TUGA NE PROLAZI! Bobana bi danas napunila 31 godinu! Arunović i Šekarić se kroz suze sećaju šampionke!

Bobana Momlilović Veličković je u junu prošle godine preminula prilikom komplikacija posle porođaja

Najbolja sportistkinja Srbije za 2020. godinu ovog ponedeljka bi proslavila 31. rođendan.

Bila je dvostruka evropska šampionka u streljaštvu, a u disciplini vazdušni pištolj 10m je u februaru 2020. postala najbolja u Evropi dok je već bila trudna.

 

Foto: AP/Photo

Trofej u Vroclavu joj je doneo nagradu najbolje srpske sportistkinje koju je dobila posthumno. Nakon tragične smrti, njen rodni Bor je proglasio trodnevnu žalost, a na dan kada bi Bobana proslavljala 31. rođendan, nje su se sećale Zorana Arunović, saigračica iz reprezentacije, i trener Jasna Šekarić.

- Ona je prijatelj, fantastična osoba. Sjajna... Sve što bi naumila, sve je mogla da uradi. Jako lojalan prijatelj. Neko ko je voleo tufne, ko je voleo cvetove. Neko zbog koga je cela pištoljaška reprezentacija poslednjih par godina počela da voli i da nosi cvetni print i tufne, da mazi sve pse i mačke na koje naiđe. Bobana je bila ta koja bi, kada bi videla psa otišla da ga mazi. Stvarno smo se i privatno volele. Volimo se i dalje, to će uvek da bude u nama - pričala je emotivna Zorana Arunović za RTS.

Foto: Vesna Jović

Arunovićeva je na ivici suza uspevala da se priseti lepih trenutaka koje su zajedno proživele.

- I taj dijabetes, kada je krenulo sve, uzimala je terapiju i sve. Ali uvek je volela da priča o tome koliko voli Nutelu, čokoladne kolače i krofne. Sve kada se uzme u obzir, jedno jako lepo prijateljstvo koje se baš baš prerano završilo.

Jasna Šekarić je kao trener predvodila Bobanu Momčilović Veličković do titule prvaka Evrope u Vroclavu.

Foto: Vesna Jović

- Boba je neko ko je imao čvrst karakter i upravo je to vodilo ka ostvarenju cilja. Bila je posvećena, komunikativna, hrabra, odvažna u ispunjavanju svog sna u koji je verovala i nikada ga se nije odricala. Radovala se svaki put početku takmičarske sezone, pravila sam plan koji je ona uvek prihvatala bez pogovora. Bilo je teško, da, morala je da odsustvuje od kuće. Sve to je radila jer je znala da se žrtvuje i bori, zato što je imala cilj i grabila je ka njemu. Koliko puta sam ti rekla "Bravo, Bobo", i onda tvoj osmeh. Osmeh ponosa i zadovoljstva.