Sanogo za Informer: Rekli su mi da sam lud što idem u Srbiju, ali ovde sam pronašao svoj dom!

Seku Sanogo je u intervjuu za Informer otkrio da se nikada nije pokajao što je došao u Srbiji, gde je prvo zaigrao za Crvenu zvezdu, a onda ga je put opet naneo u našu zemlju, ali nimalo slučajno.

Utisak koji su na njega ostavili kako Srbija tako i Srbi, posebno navijači Crvene zvezde, nešto je što je ovom sada već veteranu iz Obale Slonovače promenilo život iz korena.

Ono što je Seku Sanogo osetio na tlu naše zemlje kako i sam kaže stvorilo je neku vrstu povezanosti sa Beogradom i Srbijom uopšte, za njega dileme nema kada je reč o tome gde će živeti posle odlaska u penziju

Hajde da razgovaramo o vašem detinjstvu. Rođeni ste u Abidžanu. Kako pamtite te dane?

- Da, odrastao sam u Obali Slonovače, u malom gradu po imenu Man. To je zaista bio neverovatan period jer tada ne razmišljate mnogo – samo želite da se igrate i idete u školu. Kada sam se ozbiljnije zainteresovao za fudbal, rekao sam majci da želim da idem u veliki grad da igram fudbal. Ona mi je tada rekla da sam previše mlad za to. Ali bio sam uporan i rekao joj da moram da počnem da igram ponovo. Tako sam došao u Abidžan.

Foto: FK Železničar Pančevo

Da li ste u to vreme igrali samo fudbal ili ste se bavili i nekim drugim sportovima?

- Pokušavao sam i druge sportove, poput košarke i ragbija. Kada ste mladi, želite da probate sve. Ipak, fudbal mi je bio najdraži. Da nisam postao fudbaler, možda bih bio košarkaš ili ragbista, jer mi se ragbi takođe mnogo sviđao.

Da li često putujete kući u Obalu Slonovače?

- Danas idem kući na svakih šest meseci da budem sa porodicom. To mi je veoma važno

Karijeru ste započeli u za Afrika sports Abidžan?

- Da, to je više od fudbalskog kluba. Imaju i sekcije za košarku, odbojku i druge sportove. To je veliki klub za našu zemlju.

Godine 2011. preselili ste se u Švajcarsku. Čini se da je razlika u klimi i temperaturi ostavila veliki utisak na vas.

- Da, naravno. Nije ista temperatura kada sam došao tamo. Nikada neću zaboraviti svoj prvi dan, prvi trening. Trener mi je rekao: „Idemo na trening.“ Ja sam mu odgovorio: „Ne izlazim po ovom vremenu.“ Svi igrači su već bili napolju, a ja sam otvorio vrata i vratio se unutra. Trener je došao i pitao me: „Šta radiš?“ Rekao sam mu: „Ne mogu da izađem.“ Na kraju tog dana nisam trenirao, već dva dana kasnije, kada je vreme bilo bolje.

Foto: EPA

Prvi put ste videli sneg u Švajcarskoj?

- Ne, ne, prvi put sam video sneg u Italiji. Bili smo tamo na pripremama sa Africa Sportsom, na dve ili tri nedelje. To je bio poseban osećaj. Bilo je stvarno smešno. Dodirujete ga, a ne znate šta je to tačno. Počinjete da osećate hladnoću jer ste dugo u kontaktu s njim. Bio je to zaista neverovatan trenutak.

U Švajcarskoj ste igrali za Tun. Radili ste sa Muratom Jakinom, zar ne?

- Da. Murat Jakin je za mene više od trenera. On mi je kao stariji brat. Puno toga je učinio za mene jer me je vodio i pružio mi prvu šansu da budem profesionalac. Takođe mi je dao mnogo minuta, što je veoma važno kada dođete u Evropu i tražite pravog trenera koji će vam pružiti priliku. On je danas selektor Švajcarske. Murat je odličan trener, ali za mene je on više od toga. On je neko ko brine o svojim igračima, vodi ih i pruža im priliku da se razvijaju. Bez njega, ne bih postigao to što sam postigao.

Čini se da ste najveći trag u Švajcarskoj ostavili igrajući za Jang Bojs. Kako pamtite taj period?

- Da, Jang Bojs je zaista sjajan klub. To je jedan od mojih omiljenih timova u Evropi jer sam tamo proveo mnogo godina. Bio sam deo tima koji je osvojio titulu posle 32 godine. To je bio neverovatan trenutak za klub i ceo grad.

Foto: EPA

Vaša glavna karakteristika na terenu je agresivnost. Svi to kažu. Kako biste opisali svoj stil igre?

- Za mene je fudbal kao borba – igrač koji više želi pobedu ima veće šanse da pobedi. Naravno, svi znaju da igraju fudbal, ali morate dati nešto više od drugih. Pokušavam da dodam agresivnost kako bih pomogao svom timu jer želim da pobeđujem u svakoj utakmici. Za mene je to jednostavno – ili ja ili on. Samo jedan može pobediti.

Ako se ne varam, dobili ste prvi crveni karton u Švajcarskoj na svom debiju?

- Da, tačno je. Bilo je to na mojoj prvoj utakmici. Trener mi je dao priliku da igram. Igrao sam samo deset minuta i već sam dobio crveni karton. Posle utakmice mi je objasnio da moram da budem agresivan, ali da budem i pametan. Trudio sam se da to naučim i primenim.

Iz Švajcarske ste se preselili u Saudijsku Arabiju. Kako ste doživeli tu promenu?

- To je bilo potpuno drugačije iskustvo. Kada sam bio u Africi i počeo da igram fudbal, sanjao sam o odlasku u Evropu jer je to bila drugačija kultura i način života. Posle Evrope, želeo sam da doživim nešto novo. Odlazak u Saudijsku Arabiju bio je neverovatno iskustvo jer je njihova kultura potpuno drugačija. Naučio sam mnogo novih stvari i bio sam zahvalan na toj prilici.

Foto: Starsportphoto

Nakon Saudijske Arabije dobili ste poziv iz Crvene zvezde. Da li ste se konsultovali sa nekim srpskim fudbalerima pre nego što ste prihvatili ponudu?

- Da, prvo sam razgovarao sa Aleksandrom Prijovićem jer smo dobri prijatelji. Objasnio mi je da je Srbija odlična zemlja i da je Crvena zvezda veliki klub ne samo u Srbiji, već i na Balkanu. Rekao mi je: „Zašto da ne?“ Kontaktirao sam i neke druge prijatelje, ali su mi rekli: „Nemoj da ideš! Lud si! Zašto želiš da ideš u Srbiju?“ Rekao sam im: „Nikada ne znaš šta te čeka.“ Kada sam došao, nisam želeo da odem, jer sam zavoleo ovu zemlju.

U Crvenoj zvezdi ste radili sa Dejanom Stankovićem. Šta za vas znači njegovo ime?

- Deki je sjajan čovek. Ima ogromnu strast prema fudbalu. Ljudi ponekad misle da je lud, ali to nije tačno – samo je veoma strastven. Kada radi, daje 100% od sebe. On živi za fudbal i potpuno je posvećen. To mi se jako dopalo jer sam i ja takav – želim da budem najbolji u svom poslu.

Foto: Reuters

Koju utakmicu u dresu Crvene zvezde najviše pamtite?

- Najposebnija utakmica za mene bio je moj prvi derbi protiv Partizana. To je bio neverovatan trenutak.

Kakvi su vaši utisci o večitom derbiju? Kako ste doživeli atmosferu?

- Atmosfera je neverovatna. Kada se približi vikend derbija, cela zemlja živi za tu utakmicu. Ljudi u gradu pričaju samo o derbiju. Osećate taj poseban pritisak, ali to je pozitivno, jer vas tera da radite jače i date sve od sebe. Kada utakmica počne i kada vidite pun stadion, to je osećaj koji ne može da se opiše.

Kako ste se osećali kada ste prvi put izašli na teren Marakane, prolazeći kroz tunel ispod severne tribine?

- Prvi put kada sam došao na Marakanu, pomislio sam: „Ovo je ludo! Zašto ne naprave prolaz direktno na teren?“ Rekli su mi: „Ne, ovde ideš kroz tunel ispod severa.“ Kada prođete kroz taj tunel, osećate nešto posebno – kao da više niste vi, već neko drugi u vašem telu. To je neverovatan osećaj koji se ne zaboravlja.

Koji je bio najtužniji trenutak u vašoj karijeri u Crvenoj zvezdi?

- Najviše žalimo za utakmicom protiv Rendžersa u Ligi Evrope. Bili smo veoma blizu prolaska dalje. Dali smo golove koji su poništeni zbog ofsajda, a imali smo i mnogo pehova tokom utakmice. Fudbal je takav – mnogo malih stvari može da odluči utakmicu. Na kraju smo ispali, a osećali smo da smo mogli da prođemo.

Foto: Starsportphoto

Sećate li se utakmice protiv Milana?

- Naravno. Prva utakmica u Beogradu završena je 2:2. Mnogi nisu verovali da možemo da napravimo nešto u Milanu, ali mi igrači smo verovali. Dali smo sve od sebe, ali sudijske odluke su bile protiv nas. Na San Siru smo prvo dobili crveni karton. Sudija nam na kraju nije dao da izvedenom poslednji korner, mogli smo da damo gol tada. U takvim utakmicama, protiv velikih klubova, kada je situacija 50-50, sudije obično sude u korist velikih timova. To je fudbal.

Kada ste napustili Crvenu zvezdu, da li ste verovali da ćete se jednog dana vratiti u Srbiju?

- Nikada nisam zaista otišao. Kada sam odlazio, već sam imao drugi pasoš i znao sam da ću se vratiti. Moja supruga zna koliko volim Srbiju i rekla mi je: „I ja volim ovu zemlju.“ Čak i kada sam bio u inostranstvu, porodica je ostala ovde. Uvek sam imao osećaj da ću se vratiti.

Da li je ljubav prema zemlji bila glavni razlog za povratak u srpski fudbal i potpisivanje za Železničar?

- Da, to je bio ključni razlog. Imao sam ponude iz drugih zemalja, ali nisam želeo da se selim ponovo. Želeo sam da igram fudbal bez pritiska i stresa, samo da uživam u igri. Kada sam razgovarao sa ljudima iz kluba i čuo njihov plan, osetio sam da je to pravi izazov za mene.

Foto: Starsportphoto

Kako se osećate kada igrate protiv Crvene zvezde na Marakani, sada kao protivnički igrač?

- Volim takve utakmice jer me motivišu. Kada igram protiv njih, želim da pobedim, bez obzira na to ko je s druge strane. Čak i da mi majka igra za protivnički tim, želeo bih da pobedim! Fudbal je moj posao, ali i moja strast.

Koji su vam planovi za budućnost?

- Ne planiram daleko unapred. Fokusiran sam na sledeću utakmicu i kako mogu najbolje da pomognem svom timu.

Da li planirate da ostanete u Srbiji posle karijere?

- Da, Srbija i Obala Slonovače su moje dve omiljene zemlje. Planiram da živim na relaciji Srbija-Obala Slonovače kada završim karijeru. Volim obe zemlje i oba naroda tako da ne mogu da zamislim život bez njih.