Oproštajno pismo Bjelice: Hvala Kariju, Dudi, Željku, Stivu Keru

Neizmerno hvala trenerima Svetislavu Pešiću, Dušanu Ivkoviću, Željku Obradoviću i Stivu Keru, koji su svako na svoj način doprineli da moja karijera bude baš ovakva, poručio je u oproštajnom pismu Nemanja Bjelica.

Reprezentativac Srbije rešio je da ode u penziju i bratio se javnosti najpre videom na instagramu, a onda i emotivnim pismom. On je zahvalio svima koji su imali uticaj na njegovu impresivnu karijeru, ali neke ljude je posebno istakao. 

Najpre se prisetio početaka i činjenice da mu je sadašnji selektor Svetislav Pešić dao šansu kao niko nikad.

Foto: profimedia

 

„Pročitao sam mnogobrojna saopštenja profesionalnih sportista kojima objavljuju kraj karijere. Tada sam razmišljao da ću, kad za to dođe vreme, lično izbeći takav trenutak, jer sam se oduvek trudio da moje jedino obraćanje javnosti bude isključivo sa košarkaškog terena. Negde davno sam pročitao da niko nije pobedio vreme. Posednjih godina sam toga postao potpuno svestan. Sada, mimo svih očekivanja, osećam potrebu da, posle 20 godina, zvanično objavim da je došao kraj.

Tražio sam u početku malo mesto na košarkaškoj mapi, počev od terena mog Bloka 70 na Novom Beogradu, do pravog zaljubljivanja u košarkaške obruče posle rada sa trenerom Acom Janjićem. Mnogi ne znaju da su me Milan Mandarić u Superfundu, kasnije Zoran Kostić u Austriji, potom Branko i Milivoje Karalejić, kao i moji prvi agenti Bojan Tanjević i Lucijano Kapikjoni, na početku podržavali i ohrabrivali da mogu mnogo daleko. To cenim i ne zaboravIjam.

Posebnu zahvalnost dugujem trojici naših velikih trenera, bez kojih košarka u Srbiji ne bi danas bila ovako cenjena i voljena. Oni su me, svako na svoj način, naučili sta znači igra za reprezentaciju i kako bi trebalo braniti zastavu i grb naše Srbije. Svetislav Pešić me je prepoznao kao igrača, dao mi šansu i pružio veliku podršku" napisao je Bjelica. 

Foto: Starsportphoto

 

Zatim se prisetio da ga je Ivković pozvao u reprezentaciju, a da je baš kod Željka Obradovića igrao najbolju košarku.

"Dušan Ivković me je uvrstio u reprezentaciju čiji sam dres godinama sa velikim ponosom nosio, a uz Željka Obradovića sam u Fenerbahčeu igrao najbolju kosarku u životu i postao MVP Evrolige.

U NBA sam potpuno promenio način igre, ali ne žalim... Žarko Đurišić tokom boravka u Minesoti, zatim Vlade Divac i Peđa Stojaković u Sakramentu, dali su mi novi podsticaj i snažno me gurali u nove pobede" naveo je sada već bivši košarkaš. 

Vrhunac karijere bilo je osvajanje NBA lige sa Golden Stejtom. Posebnu zahvalnost uputio je Stivu Keru. 

"Kruna mog profesionalnog puta je bilo osvajanje šampionskog prstena sa Golden Stejt Voriorsima i trenerom Stivom Kerom, koji mi je košarkaški pravougaonik prikazao na drugačiji način. Tokom karijere u USA, Lukas Šarte iz Španije je postao moj veliki prijatelj, iskreni savetnik i čovek od velikog poverenja. Zahvalnost dugujem i mom bratu Vladimiru Ćuku, koji je uvek bio uz mene. I svi ostali koje sam se sreo na košarkaškom putu, mnogobrojni saigrači i prijatelji iz reprezentacije, zatim Sead Galijašević, Dušan Sajić, doktor Gaga Radovanović, Bata Zimonjić, Dejan Milojević, Srđan Nedeljković, Aca Matović, Aleksandar Kesar, Filip Volšek i mnogi drugi, dali su, svako na svoj način, nesumnjiv doprinos u razvoju moje karijere" istakao je Bjelica. 

Osim ljudi iz sveta košarke, Bjelica je zahvalnost uputio i porodici. 

"Naravno, uz mene su uvek stajali moji divni roditelji, posebno otac Milovan, čiju sam neizmernu ljubav i bezrezervnu podršku osećao stalno i svuda. Ipak, moj najveći uspeh i ponos su moja deca Nika i Stefan. Hvala reprezentaciji Srbije, Crvenoj zvezdi, Fenerbahčeu i Golden Stejtu. Mozda sam malo oduzio, ali je izgleda moralo tako" zaključio je Bjelica.