Glava mi je uvek u torbi! Borković: Kada jednom benzin uđe u krv ne može da izađe!

Najbolji srpski automobilista Dušan Borković piše istoriju domaćeg sporta.

Aktuelna sezona je 30. u karijeri Dušana Borkovića. U karting je ušao kao dečak, vozio reli i brdske trke koje su izuzetno zahtevne, pa kružne staze širom sveta pod zastavom Srbije i beleži istorijske uspehe za naš sport.

- Počeo sam rano da se bavim automobilizimom, 1993. samo prvi put vozio karting. To je  ljubav na prvi pogled, pa je krenulo "davljenje" oca. Kada jednom benzin uđe u krv ne može da izađe. Tako je od rođenja. Ljubav moga oca prema automobilima se nastavila kada sam se ja rodio. Sa pet godinam sam vozio,  menjam brzine, sa devet sam dobio prvi karting. Sledećih 30 sezona je istorija, imao sam mnogo uspeha. Sa devet sam ušao u šampionat Jugoslavije, sve je bilo na jako velikom niovu. Upao sam u TOP 5. Posle sam imao povredu koja me je usporila, polomio sam obe ruke sa devet godina, prevrnuo sam se sa kartingom. Bio sam ceo nagnječen, gušio sam se, bilo je prvih 30 sekundi teško, mislio sam da ću izgubiti život. Dva i po meseca sam nosio gips, odmah sam želeo da se vratim u karting. Od 1995 do 2000. sam bio šampion Jugoslavije - rekao je za Informer TV Dušan Borković. 

 

Borković ima preko 300 trofeja, dobitnik je Majske nagrade, prvi je Srbin koji je tri puta osvojio Srbija reli. Zanimljivo je da je najviši automobilsta na svetu 207 centimetara.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

 

- Svaki drugi sport je previše normalan. Nema tog adrenalina. U stanju mirovanja tokom trke nam je puls 160, ide do 200. Prevelike su sile ne leđa... Teško je mentalno, mora da se radi sa psiholozima, glava vam je u torbi svaki put kada sednete u automobil, vozite se brzinama od 250.  Jedna greška, trenutak nepažnje, svašta može da se desi. Ja sam navikao da živim sa tim, ovo je prvih 30 godina. 

Brorković je najmlađi osvajač dijamantske kacige, ima 12 nacionalnih titula, upoznao je brojne svetske zvezde.

- Sebatijan Leb je možda i najveći vozač svih vremena, kada sam ga video prvi put nisam mogao da verujem.  Počeo sam da plačem. Pola metra je niži od mene. Automobilizam mi je pružio mnogo lepih stvari, upoznao sam važne ljude, ne mislim da se zaustavim, imam 39 godina. Kada vidite Novaka  koji trči koji je toliko spreman i još će igrati, ne mislim da stanem.  

Borković kaže da svet danas na drugačiji način vidi Srbiju.

- Vozim 30 godina i to van zemlje. Podršku našem predsedniku dao sam 2012. godine i kada tako nešto uradite nekima prija, nekima ne. Ne krijem se, to je moj izbor, kao što Lebron može da kaže da je za Bajdena ili Trampa. Nikada nikoga nisam uvredio. Ja navijam za Srbiju i mislim da je predsednik prešao epitet političara, on je državnik kakvog Srbija nije imala. Znam koliko voli Srbiju. Poslednjih 10 godina se menja situacija. Od 2016. mi kolege iz Francuske i Nemačke govore da vide da se naš predsednik mnogo bori za Srbiju i da bi voleli da je tako i kod njih.  Srbija ne može da se prepozna, putevi, koliko je svega izgrađeno, radna mesta... Sa tim treba da se ponosimo, hvala predsedniku - rekao je Borković.