Ljudina! Ogasio se čovek koji nudi bubreg Boriši Simaniću!

Hajrudin Redžović (74), penzioner iz Sjenice, ponudio je bubreg srpskom reprezentativcu Boriši Simaniću, koji je bez organa ostao tokom Svetskog prvenstva u Manili.

Boriša Simanić je izgubio bubreg nakon što ga je reprezentativac Južnog Sudana, Nuni Omot, udario laktom u meču trećeg kola prve faze Mundobasketa. Srpski košarkaš je bio u Manili do poslednjeg dana šampionata, dva puta je operisan, a bio je i životno ugrožen. Vratio se sa timom nakon što su"orlovi" osvojili srebro, a potom je hrabri Boriša bio i na balkonu, kada su navijači dočekali heroje Srbije.

Hajrudin kaže da nije mogao da gleda da se karijera mladog čoveka gasi, pa je gestom podigao Srbiju na noge. 

- Odgovor je jednostavan. On je veoma mlad čovek, na pragu života, a ja se približavam kraju. Šta je moj život prema njegovom. Ništa, prazni dani, a on tek treba da pokaže sve što zna i može - rekao je za Telegraf Hajrudin Redžović, pukovnik u penziji.

Skromni Sjeničanin ne želi hvalospeve, niti javno da se eksponira.

- Nisam javno ponudio bubreg Simaniću da bi mi neko odao neko priznanje, da bi me neko hvalio, čestitao, da bi mi se bilo ko zahvaljivao. Što se tiče sumnjivaca, ipak polaze od sebe. Ja sam takav čovek , duboko religiozni ateista i moja religija je ljubav prema životu, život u ljubavi, a vrhovno božanstvo, za mene je čovek sa svim svojim vrlinama i manama kojih je mnogo više. Izgubili smo ljubav prema čoveku, a bez njega nema ni života.

Kaže da je osetio veliku bol kada je Simanić povređen, s obzirom na to da nije znao da karijeru može da nastavi samo sa jednim organom, pa je morao nešto da uradi.

Foto: Starsportphoto

 

- U, za mene u strašnom trenutku saznanja da Simanić ostaje bez bubrega, a mislim i za sve ljude koji nose u srcu ljubav prema čoveku, nije bilo ni trenutka dvoumljenja, jer ne poznajem medicinu i odlučio sam, da ako ispunjavam medicinske uslove, dam bubreg i istovremeno sam pozvao i ostale ljude da ponude svoj bubreg, jer nisam znao da može da nastavi, i to uspešno, sa karijerom i sa jednim bubregom. Ali svejedno, opet bih to učinio i spreman sam da mu dam bubreg, jer mi je jedan hirurg napisao da nemam prepreka kada su godine u pitanju.

Hajrudin ima sina, ćerku i unuka, a kaže da se vodio isključivo emocijama, roditeljskim.

- Učinio bih to iz roditeljskih, ljudskih i oficirskih osjećanja. Imam sina i ćerku, ima deda i svoju najsjajniju zvezdu, unuka. Oficirska osećanja su duboko usađena u mom srcu i u mojoj duši. Ja sam pukovnik u penziji. Imao sam ogromnu čast i neizmerno poverenje roditelja i države da budem komandant jedinice od nekoliko hiljada ljudi. I danas kada se setim svečanih strojeva u kojima su se nalazili cvetovi jednog naroda i temelji jedne države, čije su tople, dječje oči osamnaestogodišnjaka, uprte u mene, njihovog komandanta, osetim neopisivi ponos i oči mi zasuze. Najveći patriotizam jednog oficira je sačuvati živote svojih ljudi u svakoj situaciji. Ako nemate ljude, šta će vam prazna brda i doline, gradovi i sela. Za svakog mladog čoveka, iz svake od naših bivših republika, najpre za mlade ljude moje države, dao bih svoj život, jer ne vrede moje 74 godine njihovih godina pa makar bile i 50.