To su svi čekali: Vratio se Boriša! Evo kako je završio prvi šut posle borbe za život na Mundobasketu!

Srpski košarkaš Boriša Simanić vratio se na terene i počeo je sa lakšim treninzima, devet meseci pošto je na Mundobasketu u Manili doživeo nezgodan udarac zbog kojeg mu je kasnije odrastranjen bubreg!

Nekadašnji košarkaš Crvene zvezde u potkastu "Alesto" pričao je o dramatičnim satima u nemačkoj bolnici, podršci saigrača, još jedanput istakao neizmernu zahvalnost doktoru Draganu Radovanoviću, o prvom šutu na koš posle svega, kao i o glavnom šeretu "orlova" Aleksi Avramoviću.

- Sada, trenutno, sam stvarno odlično, počeo sam i da treniram. Nekih više od mesec dana već radimo i zasad se osećam fenomenalno. U početku smo radili samo u teretani, da mišiće vratimo u funkciju, jer su bili zamrli skroz, ništa nisam smeo da radim sedam-osam meseci, zbog tih nalaza i svega, da se to očisti i onda sam krenuo da radim. U početku je to bila teretana, a onda smo iz nedelje u nedelju podizali intenzitet i pre nekih sedam do deset dana sam počeo i da šutiram. 

Foto: Starsportphoto©

Košarkaš Saragose otkrio je kako su izgledali prvi treninzi.

- Treniram sa Stefanom, on je bio sa nama u reprezentaciji, pomoćni kondicioni, on je posvećen stvarno, radi odlično. Kako izgleda trening? Uzme se pulsimetar, stavimo ga i onda gledamo tokom celog treninga kako se kreće puls. Ne smemo ni da preterujemo u početku, jer sam na traci odradio neka trčanja, brzu šetnju, digli smo puls na 150, 160 to je bilo sve u redu, tako im je pokazalo i rekliu su to je to, ideš do ovoga i na treningu, ništa preko toga. Sve ide preko doktora Gage Radovanovića. 

Smatra da mu je doktor Radovanović spasio život.

- Doktor Radovanović nikome nije ni rekao kakva je realna situacija, samo je par ljudi znalo u Savezu da mi je život bio ugrožen. Ja sam mu zahvalan i rekao sam mu to spasio mi je život u više navrata tamo. Prve noći je bio uz mene, oni su hteli da posle snimka sačekamo jutro, međutim, pošto je bubreg pukao bilo je veliko krvarenje i da se sačekalo ja ne bih ni dočekao jutro. Tek posle drugog snimanja videli su da sam izgubio dve litre krvi i da je operacija odmah morala da se radi. Da nije bilo Gage da ubrza bilo bi lezi ti gore i to je to. 

Foto: Starsportphoto

Saigračima nije bilo lako, iako su svi bili u sami u sobama, u trenucima borbe za život njihovog saigrača svi su bili u jednoj sobi čekajući informacije.

- U trenucima kada se tražila krv za mene, bilo je četiri, pet ujutru i niko od mojih druagara igrača nije spavao, svi su bili u jednoj sobi. Bilo im je stvarno nezgodno, pa još i poraz od Italije i trebalo je da prođe dva dana da bi saznali da stvarno sve u redu, nisu ni spavali dok im se nisam javio. Prvi put sam normalno zaspao nekih 20-25 dana posle operacije, ovde u Beogradu. To malo što sam spavao, spavao sam na leđima, i onda sam sa nekim pojasom mogao na bok i tada je sve bilo mnogo lakše. 

Srpski internacionalac priča i kako je izgledao prvi šut na koš po povratku treninzima.

- Peti mesec posle operacije sam otišao na teren, napolju i šutirao iz mesta na koš, onako,da ne trčim, da se ne krećem preterano. Video sam da je sve u redu i da ne osećam ništa čudno. Odradio sam sva testiranja koja sam morao, i onda sam prvi put ušao u teretanu. Nisam smeo ništa osim malo sklekova bez dozvole. Prvi šut nisam pogodio. Bila je kratka lopta za mertar, još ja stao na trojku i kao odmah ću ja nju. Pitao sam se da li je sa nogama trebalo jače, ali posle pola sada našao sam taj osećaj, posle ostane to. Ubacivalo se. 

Foto: printscreen

Simanić objašnjava kako mu sada izgleda jedan dan, na treningu i van njega.

- Oko 9, 10, ustajem, na treningu sam oko jedan. Radim merenje pulsa, kako se osećam ima neka aplikacija, onda to posle šaljem treningu, da on sve isplanira i posle treninga sam slobodan. Društvo, prijatelji, to je to... Trenutno, osećam se fenomenalno, imam osećaj da mogu da odradim trening, ali ne želim da odradim ceo trening, nešto se dogodi i nema više ništa. Mislim da će za mesec dana sve da se vrati.

Bivši košarkaš Crvene zvezde odgovorio je i na pitanje vezano za Aleksu Avramovića, koga je, kako u šali kaže, posle svega morao da drži "na distanci". 

- Aleksu sam izbegavao prvih deset dana, zbog smejanja. tad mi stvarno nije trebao. On ima neku ludu energiju. Let je u šest mi ustajemo u pola četiri, ne znamo gde smo, a on počinje da priča i ne prestaje. Neverovatno. Ali stvarno je lako igrati sa njim. Pogotovo u odbrani. Kad izmrcvari plejmejkera zaboravi šta je postavio i gde treba loptu da da.