Na današnji dan: Senin poslednji krug u Imoli, tri decenije kasnije cela planeta i dalje plače (FOTO/VIDEO)

Taj 1. maj 1994. godine ostaće zauvek upisan crnim slovima istoriji sporta i Formule jedan, jer tog dana svet je izgubio velikog Ajrtona Senu.

Legendarni brazilski vozač pre tačno tri decenije poginuo je na trci za Veliku nagradu San Marina na čuvenoj stazi u Imoli, kada je pri brzini od preko 310 kilometara na čas udario u betonski zid u krivini "Tamburelo". 

Foto: profimedia

Harizmatični Sena, koji je 21. marta 1960. godine rođen u Sao Paolu, kao da je predosećao da će mu ta sezona 1994. i biti poslednja u životu. Posle šest uspešnih godina u Meklarenu, odlučo je da pređe u ekipu Vilijamsa.

Predosetio smrt

“Ovo će biti sezona sa puno nesreća, rizikovaću da kažem da ćemo imati sreće ako se nešto veoma ozbiljno ne dogodi”, poručio je Brazilac uoči početka nove sezone šampionata, negodovajući što su uvedena zabrana korišćenja elektronskih i druga pomagala vozačima u bolidu.

Ispostavilo se da je bio u pravu, treća trka u sezoni – bila je smrtonosna.

Foto: profimedia

Vikend u Imoli na čuvenom autodromu "Enco i Dino Ferari", kao da je upozoravao da se sprema velika tragedija. Sve je počelo još u petak kada je Senin sunarodnik Rubens Barikelo, tada vozač Džordana, na treningu pri brzini od preko 200 kilometara na čas udario je u ivičnjak i zadobio povrede nosa i ruke, zbog čega je odustao od trkačkog vikenda.

U kvalifikacijama poginuo Rocenberger

Dan kasnije, Formula jedan je već bila zavijena u crno. Tokom subotnjih kvalifikacija Austrijanac Ronald Rocenberger je poginuo, nakon ulaska u krivinu "Vilnev" zakucao se u betonski zid i izgubio život.

Sena je tada osvojio pol-poziciju u kvalifikacijama. Ipak, smrt Austrijanca ga je mnogo pogodila, bio je rastrojen, razmišljao je da ne vozi, čak je bio najglasniji zagovornik da se trka odloži, ali je na kraju, sutradan u poslednjem trenutku seo u bolid.

Foto: profimedia

Nedelja, 1. maj 1994. godine, sat je otkucao tačno 14 časova, na startno-ciljnom pravcu bolidi su zauzeli svoja mesta, crvena svetla su ugasila, upalila su se zelena, a Sena je dao pun gas i ne sluteći da će mu to biti poslednji start u životu.

Bolid prepolovljen

Početak trke obeležio je sudar dva vozila, zbog čega je bezbednosno vozilo izašlo na stazu i ostao pet krugova. Samo dva kruga kasnije, Sena je pri ulasku u oštru krivinu "Tamburelo" izgubio kontrolu i zakucao se direktno u betonski zid pri brzini od preko 310 kilometara na čas. 

Bolid se od siline udara raspao na dva dela i okrenuo za 360 stepeni na stazi, krhotine su letele na sve strane, a Sena je bio nepomičan u olupuni bolida, dok je njegova glava bila nagnuta. 

Foto: profimedia

Iako je trka odmah prekinuta, prošlo je dosta vremena dok je medicinska ekipa stigla na mesto nesreće. Izvukli su Brazilca iz vozila i položili na tlo kako bi mu ukazali prvu pomoć. Profesor Sid Votkins, koji je tada bio deo medicinskog tima, izveo je zahvat traheotomiju kako bi omogućio Seni da diše.

Legendarni vozač je potom helikopterom transportovan u bolnicu u Bolonju, ali već tada je bilo kasno. Lekari su samo mogli da konstatuju smrt. Iako se zvanično vodi da je Sena preminuo u 18.40 časova po lokalnom vremenu, njegovo srce prestalo je da kuca prokletoj krvini "Tamburelo"... 

Trostruki svetski šampion, je prema izveštajima lekara, doživeo teške povrede glave i spasa mu nije bilo. Iz krhotina Seninog vozila kasnije je izvučena zastava Austrije, koji je legendarni vozač želeo da raširi posle prolaska kroz cilj u čast preminulog Racenbergera. Ipak, do tog cilja nikada nije stigao.

Šumaheru neslavan trofej

Trka je, dok se još nije znalo da je Sena preminuo, nastavljena, a neslavan trofej pobednika u Imoli pripao je Mihaelu Šumaheru, tadašnjem vozaču Benetona. 

Foto: profimedia

Foto: profimedia

Milion ljudi na sahrani

Sena je sahranjen 5. maja u rodnom Sao Paolu. Preko milion ljudi okupilo se u Sao Paolu da poslednji put pozdravi legendu, dok je gotovo čitav Brazil izašao na ulice kako bi odao počast najvoljnijem sportisti ikada. Vlada Brazila je proglasila je trodnevnu žalost. Koliko je bio poštovan i cenjen među kolegama, možda najbolje govori da je tada njegov najveći rival  Alan Prost u suzama nosio kovčeg. 

"Kišni čovek", kako je Brazilac dobio nadimak zbog neverovatnih sposobnosti da vozi po teškim uslovima, tri puta je bio šampion Formule jedan i to 1988, 1990. i 1991. Učestovao je na 162 trke, 80 puta se našao na podijumu, dok  je 41 put pobeđivao. Ostaće upamćen kao jedan od najboljih i najhrabrijih vozača koje je Formula jedan ikada imala, voleo je da pomera granice, vozi bez straha i na ivici "branika".

Foto: profimedia

Tog prvog maja 1994. svet je plakao kao kiša, plače i danas 30 godina kasnije, a plakaće zauvek.