Jasna poruka Lazovića pred EP! Ovo je početak nove ere, Kolarov se prihvatio ozbiljnog posla! (FOTO/VIDEO)

Darko Lazović će biti ambasador Evropskog prvenstva za mlade fudbalere 2027. godine, koje će pored Albanije biti održano u Srbiji, a u razgovoru za FSS prisetio se svojih partija u dresu mlade selekcije.

Evropsko prvenstvo za mlade fudbalere 2027. godine biće održano u Srbiji i Albaniji, odlučio je Izvršni komitet UEFA na sastanku u Nionu.

Srbija dobija priliku da organizuje jedan od najvećih fudbalskih turnira u svojoj istoriji, dok će selekcija Aleksandra Kolarova imati priliku da pred domaćom publikom pokaže snagu.

Za ambasadora takmičenja imenovan je Danko Lazović, bivši kapiten mlade reprezentacije, koji je 2004. godine predvodio tim do finala Evropskog prvenstva.

Govoreći o ovoj ulozi, Lazović je istakao značaj ovog turnira za njega lično i za srpski fudbal:

- Kao igrač, imao sam priliku da budem akter ovog takmičenja i srebrna medalja osvojena 2004. godine zauzima počasno mesto u mojoj riznici trofeja. Ovo je početak nove ere u kojoj će naši gradovi, stadioni i ljubav prema fudbalu biti u centru pažnje Evrope i sveta - izjavio je Lazović.

Foto: FSS

Osvrnuo se i na organizaciju turnira, ističući koliko je ovaj događaj važan za Srbiju:

- Podrška UEFA i FS Albanije garantuju vrhunski užitak, a mi ćemo sa naše strane učiniti sve da svaki trenutak bude ispunjen energijom, strašću i nezaboravnim iskustvom.

Lazović i Kolarov nekada su delili svlačionicu, a sada će imati drugačije uloge u ovom projektu:

- Najlakše je biti fudbaler i razmišljati samo o terenu. Aleksandar se prihvatio velikog izazova kao selektor i siguran sam da će sa svojim momcima spremno dočekati turnir. Sa svoje strane, prihvatio sam odgovoran zadatak u Partizanu, možda i u najtežim okolnostima u istoriji kluba. Važni su želja i ljubav prema fudbalu, sve drugo je lako.

S ponosom je istakao da mu mnogo znači što je izabran za ambasadora takmičenja:

- Bio sam član tri reprezentacije – Jugoslavije, SCG i Srbije. Ako se ne varam, rekorder sam po broju nastupa za mladu reprezentaciju i uvek sam ponosno slušao himnu i branio boje svoje zemlje. Ovo je novo iskustvo i jedno od najvećih priznanja u mojoj karijeri.

Foto: FSS

Lazović se prisetio i Evropskog prvenstva 2004. godine, kada je sa generacijom stigao do finala:

- Prosto ne mogu da verujem da je prošla 21 godina. Prelepo iskustvo, mladi momci, selektor koji je zračio enerigijom i harizmom. Disali smo kao i jedan i dogurali daleko. Ostaje žal zbog poraza u finalu, ali je ta srebrna medalja bila početak svega što će se dešavati u narednih nekoliko godina. Imali smo još jedno polufinale u Portugalu, a onda se 2013. i 2015. godine popeli na krov Evrope i sveta.

Posebno emotivno govorio je o utakmici protiv Hrvatske na otvaranju turnira:

- Pred meč su nas otpisali, a Hrvati su bili među favoritima. Dao sam gol, Lovre povećao na 2:0, ali su oni stigli do izjednačenja. I onda – trenutak magije Baneta Ivanovića. Njegov volej promenio nam je živote.

Osim te utakmice, jedan od najkontroverznijih mečeva bio je duel protiv Italije:

- Počeo sam na klupi zbog povrede, Italijani poveli 2:0, Simon smanjio, a u 90. minutu dajem regularan gol za 2:2. Pomoćni sudija diže zastavicu – ofsajd! Ta odluka ih je kasnije dovela do trofeja.

Prisetio se susreta sa Belorusijom, koji je bio svojevrsni maturski ispit za njega.

- Još jedan dokaz da u fudbalu sitni detalji lome utakmicu i rešavaju sudbinu celog turnira. Belorusija je vodila na poluvremenu sa 1:0. Sjajna ekipa, braća Hleb, dominirali su terenom i bili mnogo konkretniji. A onda isključenje Aleksandra Hleba i sve se okreće na našu stranu. Postižem gol iz penala za 1:1, a onda je sevnula desnica Dekse Milovanovića iz slobodnog udarca. Pobeda koja je definitivno potvrdila da je ta naša generacija imala pobednički karakter.

Zbog kartona nije mogao da igra u polufinalu protiv Švedske, ali se jasno seća kako su njegovi saigrači uspeli da se izbore za finale:

- Imao sam kartone i nervirao se na tribinama. Opet smo se vratili iz minusa. Šveđani takođe sa jednom odličnom generacijom: Elmander, Holmen, Stefanidis… Vodili su do 90. minuta i bili na pragu funala. Onda je Miloš Marić pogodio za 1:1, penali i golman Milojević izrasta u junaka. Tada sam prvi put u karijeri poželeo da nikada više ne dobijem žuti karton. Mnogo je teže gledati, nego biti na terenu.

Foto: FSS

Finale protiv Italije, iako bolno, ostalo je duboko urezano u sećanju:

- U Bohumu je stadion bio kapacatiteta 20.000 mesta, čini mi se da je 18.000 ljudi navijalo za Italiju. Imali su De Rosija, Đilardina, Barzaljija… Možda smo i izgoreli u silnoj želji za revanšom. Bane je brzo dobio crveni karton, kasnije i Mijailović, a sa devet igrača ne možete da parirate tako kvalitetnom protivniku. Na stranu rezultat, nikada nisam osećao toliki ponos kao pred utakmicu sa Italijom.

Lazović se prisetio i emotivnog povratka u Srbiju nakon osvajanja srebra:

- Stizale su informacije iz Beograda da cela zemlja navija za nas. Kafići su bili puni, spremali su nam doček ispred Skupštine grada. Nismo imali predstavu da se narod širom Srbije i Crne Gore toliko ‘zapalio’ zbog mlade reprezentacije. Zlato je izmaklo, ali je osećaj ponosa zauvek ostao urezan u našim srcima.

Na kraju, otkrio je da je ostao blizak sa svojim saigračima iz te generacije:

- Andrija mi je kum, sa Lovreom često sedim u Beogradu i nijedna naša kafa ne može da prođe bez priče o srebru u Nemačkoj. Žao mi je što nikada nismo organizovali neko druženje, da se svi okupimo i prisetimo starih dana. Sada ste mi dali ideju da napravim grupu na vats-apu. Eh, kad bih mogao da vratim film 21 godinu unazad. To su najlepši dani u mojoj karijeri.

Lazović je ostavio i poruku za momke Aleksandra Kolarova.

- Samo neka pogledaju imena igrača koji su bili akteri prethodnih šampionata za mlade reprezentacije. I šta su kasnije napravili u svojim karijerama. A pritom su prva generacija u istoriji srpskog fudbala koja će na Evropskom prvenstvu imati podršku svojih navijača. Zar im je potreban dodatni motiv?