru. Može li se protiv njih i kako?
- Pa kao što si rekao, Engleska je po imenima ta ekipa koju svi ubrajaju u favorite. Protiv Bosne nisu igrali u punom sastavu, malo mi je iznenađujući ovaj poraz od Islanda. Sad, ne znam... Kad su velika reprezentativna takmičenja na kraju sezone, to za mnoge ekipe može da bude vrlo problematično. To je pokazalo Svetsko prvenstvo, gde je Argentina bila prvak. Većina igrača koja je sad dolazi iz top liga doći će na takmičenje poluumorno. Tu vidim neku malu prednost. Ne prednost, već šansu. Kvalitativno naravno da nije prednost da igraš u slabijoj ligi u odnosu na Premijer ligu. To kad kažem mislim na, recimo, prvenstva Grčke, Arabije... Ali, moguće da će naši igrači biti svežiji.

To su mnogi stručnjaci rekli...
- Pa evo, uzmi primer Belingema. Igrač svetske klase. Koliko mečeva je odigrao ove sezone? On, Kros, Haverc, Virc... Svetsko u Kataru pokazalo je da to može da bude otežavajuća okolnost. Nisam siguran da li bi Leo Mesi u Kataru imao onakvu svežinu da je to prvenstvo bilo na kraju sezone. Imao je takvu situaciju da do te polusezone nije ni igrao previše u ligi i drugim takmičenjima. Sada bi, gledajući taj primer, igrači iz zemalja poput Engleske, Nemačke, Francuske, Španije, mogli da dođu premoreni na turnir.

Foto: profimedia

 

Šta je još recept za Engleze?
- Što se tiče nas, trebalo bi da uđemo skromno i savesno u ovo sve. Da smo svesni da individualnim kvalitetom ne možemo da se suprotstavimo tim ekipama. Ali, možemo srpskim inatom, zajedništvom i homogenom grupom da napravimo uspeh. Za mene to je, svakako, prolazak grupe.

Posle Engleza, sledi Slovenija...
- Slovenija je... Nezgodna ekipa.

Nekako nam ne leže godinama unazad...
- Slovenci imaju neku kombinaciju skandinavskog i balkanskog u svojoj igri. Znači, disciplinovana ekipa, koja ima i kreaciju u svojim redovima, kao i igrače koji igraju u dobrim klubovima. Imaju kontinuitet. I veliku prednost što će mnogi da ih potcene. Nedavno kada smo igrali protiv njih, nadigrali smo ih u gostima, ali u Beogradu nije bilo tako.

Ipak, deluje da smo individualno kvalitetniji?
- Gledaj, kad igraš sa takvim rivalom moraš da doneseš na teren istu količinu znoja kao i oni. Da bi razlika u kvalitetu isplivala na površinu. Ako uđemo ozbiljno, mislim da će naša individualna klasa, koja postoji, doći do izražaja. Ali, samo ako budemo radili kao oni, i više od toga.

A Danska? Poslednji put u prijateljskom meču su nas razbili 3:0.
- Vas istorija međusobnih duela podseća na taj meč, a mene nekako asocira na pobedu Jugoslavije u Kopenhagenu (1990.). Danci su prototip ekipe koja igra do zadnjeg minuta i preko toga. Svake godine izbace velikih broj mladih igrača sa dobrim mentalitetom i uklope se u koju god ligu da odu. Jesu nas tad pobedili 3:0, ali mislim da nama njihov stil igre odgovara. Slikovito rečeno, oni su kao motor koji je potrebno da umrtvimo i ne dozvolimo da uhvati ritam. Koliko god imali dobar mentalitet, moj lični osećaj je da sa njima možemo lakše da igramo nego protiv Slovenije. Slovenski duh je da vam neko zapreti, da se pojavi neki igrač poteza, uz svu tu kompaktnost koju imaju. Dancima je potrebno "samo" da uzmeš snagu. Naravno da je i to "samo" neverovatno veliki posao. Ali, ako oni nametnu njihov trkački ritam, u problemu smo.

DOBRO KAŽE PIKSI, SAMO OVAKO MOŽEMO DA IGRAMO

 

Foto: fss.rs

 

Naša odbrana protiv Švedske nakon dugo vremena nije kapitulirala. Kako vidite igru defanzive?
- Video sam da je protiv Švedske igrao Stojić, momak iz TSC-a koji je prešao u Zvezdu. Bio je tu zajedno sa Milenkovićem i Pavlovićem. Ne znam za koju trojku će se Piksi opredeliti na turniru, ali sada je valjda svima jasno da moramo da igramo sa trojicom pozadi.

O toj temi se polemiše duže vreme. Neko kaže treba da igramo sa četvoricom, a Piksi je izgleda odustao od toga posle Austrije... Znači u pravu je?
- Te bekove nemamo već duže vreme, pa mora da se igra sa tri centralna defanzivca. Imali smo pre Kolarova i Obradovića levo, Baneta (Ivanovića, prim.aut.) i Rukavinu desno. Sad imamo ving-bekove, i to dobre. Kostić i Mladenović su igrači koji imaju ofanzivne karakteristike. Sa druge strane je Andrija Živković, koji je po meni najkompatibilniji i najkonkretniji igrač.

Imao je fantastičnu sezonu, možda je on taj "džoker"...
- Živković ispunjava sve preduslove za moderan fudbal. Trkački je jak, a što je još važnije od brzine su ta ponavljanja, o kojima treneri često pričaju. Pokazao je da je spreman za "prljav" posao. Imao je odličnu sezonu i dobro je igrao za reprezentaciju. Bio je taj koji je završavao sve zamisli selektora. Po meni, jedan fokusiran i spreman Filip Kostić ima sve kvalitete za tu levu stranu. Tu je i Mladenović, ali kada je Kostić u onom fokusi iz Ajntrahta, mislim da je idealan za levog ving beka. Postavlja se samo pitanje da li su ti momci spremni da se žrtvuju za ekipu, da pokažu zajedništvo.

To vezano za zajedništvo ste već naglasili. Verovatno je i to Vaša poruka reprezentativcima pred EP?
- Ako su igrači spremni da se odreknu svog bljeska zarad kolektivnog uspeha, onda ćemo doći do cilja. Iskreno mislim da tako razmišljaju i igrači i da su spremni da se žrtvuju za stvar, a u ovom slučaju ta "naša stvar" je prolazak grupe. I to svakom igraču treba da je u glavi, da ovde nije bitan individualac, već ekipa, reprezentacija.

 

Foto: Starsportphoto

 

NIŠTA NEĆE BITI ISTO BEZ KAJZERA

Kakva je situacija u Nemačkoj pred start EP? Iz prve ruke?
- Bio sam nedavno u mom kraju, u Bratuncu i na Drini, pa sam se vratio u Minhen pošto ću imati goste tokom EP. Tu sam dok sve ovo ne prođe. Organizaciono, Nemci su već pokazali da na fenomenalan način prave velika takmičenja. Mundijal je bio jedna velika svetska žurka, a ovih dana ta tematika oko EP odlutala je u drugom pravcu, jer su se ljudi bavili stravičnim poplavama koje su zahvatile Nemačku. Nacija se malo više tim problemom bavila, ali mislim da će euforija i koncentracija ljudi sada krenuti ka Minhenu i toj prvoj utakmici. Nemci ne mogu sada da garantuju da neće biti padavina, to je mogao samo Franc (Bekenbauer, prim.aut.), ali je napustio ovaj svet.

Toliki je uticaj imao?
- Pa vi ne možete da verujete koliki! On je jedini mogao vreme da promeni, da se tako izrazim. Da od vode napravi vino. Jedan divan čovek, veliko svetsko ime. Ljudina i više od toga. Organizacija će biti dobra, a da je Franc tu, bila bi još bolja. Toliko je bio uticajan, voljen, kao selektor, trener i kao igrač. Ljudi ovde koriste sinonim za ljudskost i dobrotu misleći na njega. Zbog njega je Nemačka i dobila da organizuje Mundijal.

A ekipa? Kako to izgleda? Je li i Nemačka među favoritima za osvajanje?
- Jeste. Istorija je pokazala da ne možete, a da ne računate, na Francusku i Portugal, uz sve te što već mnogi vide u završnici. Takmičarski to su top ekipe. Mnogo velikih fudbalskih sila, poput Engleske, Francuske, Nemačke, Portugala, Španije, Italije... Mogu da se ubroje među favorite. Iznenađenje bi mogla da bude Belgija, ako uđe u ritam, a ima i trenera koji se ovde profilisao (Domeniko Tedesko, prim.aut.). Tu je i Austrija.

Već drugi put je izdvajate. Da li je to zbog još jednog Nemca, selektora Ralfa Rangnika?
- Austrija će zbog blizine države i navijača, a i filozofije Rangnika i iskustva igrača, pokušati da napravi iznenađenje. Ja njih vidim kao ozbiljnu ekipu, ali hajde sa sačekamo, pa da vidimo posle prvih mečeva kakvo će biti stanje. Nakon prvih kola mnogo toga će biti jasnije. Ono što važi za nas, važi i za sve, pitanje je samo koliko će ko biti spreman da se žrtvuje za ekipu.

Nemci očekuju mnogo od Julijana Nagelsmana. Nikad mlađi selektor, a izgleda nikad veća očekivanja?
- Mučili su se protiv Grčke nedavno. Mada, posle jednog nemirnog i burnog početka, kada je Nagelsman malo lutao, izgleda da su se učvrstili. Julijan je bio trener omladinaca u Minhenu 1860 kada sam ja bio direktor, posle je otišao u Hofenhajm. On je na vreme stao iza svojih ideja i u javnost izašao sa vizijom koju očekuje od igrača. Nije mnogo eksperimentisao.

Često je na udaru javnosti, kao svaki selektor. Ali možda on još malo više?
- Nemačka je, po meni lično, izgubila ono što je imala godinama, taj nemački mentalitet. Ali, dobila je igračku širinu. Reprezentativci Nemačke profitiraju od liga gde igraju, recimo iz Španije, Italije, Engleske... Tako obogaćuju igru. Možda se pre više sve zasnivalo na mentalitetu, a sada je ekipa popunjena kvalitetom. Nemačka sad igra lepršavo, skup je jakih individualaca. Pogledajte samo kakvi su to igrači. Musijala, Virc, Haverc, Ridiger i šampion i rekorder Kros. Tu je Gundogan, kakav igrač i kakvo iskustvo sa Dortmundom, Sitijem i Barseom. Na Nemce uvek mora da se računa, naučili su na greškama i sada ako dobro startuju, mogu da probude nacionalnu euforiju. A kad te nacija ponese, onda...