Ben za Informer: Za Milojevića bih igrao i u Bangladešu – želim da ostanem u Srbiji!

El Fardu Ben je u intervjuu za Informer izjavio da je Vladan Milojević mnogo uticao na njegovu karijeru i da bi za njega igrao i u Bangladešu, a pored toga je istakao da nakon karijere želi da ostane u Srbiji.

El Fardu Ben je jedan od stranaca koji je ostavio najdublji trag u srpskom fudbalu, o čemu najbolje govori podatak da je napadač iz inostranstva sa najviše postignutih golova u Superligi Srbije (65).

Njegov put je bio prepun izazova još od malih nogu, ali je na kraju uspeo da napravi jednu fantastičnu karijeru, koja još uvek traje i prema njegovim rečima neće se uskoro završiti.

Kako je bilo odrastati na ostrvu Majot na Komorima?

- Moje detinjstvo je bilo neverovatno. Za mene, to je bio jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Kada odrastate okruženi porodicom i prijateljima, uživate u svakom danu. Tada sam bio samo dete koje se igralo i uživalo u životu. Takođe sam mnogo igrao fudbal, što mi je donelo puno radosti.

Foto: Starsportphoto

Rekli ste da ste pokazali ljubav prema fudbalu od malih nogu. Kako je to izgledalo?

- Da, tačno. Moj otac je bio ključan u tome. Igrao je malo fudbal, a kasnije je postao predsednik mog prvog fudbalskog kluba na Majotu. Na taj način me je povezao sa fudbalom i probudio ljubav prema ovoj igri.

Da li ste se kao dete interesovali za druge sportove osim fudbala?

- Da, naravno. Kao dete sam voleo da istražujem različite sportove. U školi sam probao košarku, boks i mnoge druge aktivnosti. Bio sam znatiželjan i želeo da se okušam u svemu. Ipak, na kraju je fudbal bio taj koji je u mom srcu pobedio. Donelo mi je mnogo radosti i bio je pravi izbor.

Preselili ste se u Francusku sa četiri godine. Kako je izgledao taj period?

- Bilo je to veliko iskustvo za mene. Sa četiri godine sam se preselio u Francusku sa stricem i otišao da živim u Marseju. Marsej je grad koji živi za fudbal. Olimpik Marsej je veliki klub, i ceo grad ga obožava. Bio je to poseban period jer sam stalno igrao fudbal sa rođacima i stricem. Uživao sam u svakom trenutku.

Šta je bio razlog za preseljenje u Francusku?

- Moji roditelji su želeli bolji život za mene. Predložili su mom stricu da me povede u Francusku kako bih imao bolje obrazovanje i više mogućnosti. Na Majotu, u to vreme, život nije bio kao sada. Bio je dobar za tamošnje standarde, ali moji roditelji su želeli više za mene.

Foto: Profimedia

Kako ste se nosili sa činjenicom da ste otišli u drugu zemlju bez roditelja?

- Bilo je jako teško. Imao sam samo četiri godine, i odlazak u novu zemlju bez roditelja bio je ogroman izazov. Međutim, na kraju mislim da je to bila prava odluka. Bio je to pravi korak za moju budućnost.

Kako je tekao vaš razvoj u fudbalskom svetu nakon što ste došli u Francusku?

- Počeo sam u fudbalskoj akademiji Le Avra sa 15 godina. Bio je to proces korak po korak. Sa 17 godina sam dobio priliku da zaigram za prvi tim. To je bio poseban trenutak jer su treneri verovali u mene i pružili mi šansu. Postepeno sam napredovao i pokazao se na najbolji način.

U Van stižete iz Avra, ista zemlja, ali potpuno novi klub za vas?

- Posle Avra, prešao sam u Van. Sledeće godine smo igrali u prvoj ligi, ali to je bio veliki izazov. Prva liga je zahtevala vrhunski nivo igre, a meni je trebalo više vremena za igru. Zato sam prešao u Vanez, koji je bio u drugoj ligi. Za mene je to tada bila prava odluka.

Nakon Francuske, nastavili ste karijeru u Grčkoj. Kako je došlo do tog transfera?

- Bilo je vrlo brzo. Nakon isteka ugovora sa Vanom, nisam imao ponudu iz prve lige u Francuskoj, već samo iz treće i druge lige. U tom trenutku, nisam želeo da čekam i da igram u nižim rangovima. Želeo sam izazov i priliku da igram u prvoj ligi. Jedan moj prijatelj me je pozvao i rekao da poznaje agente koji bi mogli da mi obezbede nešto u Grčkoj. Rekao sam: „Zašto da ne?“ Sve se dogodilo u roku od nedelju dana, i preselio sam se u Grčku.

 

 

Kako ste doživeli Grčku kao zemlju i koliko je to bilo drugačije iskustvo od Francuske?

- Grčka je potpuno drugačija od Francuske. Njihova kultura, ljudi, sve je bilo novo za mene. Bio je to veliki izazov, ali sam odlučio da se fokusiram na fudbal. Prvih šest meseci sam bio sam, bez porodice, i to mi je omogućilo da se u potpunosti posvetim fudbalu. Uprkos izazovima, bio je to važan korak za moju karijeru.

Vaš prvi trener u Grčkoj bio je Ratko Dostanić, Srbin. Kakvo je bilo to iskustvo?

- Ratko mi je mnogo pomogao. Promenio je moj način razmišljanja o fudbalu i dao mi ogromno samopouzdanje. Osim toga, govorio je francuski, što je mnogo olakšalo komunikaciju. On je verovao u mene i pružio mi priliku da pokažem šta mogu. Uvek ću mu biti zahvalan za tu podršku i poverenje.

Nakon uspešne sezone, prešli ste u Olimpijakos, jedan od najvećih klubova u Grčkoj. Kako ste doživeli taj prelazak?

- Olimpijakos je bio veliki korak napred u mojoj karijeri. To je najveći klub u Grčkoj, i nisam imao dilemu kada sam birao između Olimpijakosa i drugih ponuda. Međutim, nisam mnogo igrao zbog povrede, pa sam otišao na pozajmice.

Bili ste na pozajmici u Levadijakosu i Panionius. Kako su te epizode uticale na vašu karijeru?

- Prva pozajmica u Levadiakosu mi je pomogla da povratim ritam posle povrede. Druga pozajmica u Panioniosu je bila još značajnija jer sam tamo prvi put radio sa Vladanom Milojevićem.

Foto: Starsportphoto

Kako pamtite rad sa Vladanom Milojevićem u Panioniosu?

- Milojević mi je dao šansu da se vratim na svoj najbolji nivo. Posle povrede, povratak nije lak, ali on mi je pružio vreme i verovao u mene. On je posebna osoba i trener koji mi je puno značio u karijeri.

U januaru 2018. godine prešli ste u Crvenu zvezdu. Kako je izgledao taj transfer?

- Sve se odvilo vrlo lako. Moj ugovor sa Olimpijakosom nije bio produžen, i Vladan Milojević me je pozvao da mi predstavi svoj plan. Znao sam da će sve biti odlično jer sam već radio sa njim u Panioniosu. Takođe, u Zvezdi je bilo mnogo igrača koji govore francuski, što je dodatno olakšalo prilagođavanje.

Vaš debi za Crvenu zvezdu bio je protiv CSKA Moskve. Kako se sećate te utakmice?

- Prva utakmica bila je na „Marakani“. Bilo je to moje prvo iskustvo sa ekipom, i trebalo mi je vreme da se prilagodim. Iako nismo pobedili, bilo je to nezaboravno iskustvo za mene.

 

 

Postali ste stranac sa najviše nastupa i golova u istoriji Crvene zvezde, osvojili ste pet titula i dva kupa, i igrali više od 50 utakmica u evropskim takmičenjima. Šta to znači za vas?

- To mi znači mnogo. Kao što sam rekao ranije, Zvezda je veliki klub. Znao sam za Crvenu zvezdu još dok sam bio dete, jer sam odrastao u Marseju, a sećam se kako su osvojili titulu evropskog prvaka protiv Olimpika iz Marseja. Znati da sam deo istorije tako velikog kluba je neverovatno. I dalje igram, ali kada mi ljudi kažu šta sam postigao, shvatam koliko je to posebno.

Da li ste mogli da zamislite da ćete ostaviti ovako veliki trag u klubu kada ste došli?

- Ne, uopšte. Kada sam dolazio, planirao sam da ostanem dve godine, da napredujem i nastavim karijeru u inostranstvu. Nikada nisam zamišljao da ću ostati toliko dugo i postati deo istorije kluba.

Šta je bila ključna stvar koja vas je zadržala u Zvezdi toliko godina?

- Mislim da je to kombinacija moje adaptacije na klub i zemlju, ali i pritiska koji smo imali svake godine. U Zvezdi se svake sezone od vas očekuje da budete najbolji, i to vas tera da stalno dajete svoj maksimum. Taj izazov me je motivisao da ostanem i da se trudim iz godine u godinu.

Foto: Starsportphoto

Koja utakmica u dresu Crvene zvezde vam je ostala najposebnija?

- Svi misle na utakmicu protiv Salcburga, i ona jeste posebna jer nas je uvela u Ligu šampiona posle toliko godina. Ipak, za mene je najposebnija utakmica bila protiv Napretka, kada smo osvojili titulu. Pre toga, titulu je osvojio Partizan, i to je bio trenutak kada smo počeli da verujemo da možemo da promenimo stvari. Ta utakmica mi je bila ključna.

Kako pamtite nastupe protiv velikih timova poput Liverpula i Milana?

- To su velike utakmice koje svaki igrač želi da igra. Liga šampiona je najviši nivo, i kada igrate protiv najboljih, to je prilika da pokažete koliko vredite. Uvek sam te mečeve doživljavao kao izazov i priliku da se dokažem.

Kako biste opisali derbije protiv Partizana?

- Derbi je nešto posebno. Atmosfera, energija – sve je drugačije. Moj prvi derbi bio je potpuno novo iskustvo za mene. U početku mislite da će to biti obična utakmica, ali kada kročite na teren, shvatite koliko je to drugačije. Oseća se posebna energija, bilo na Marakani, bilo na stadionu Partizana.

 

 

Kako je došlo do toga da dobijete srpski pasoš?

- Nakon dve godine provedene u Srbiji, ljudi iz kluba su me pitali da li želim da dobijem državljanstvo. Nisam odmah odlučio jer nisam planirao da ostanem toliko dugo, ali kada je došao pravi trenutak, odlučio sam da to prihvatim. Bio je to dobar izbor za mene i moju porodicu.

Nakon pet godina u Crvenoj zvezdi, odlučili ste da odete u Antverpen. Kako je izgledao taj prelazak?

- Bilo je teško, jer je moja porodica volela Beograd i nije želela da se seli. Ipak, u tom trenutku, morao sam da igram više, a u Zvezdi nisam imao dovoljno minuta. Odlazak u Antverpen je bio pravi korak za moju karijeru.

Ponovo ste radili sa Vladanom Milojevićem u APOEL-u. Kako pamtite taj period?

- Milojević je bio ključan za moj odlazak u APOEL. Šalim se da bih ga pratio čak i u Bangladeš, ako bi me tamo pozvao. Uvek sam imao poverenje u njega, i svaki put kad radimo zajedno, to je posebno iskustvo za mene.

Foto: Starsportphoto

Ovog leta ste odlučili da se vratite u Srbiju i potpišete za Železničar iz Pančeva. Šta vas je motivisalo na taj potez?

- Razgovarao sam sa direktorom i ljudima iz kluba, i osetio sam da je to pravi izbor. Želeo sam da pomognem klubu svojim iskustvom i da doprinesem njihovim ambicijama. Osim toga, blizina Beograda olakšala je odluku.

Zanimljivo je da ste debi za Železničar imali protiv Crvene zvezde, na Marakani. Kako ste se osećali?

- Verujem u Boga, i osećao sam da je sudbina da započnem novu priču baš na tom stadionu. Bio je to poseban trenutak za mene, iako nismo pobedili.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

- Planiram da nastavim da igram i da uživam u fudbalu. Fokusiran sam na ovu sezonu, a šta će biti posle, videćemo. Nakon karijere, voleo bih da ostanem u Srbiji, ako se ukaže prava prilika.