Prokletstvo koje traje 40 godina! Ova stvar povezuje Ronalda, Grizmana i Kejna!

Reprezentacija Španije savladala je Nemačku (2:1) u četvrtfinalnom duelu na Evropskom šampionatu i tako izbacila domaćina iz daljeg takmičenja! Time je nastavljeno "prokletstvo" domaćina evropskih šampionata, koje traje već četiri decenije!

Pripadnici "sedme sile", stručnjaci i obični navijači često su skloni tome da epitet favorita na nekom velikom takmičenju dodele domaćinu turnira! Međutim, istorija pokazuje da to baš i nije čest slučaj, pogotovo kada govorimo o evropskim šampionatima!

 

Foto: EPA Images

 

Istorijski gledano, Svetsko prvenstvo donekle i opravdava takvo mišljenje uzimajući u obzir da je od 22 održana Mundijala do sada, domaćin podigao pehar u šest navrata. Ali, većina tih titula osvojena je u prvim godinama održavanja planetarnih smotri (Urugvaj 1930, Italija 1934) kada fudbal nije bio ni približno popularan kao danas. Zapravo, od prve argentinske titule (1978) na narednih 11 Mundijala samo je Francuska 1998. godine uspela da iskoristi prednost domaćeg terena i dođe do popularne "boginje"!

 

 

Međutim, kada pričamo o istoriji evropskih prvenstava, tu je situacija značajno drugačija. Počevši od prve kontinentalne smotre u Francuskoj 1960. godine pa sve do danas, samo tri puta se dogodilo da titulu osvoji domaćin turnira! Španija je to učinila 1964. potpomognuta diktatorskim režimom generala Franka, Italija ponovila u kontroverznom finalu protiv Jugoslavije četiri godine kasnije, da bi poslednji put Francuska slavila kao domaćin 1984. godine na krilima neverovatnog Mišela Platinija!

 

 

Od tada, održano je deset evropskih prvenstava (računajuči i aktuelni turnir u Nemačkoj) a da se nijednom nije ponovilo da domaćin prvi prođe kroz cilj! Često je upravo reprezentacija zemlje organizatora turnira bila glavni favorit, ali ni to nije pomoglo da se prokletstvo razbije! Neretko se dešavalo i da domaćin na senzacionalan način ostane bez kontinentalne krune!
 

Foto: EPA Images

 

Evropsko prvenstvo 1988. održano je u Zapadnoj Nemačkoj, koja je u to vreme imala jednu od najjačih reprezentacija na svetu. Prve zvezde tima koji je sa klupe predvodio legendarni Franc Bekenbauer bili su Lotar Mateus, Rudi Feler i Jirgen Klinsman. Nemci su lako prošli grupu, ali ih je u polufinalu čekala Holandija. Izuzetno talentovana generacija "lala" sa Rudom Gulitom, Frenkom Rajkardom i Markom Van Bastenom savladala je domaćina 2:1 i onda u čuvenom finalu nadigrala SSSR sa 1:0, golom Van Bastena koji je ušao u anale evroskog i svetskog fudbala. Nemci su dve godine ranije igrali finale Svetskog prvenstva, a samo dve godine kasnije u Italiji postali prvaci sveta, pa je jasno koliko je trijumf Holanđana te godine bio iznenađujući.

 

 

Domaćin narednog EP bila je Švedska, koja svakako nije bila viđena kao favorit, ali to nikako nije bila ni Danska koja je došla do pehara. Danci nisu ni izborili plasman na završnu smotru, pošto su u kvalifikacijama ostali iza Jugoslavije, kojoj zbog sankcija nije dozvoljeno učešče.

 

 

Domaćin je važio za jednog od glavnih favorita i četiri godine kasnije kada je EURO održan u Engleskoj. Nadali su se navijači "Gordog Albiona" da bi generacija predvođena Alanom Širerom i Polom Gaskojnom mogla da dođe do prve kontinentalne titule, tačno 30 godina od jedine titule prvaka sveta, kada je Engleska takođe bila domaćin. Međutim, Nemačka im je stala na put u polufinalu posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, a tragičar u penal seriji bio je aktuelni selektor Geret Sautgejt. Nemci su kasnije u finalu savladali Češku sa 2:1 i treći put u svojoj istoriji postali prvaci Evrope.

 

 

Završni turnir je 2000. godine održan u dve zemlje, Belgiji i Holandiji. Belgijanci tih godina nisu imali posebno talentovanu generaciju i niko ih nije svrstavao među favorite. Ali su zato svi očekivali finale između Francuske i Holandije, u to vreme bez dileme dve najbolje evropske reprezentacije. Jugoslavija je u dva navrata (1998, 2000) na svojoj koži osetlia moć Japa Stama, Patrika Klajverta, Denisa Bergkampa i ostalih članova legendarne generacije holandskog fudbala, od koje se očekivalo da nadmaši onu koju je predvodio Johan Krojf, pa čak i onu sa Van Bastenom koja je 12 godina ranije Holandiji donela jedinu veliku titulu.

 

Foto: EPA Images

 

Možda bi se to i dogodilo da se na putu nisu isprečili Italijani. Holandija je u četvrtfinalu ponizila Jugoslaviju (6:1), ali protiv italijanske škole ništa nije mogla. Nesta, Maldini i Kanavaro u potpunosti su otupili oštricu holandskog napada i posle boljeg izvođenja jedanaesteraca Italijani su otišli u finale. Tamo su bolji bili Francuzi koji su tog leta objedinili evropsku i svetsku krunu.

 

Foto: EPA Images

 

Verovatno najveće iznenađenje u istoriji evropskih prvenstava viđeno je 2004. godine. Domaćin je bio Portugal, čija je generacija predvođena Luisom Figom, Dekom, Ruijem Koštom i Nunom Gomešom bila na vrhuncu. Tu je bio i jedan mladi momak po imenu Kristijano Ronaldo, kome je to bio prvi nastup na kontinentalnim smotrama. Kada je domaćin stigao do finala gde ga je čekala Grčka, niko nije Helenima davao ni promil šanse da dođu do pobede i pehara. Čak iako su Grci na startu turnira savladali Portugal u grupi 2:1, niko nije verovao da se tako nešto može ponoviti u velikom finalu.

 

Foto: EPA Images

 

Ali, nisu tako mislili puleni selektora Ota Rehagela. Gol Angelosa Haristeasa bio je dovoljan da se ispiše najneverovatnija priča u istoriji kontinentalnih smotri! Tada 19-godišnji Kristijano Ronaldo naplatiće svoje suze 12 godina kasnije!

 

Foto: EPA Images

 

Naredna dva šampionata organizovana su zajednički u dve zemlje - 2008. to su bile Austrija i Švajcarska, a četiri godine kasnije Ukrajina i Poljska. Niko od reprezentacija tih zemalja nije očekivao da urade nešto konkretno, a Španija je tih godina dominirala evropskim i svetskim fudbalom, što je i potvrdila sa dva vezana naslova evropskog prvaka.

 

Foto: EPA Images

 

Dolazimo do 2016. godine kada je prokletstvo domaćina nastavljeno. Organizator završnog turnira tog leta bila je Francuska, sa izuzetno jakom ekipom koju su predvodili Antoan Grizman, Olivije Žiru i Pol Pogba! Stigli su "trikolori" do finala gde ih je čekao Portugal i svi su očekivali rutinsku pobedu domaćina. Pogotovo kada je Dimitri Paje povredio Kristijana Ronalda već sredinom prvog poluvremena, zbog čega je najbolji portugalski igrač bio prinuđen da izađe iz igre. Ponovo je legendarni fudbaler bio u suzama, kao i 12 godina ranije, ali ovoga puta to su na kraju bile suze radosnice. Za to se pobrinuo Eder golom u drugom produžetku, kojim je svojoj zemlji doneo prvi (za sada i jedini) značajan trofej. Francuzi su dve godine kasnije u Rusiji potvrdili svoj kvalitet i postali prvaci sveta, ali do evropske krune pred svojim navijačima nisu uspeli da dođu!
 

 

Naredni EURO održan je 2021. godine zbog korone u 11 različitih zemalja. Ipak, završnica je odigrana na londonskom "Vembliju" pa su Englezi imali prednost domaćeg terena. Stigao je "Gordi Albion" do finala u kojem je i poveo preko Luka Šoa već u drugom minutu. Ali, Italijani su po ko zna koji put pokazali nesalomivi karakter i najpre stigli do izjednačenja, a zatim i trijumfa posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. Poput Sautgejta 25 godina ranije, ovoga puta tragičari su bili Rašford, Saka i Sančo koji su bili neprecizni u penal seriji. Tada je počelo ozbiljno da se priča i piše o prokletsvu domaćina završnih smotri, što potvrđuje i činjenica da "azuri" nisu uspeli da se plasiraju na dva uzastopna Mundijala (2018, 2022) između kojih su postali vladari Starog kontinenta.

 

Foto: EPA Images

Kletva je nastavljena i ovoga leta u Nemačkoj, za to se pobrinuo Mikel Merino pogotkom u 119. minutu četvrtfinalnog okršaja sa domaćinom. Saznaćemo u nedelju ko će biti pobednik 17. po redu kontinentalne smorte, ali već sada znamo da će prokletstvo domaćina biti nastavljeno, makar do 2028. kada će završni turnir biti održan u čak pet zemalja - Engleskoj, Velsu, Škotskoj, Irskoj i Severnoj Irskoj.