Nekadašnji košarkaški reprezentativac naše zemlje, Željko Rebrača, latio se posla predsednika Vojvodine i to je najava boljih vremena u klubu. Proslavljeni as je govorio o novoj ulozi, ali i aktuelnim temama vezanim za naš nacionalni tim i "večite rivale"

Nikada nije krio Željko Rebrača da želi da se  košarka decentralizuje. Brojni košarkaški centri u Srbiji su se ugasili, ali deluje da se sve ponovo budi.

- Meni je drago što to vidim. Evo, Spartak u Subotici takođe ulaže i radi da se oporavi, Džoker ulaže mnogo. Vršac je počeo da se vraća polako, mada ne znam kakva je situacija tamo, tu su Tamiš, Borac odavno, Kragujevac može da se podigne još više. U tim malim sredinama se kriju novi Jokić, Divac, Bodiroga... Razumem priču da su Zvezda i Partizan reperi i da treba da gledamo Evroligu, ali rad sa mladima zavisi od manjih sredina. Zato treba da ulažemo u trenere i klubove, jer oni tamo rade za jako malo ili gotovo ništa. Ne izgleda sjajno, zato što se izgubio sistem koji nas je krasio. Španija je od nas uzela to pre više od 20 godina i evo gde su sada. Ko je mogao da očekuje pre dve decenije ovo što se dešava? Niko nije razmišljao o tome previše. Španija je uložila mnogo u košarku i sada joj se to višestruko vraća. Mi to treba da vratimo, ako želimo da vratimo Srbiju gde je bila. Od minulog rada ne može da se živi, od osamdesetih i devedesetih ... Iskustvo iz tog perioda može da se prenese, ljudi su tu koji to mogu da urade- kaže predsednik Vojvodine u intervjuu za Mozzart sport i dodaje:

Foto: Starsportphoto

- Jedna od stvari koje sam uradio kada sam preuzeo Vojvodinu bila je da sednem za isti sto sa školicama košarke u Novom Sadu. Ne želim da živimo svi u istom gradu, a da niko ni sa kim ne priča, kao što je bio slučaj. Hteo sam da napravimo neku vrstu saradnje, ako im grad pomaže, da napravimo sistem u kojem bi klinci gravitirali ka Vojvodini u dogledno vreme. Škole bi za to dobile potrebnu pomoć, a ako nešto urade u karijerama i odu u najveće klubove, da dobiju i adekvatnu kompenzaciju, kako bi i one mogle da žive i stvaraju dalje. Da se ne radi u prazno. Vojvodina treba da bude krovna ekipa u gradu, da tako ide putanja igrača. Naravno, želim da se taj dogovor postigne na adekvatan pravni način, da ne bude sve samo na reč. Napravili smo pozitivne pomake, ali moramo još mnogo da radimo. Želim da spojim ljude, ne da ih razdvajam. Postoje ljudi koji znaju neke stvari oko funkcionisanja škola bolje od mene, moje je da probam da pomognem sa drugim stvarima. To bi trebalo svi da rade. Ne postoji čarobna formula, ne izmišljam toplu vodu, već su činjenice. Potencijal je ogroman.

NAŠI SKUPLJI OD STRANACA

Objasnio je Rebrača i zašto su domaći igrači skuplji od stranaca i zašto se klubovi, čak iz nižih rangova, okreću ka njima.

- Zato što smo u svetu poznati kao zemlja košarke, kao zemlja koja ima veliki kvalitet i potencijal. Promenile su se neke stvari, Amerikanac kada dolazi kod nas, on je tamo jedan u brdu igrača koji nemaju gde, zato i koštaju manje. Nas ima manje, ali dolazimo iz sredine koja živi košarku. Šta je tu poenta? Ti koji dolaze sa strane za manje para, njima je sportski motiv osnova, žele da se probiju, da dobiju šansu, posle čega će naplatiti uloženi rad. Gledajmo sada Lesora u Partizanu, koliko će da vredi posle ove sezone? Mnogo više nego kada je došao. E, to treba da postavimo i u najnižim klubovima, da igrači žele da se bore, da izgaraju da dobiju šansu, da posle naplate rad i trud. Tako smo i mi radili kada smo bili mlađi, sportski motiv je bio iznad svega. Danas uzmeš 100 klinaca, ako prođe 10 imaš interes. A, mnogi od njih samo propadnu kasnije.

Foto: Starsportphoto

RODITELJI PRAVE MEDVEĐU USLUGU DECI

- Roditelji prave medveđu uslugu svojoj deci, jer pokušavaju kroz njih da izađu iz svoje neke materijalne situacije. Pokušavaju da uzmu odmah pet, deset ili dvadeset hiljada evra, ne gledaju dete i koliko može da ostvari u određenom periodu. Niko ne želi da čeka. Gde ste videli rezultat preko noći? Svi bi hteli sada i odmah, daj pet hiljada, sve je manje strpljivih koji bi radili tri godine i uzeli tipa 100.000 evra...Ko još veruje da će sa tri sata timskog rada napraviti nešto veliko? To je nemoguće. Dajte mi jednog ko je to uspeo. Nema šanse... Ako sebi postaviš sportski cilj, na primer da igraš u Zvezdi ili Partizanu, da budeš reprezentativac, onda moraš da radiš mnogo da bi dostigao to. Da uložiš sebe mnogo više od ostalih, da radiš cele godine na sebi. Da treniraš kao manijak.

NE IGRA SE U ZVEZDI ILI PARTIZANU ZA 100 EVRA

- Nećeš u večitima ili Realu, Barseloni biti plaćen 100 evra, nego ćeš dobiti novac adekvatan svom zalaganju. Danas bi svi da žive od košarke, ali ne možeš tako da razmišljaš. Mnogo je klinaca koji se samo pojave i nestanu. Nema više majndseta kakav su imali Đorđević, Bodiroga, Danilović... Igrali smo po deset sezona u regionu od 80 do 100 odsto. Dugi niz godina. To je sve rezultat rada. Jokić kada dođe u Sombor, razbija se od rada. On je aerobno jedan od najspremnijih igrača na svetu, može da istrči dve utakmice komotno. Nije to što je napravilo palo sa neba, nema čarobni štapić. Možda on ne izgleda vizuelno kao neko sa izvajanim telom, ali može da trči koliko hoćeš. Svi vide samo ono na površini, malo ko zna sve što se dešava iza scene. Ne znam drugačije da objasnim, možda ponekad zvuči grubo, ali današnje generacije su takve, razmažene. Svi očekuju sve i odmah. Ne ide to baš tako. Moraš da imaš i malo sreće u svemu, a sreća se zaslužuje.

Foto: HIT dodatak/informer

U srpsku košarku su se vratili Željko Obradović, Svetislav Pešić i Duško Ivanović kao treneri, Nikola Kalinić se u najboljim danima vratio u Srbiju, sada i Nemanja Nedović...

- To je sve dobro, jer nove generacije imaju na koga da se ugledaju. Mogu da gledaju najbolju klupsku košarku u svom dvorištu. Nekada je liga stare Jugoslavije bila najjača u Evropi, sada opet imaš koga da gledaš, da vidiš idole. Evo, Partizan ima prosek 17.000 gledalaca, prelepa atmosfera, svi žele da budu deo takvog spektakla, da njima skandira toliki broj ljudi. Zato to za mladog igrača treba da bude motiv više. Nemam ništa protiv stranaca, ali ne možemo da godinama unazad gledamo toliki broj stranaca u startnim petorkama večitih. Zato što nemamo dovoljno kvaliteta kod nas da ispoštuje potrebe Evrolige. Zato i moramo da se menjamo. Mi volimo košarku, poznajemo je u dušu, igranje u Srbiji nosi određeni stres, pogotovo u najvećim klubovima. Igrati pod takvim pritiskom nije lako, ali tu se rađaju šampioni. Kada pokažeš pred 24.000 ljudi možeš da promeniš nešto, kao što je Sale Đorđević promenio za Partizan i doneo evrotitulu. Svi mi koji smo igrali na vrhunskom nivou imali smo prelomne tačke, to mladi treba da znaju“.

NE NAZIRU SE NASLEDNICI JOKIĆA, MICIĆA I BOGDANOVIĆA 

- Ne vidi se na horizontu taj kvalitet, ali to znači da moramo da zasučemo rukave i da radimo, mnogo da radimo. Gledajte kako živimo danas, koliko se gradi na sve strane, ne ide to samo od sebe, nego je neko povukao da bi se nešto pokrenulo. Tako i mi treba u košarci. Moraš nekog da uzmeš, zaključaš u salu i radiš sa njim sedam sati dnevno. Sad, pitanje je ko taj dril može da izdrži. To je prirodna selekcija. Znam talentovanije od mene, pa nisu uspeli, ali i one koji su bili manje talentovani, ali su gazili dok nisu dohvatili to što su hteli.