Verujete li Piksiju? Hajde, barem još ovaj put!

Ispružio je kažiprst pravo, ka objektivima fotoaparata i kamera, kao da želi da se na taj način direktno obrati svakom navijaču, svakom Srbinu ponaosob! I poručio je:“Verujte u nas, jer mi verujemo u sebe. Pobedićemo Dance“. Nešto poput čuvenog plakata Ujka Sema kojim su Amerikance pozivali da se dobrovoljno prijave za odlazak u Prvi svetski rat.

Verujete li Draganu Stojkoviću Piksiju i njegovim izabranicima? Verujete li mu nakon 180 minuta fudbala koji ne obećava i pred odlučujućih 90 minuta za plasman u nokaut-fazu Evropskog prvenstva?

Foto: Starsportphoto

 

Jeste li verovali kad je pred odlazak u Portugal 2021. izgovorio sad već legendarnu rečenicu:“Kakav, bre, eventualni (plasman na SP)!? Mi moramo da idemo u Katar!“ I mi smo pobedili u Lisabonu za odlazak na Mundijal. Jeste li verovali kad je Erling Holand sa Norveškom srušio Srbiju na „Marakani“ (1:0) na startu Lige nacija, a Piksi odgovorio:“Crta se podvlači na kraju, pobedićemo Novežane u Oslu i bićemo prvi“. I „orlovi“ su tukli „vikinge“ u gostima u poslednjem kolu (2:0) za prvo mesto. Da li ste mu verovali kad je posle poraza od Mađarske u Beogradu (2:1) u kvalifikacijama za EURO smirivao naciju rečima:“Odvešću Srbiju na Evropsko prvenstvo, tu nema priče“. I evo nas u Nemačkoj. Ali sad nas druge muke muče...

Foto: Starsportphoto

 

Lider mora da bude najhrabriji, najodlučniji, najpožrtvovaniji, a u sportu trener ili selektor mora da bude stručnjak, strateg, znalac, ali i pedagog i psiholog. Sa psihološkog aspekta Piksi se pred meč decenije protiv Danske, očigledno, opredelio za oprobani recept! Odlučio je da nas pažljivo biranim rečima ponovo sve hipnotiše i da nas ubedi da će Skandinavci pasti! Počeo je od sebe, možda u hotelskoj sobi pred ogledalom uoči dolaska na jučerašnju konferenciju, pa se putem medija obratio navijačima da ubedi i njih, a u naredna tri dana ostaje mu najteži deo posla – da ubedi igrače! Već ih je ubedio da su bolji od Kristijana Ronalda i drugova, potom ih je ubedio da se ne plaše Erlinga Holanda i njegovih „pajtosa“, a onda i da ujedinjene komšije Mađari, Crnogorci i Bugari ne mogu svi zajedno da nam stanu na putu ka Evropskom prvenstvu u Nemačkoj!

Foto: Tanjug/AP

 

Svi ti uspesi, kad im se možda nismo ni nadali ili smo ozbiljno sumnjali u njihovo ostvarenje, došli su kao posledica dobre taktike, strategije, formacije na terenu, pravog izbora igrača i pravovremenih izmena, ali uslov svih uslova je samopouzdanje! Vera u sebe, u druga do sebe, u onog koji vodi!

Zaslužili su da im i mi verujemo. Zbog pomenutih pobeda kad je bilo stani-pani, zbog toga što naše reprezentacije nije bilo na Evropskom prvenstvu 24 godine, a ko zna šta nosi budućnost i da li ćemo možda spletom čudnih i nesrećnih okolnosti ponovo morati da čekamo četvrt veka ili ne daj Bože duže da gledamo naš nacionalni tim na kontinentalnom šampionatu. Zbog toga što se u Gelzenkirhenu prvi put u istoriji prvenstava Starog kontinenta orila „Bože pravde“ i vijorila naša trobojka, a oni su to omogućili. Zato što su nas podilazili žmarci kad je u Minhenu uoči meča sa Slovencima sa razglasa trešatala muzika iz „Otpisanih“, a onda i „Marš na Drinu“. I hvala im na tome.

Foto: profimedia

Zato što je davno čuveni menadžer Liverpula Bil Šenkli rekao da „fudbal nije pitanje života i smrti, već mnogo više od toga“.

Kad je već tako, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da se nadamo, „palimo“ i da verujemo, kao da isključivo od naše vere i nade sve zavisi.

Makar još samo ovaj put.