Srpski karakter je jak zbog ratova! Marko Nikolić pričao Rusima o sankcijama, bombardovanju, bratstvu...

Trener CSKA iz Moskve se u opširnom intervjuu za ruske medije dotakao i tema koje nemaju mnogo veze sa fudbalom.

Odlično Marko Nikolić (45) poznaje Rusiju i mentalitet njenog naroda, s obzirom da se letos vratio u Moskvu i preuzeo CSKA. Najveću zemlju na svetu upoznao je tokom perioda provedenog na klupi Lokomotive (od juna 2020. do oktobra 2021.), zbog čega je oberučke prihvatio poziv da sedne na klupu "armejaca".

I krenuo je srpski strateg dobro u novoj sezoni. Imao je niz od devet mečeva bez poraza, ali je u poslednje vreme nastupila rezultatska kriza, zbog čega je jedan deo tamošnje javnosti zahtevao da mu uprava kluba uruči otkaz.

Od toga, makar zasad, nema ništa. Nekadašnji kormilar Partizana nastavlja sa svojim poslom, ima ugovor do juna 2026. godine, a na svakom koraku ističe da uživa u Moskvi i da nema nameru da ide.

U razgovoru za ugledni portal "Championat.com" je to još jednom potvrdio, a pritom je iskoristio priliku da se dotakne i nekih drugih tema, koje nemaju mnogo veze za sportom. Prvo, rata sa Ukrajinom i šta se sve zbog toga promenilo u Rusiji.

Foto: pfc-cska.com

- Osim komplikacija sa letovima, ništa se nije drastično promenilo. Mene to i ne dotiče puno, jer let Moskva-Beograd i dalje postoji. Jedino što je ranije bilo pet-šest polazaka dnevno, sada ih ima tri-četiri i karta mora da se kupi 10-15 dana unapred. A, život u Rusiji je sjajan. Porodica je već dva-tri puta dolazila. Ne bih doveo svoju ženu i ćerku ovde da sam osetio da postoji bilo kakva opasnost - kaže Nikolić.

On podvlači da kao Srbin ima poseban odnos sa Rusima, jer su ta dva naroda decenijama povezana.

- Osećam veliku bliskost sa ruskim narodom. U Srbiji se to mnogo jače oseća. Ako dođete u Beograd i tamo ljudi čuju ruski jezik, odmah će vas pozvati kod njih na piće. Tamo je na višem nivou, s kolena na koleno se to prenosi. Mada sam u poslednje vreme ovde sve više osećao to bratstvo. Ova dva naroda su međusobno uticala na kulturu, a bilo je i mnogo ratova gde smo bili na istoj strani - objašnjava Nikolić, a potom dodaje:

Foto: pfc-cska.com

- Jasna mi je slovenska duša. Znam mnogo toga o ovdašnjoj tradiciji. Uvek sam zainteresovan da naučim nešto novo. Pre meča se stručno osoblje uvek okupi na čaju – sedimo sat-dva i razgovaramo o svemu, osim o fudbalu. Pričamo o ruskom jeziku, kulturi, Srbiji, životu... Jedino na šta sam morao da se naviknem jeste promena kod ljudi između oktobra i aprila, zimi raspoloženje jako opada. Naravno, to mi je razumljivo, ali u fudbalu na to nemamo pravo.

Iskusni stručnjak ne krije da ga mnogo boli to što je ruski fudbal pod sankcijama i klubovi nemaju prava da igraju u evropskim takmičenjima. Ipak, naglašava i da ljudi iz Srbije odlično znaju kakav je to osećaj, jer su i sami to preživeli.

- Ne bavim se politikom, ali na sportski način, to su doživeli i Srbi – od 1992. do 1996. Reprezentacija Jugoslavije je bila fenomenalna, spremala se za Evropsko prvenstvo, ali smo izbačeni u poslednjem trenutku, a Danska nas je zamenila i osvojila turnir. Te četiri godine bile su sportska noćna mora za naciju. Imali smo lud tim i u košarci. Imao sam tada 15-16 godina, ali se dobro sećam svega. Imali smo i mi naše "devedesete" kao Rusija sada, možda i još gore - tvrdi Nikolić.

Foto: pfc-cska.com

Rođeni Beograđanin prošao je i kroz NATO bombardovanje, koje je na njega ostavilo dubok trag.

- Bilo je mnogo teških situacija. Najviše mi se zaglavila u glavi slika kada je bombardovana zgrada Radio televizije Srbije. Otac mog kuma je tamo radio. Bio je 23. april 1999. godine kada je na Beograd bačeno mnogo bombi. Bila je noć, nije bilo struje. A onda se nakratko pojavi, pali se mali televizor. Na vestima pokazuju da je pogođena zgrada RTS-a. Na snimku vidim svoje kumče, dotrčao je, ali je nažalost njegov tata umro te noći - otkriva Nikolić.

Ipak, trener CSKA podvlači da je Srbe ojačalo upravo to što su prolazili kroz jako teške periode.

- Prvi, drugi, treći rat. Na svake dve godine je bio neki sukob. Osećaj velike nepravde, bili smo sami, okruženi neprijateljima. Nije bilo ni svetla, ni benzina, ni hrane. Ali ovo je jedan od glavnih razloga zašto je Balkan tako dobar u sportu. Naš karakter je prejak. Ljudi se čude da imamo toliki broj fudbalera, tenisera, vaterpolista, košarkaša, rukometaša... Sportu odgovara karakter onih koji su odrastali u ratu - jasan je Nikolić.

Foto: pfc-cska.com

Na kraju je Marko otkrio i kako se sada, u petoj deceniji života, oslobađa od stresa koji profesionalni sport nosi sa sobom.

- Treniram već 25 godina. Ranije sam veoma teško podnosio poraze. Uvek sam odlazio u restoran, da popijem jednu-dve čaše vina. Sada je to porodica. Kad sam kod kuće, oporavljam se. Trener ne treba da brine, mora brzo da se udalji. Tim se hrani vašom energijom. Ako pet dana brinete o porazu, ništa nećete uspeti. Ima i glumaca u fudbalu koji posebno pokazuju da im je teško posle poraza na dan-dva. A tu je i teren, to je mesto gde treba da pokažete i ispravite. A ako želite da igrate tragediju, idite u pozorište - poručuje Nikolić.