Sportski psiholog Ana Privrat otkriva! Evo kako dolazi do psihološke blokade sportista i zašto je Jokić mentalno jak

Mentalna priprema je podjednako važna za jednog sportistu, pored tehničkih i kondicionih priprema, kako ne bi došlo do psihološke blokade, kaže za Informer Ana Privrat, sportska psihološkinja i ističe da je Nikola Jokić pronašao pravi balans, način da se nosi sa pritiskom.

Rad na samopouzdanju, samopoštovanju, kako da se nose sa pritiskom, da se bore sa emocijama i tremom, sve je to postalo sastavni deo priprema jednog profesionalnog sportiste. Usled svakodnevnih očekivanja kluba, navijača, reprezentacije, okoline, porodice, pa i samih sportista od sebe, može da dođe do psihološke blokade.

Sergej Milinković Savić nije igrao za reprezentaciju Srbije od kraha nacionalnog tima na Evropskom prvenstvu, za vreme kog je bio pod velikim pritiskom i na udaru krktika, kao i nakon takmičenja. Nakon što je propustio nekoliko okupljanja "orlova" usled povrede selektor Dragan Stojković je otkrio da Sergej ima psihološku blokadu. Svedoci smo da je napadač naše reprezentacije i fudbaler Juventusa Dušan Vlahović svakodnevno pod pritiskom javnosti u Italiji, na udaru krktika, navijača, ali i rasista u Italiji, nije lako nositi se s tim i u isto vreme perfektno raditi svoj posao. 

Pritisak zbog rezultata

Naravno, Sergej i Dušan nisu  jedini sportisti, koji se bore da uvek budu najbolja verzija sebe i da ispune očekivanja, a kako i zašto dolazi do psihološke blokade kod sportista i kako je pobediti, pričali smo sa Anom Privrta, sportskom psihološkinjom.

- Do psihološke blokade u sportu dolazi zbog rezultata, koji može biti sam rezultat na terenu ili da sportista percipira rezultat kao mišljenje drugih, pa pitanje šta će sutra biti sa mnom, da li ću dobiti novi ugovor, da li ću igrati za reprezentaciju... Sve to stvara pritisak i sportista koji nije mentalno pripremljen će upasti u blokadu, kada ne može da nastavi dalje - rekla je Ana Privrat u razgovoru za naš portal Informer.rs. 

Foto: EPA

 

Od profesionalnih sportista uvek se očekuju vrhunski rezultati, a kada izostanu dođe do pritiska koji ih sprečava da na terenu pokažu ono što mogu.

- Rezultat se u sportu percipira kao pobeda ili poraz, ali u psihološkom smisli to su očekivanja od kluba, porodice, od publike, od nacije... Od sportista koji imaju dobre rezultate uvek se očekuje da se taj kontinuitet nastavi. Vi mislite da sportisti mogu da budu na vrhuncu tokom cele karijere, ali to je daleko od realnosti, dođe do momenta kada ne ispuni sva očekivanja. Svaki sportista kao i običan čovek ima uspone i padove, a to je najteže objasniti, da postoje oscilacije. Kada dođe do ogromnog pritiska dolazi do tri stvari. Prvo, na terenu dođe do povišenog pritiska, srce brzo lupa, tako blokade funkcionišu. Drugo, brzo dišu, dođe do tenzije u mišićima, pritisak usporava telo da daje svoj maksimum, samim tim sportista ne može da iznese na terenu ono što obično može.

Emocije su pokretači 

Potom sledi emotivni deo, a i na tom polju od sportista svi očekuju da budu na maksimumu, što je nerealno.

- Emocije su pokretači svega. Kada imamo negativne komentare, neupeh, prevelika i nerealna očekivanja, ko zna koliko pritiska sa drugih strana, na emotivnoj lestvici igrači padaju. Imam takve primere svaki dan. Po tome se profesionalni sport razlikuje od drugih profesija. Profesionalni sportista mora, šta god da mu se dešava u životu, da izađe na teren i bude na emotivnoj lestvici jako visoko. Da oseća euforiju, ljubav prema igri, da bude srećan... Sportista to izgubi. Nemoguće je uvek biti takav. To je pitanje mentalne snage. Tek onda dolazi samopouzdanje, koje je na trećem mestu. Dolazimo do toga da sportista gubi samopouzdanje i to je kognitivni deo, misaoni, psihološki. Kada sportista ne veruje u sebe dolazi do gubitka fokusa. Fizički deo je na prvom mestu, potom emotivni, pa kognitivni deo. Kada se ta tri ukombiniju dođe do totalne blokade, ne može da izađe na teren i pokaže koliko zna i može. 

Foto: Starsportphoto

 

Sportisti moraju da nauče da žive i da se nose s kritikama i pritiskom.

- Specifično je, to ćete čuti od mnogih sportista, koji kažu da žive pod pritikom. Privatno me ljudi pitaju: "Ali, Ana kakvih oni imaju problema, njima je super, rade to što vole i imaju mnogo para"? To je daleko od istine. Nose se sa mnogo stvari. Moraju da budu fizički, tehnički i taktički jako spremni, ali i psihološki da se pripreme na takve stvari. Većina sportista ima problem gde svoju ličnu vrednost i samopouzdanje poistovećuju sa rezultatom na terenu. Ako odigram dobro, ako imam rezultat - vredim, ako ne odigram - ne vredim. Tu je mišljenje drugih, trenera... To je snaga na koju neko posveti vreme i radi na tome čak i kada je u dobrom stadiumu, da kada dođe do tog momenta njemu bude lako, da može da iznese pritisak. Drugi misle sve će biti dobro, pa kada dođe do tog trenutka i pada, sledi blokada, ne mogu dalje.

Svaki sportista je pod pritiskom, pitanje je kako se nosi s tim.

- Majkl Džordan je rekao "Ne mogu da te naučim da igraš bez pritika, ali mogu da te naučim kako da se nosiš sa pritiskom". To je vrlo bitna stvar. Svaki sportista nosi pritisak, ali je pitanje ko koliko može na psihološkom nivou da podnese i iznese. To je pitanje individualno za svakog sportistu, zavisi šta kome više znači. Nekim igračima je najbitnije da za klub odigraju dobro i naprave rezultat, a drugima koji vole svoju zemlju i reprezntaciju to im predstavlja nešto veće. Sve je individualno. Šta im je bitnije tu je veći pritisak, a na kraju kada ostave rezultat i veća radost.

Samo sportista razume sportistu

Navijači često nemaju milosti, pa kritike fanova na društvenim mrežema mogu da poremete i iskusne sportiste.

- Od trenera i uprava kluba sam čula da se mlađim igračima ne dozvoljava da čitaju novine i komentare na društvenim mrežama, jer nisu još spremni da nose sa njim. Veruje  da ni Novak Đoković ne vodi svoj Instagram profil nego ljudi koji se tim bave. Nija ne njima da se tim bave ali je sastavni deo života, vidi se i čuje neko će uvek reći. Ali savet za svakog sportistu ali i za sve ljude, jeste pitan je ko ostavlja te komentare, to je vrlo bitno. Ko su ljudi koji daju za pravo sebi da komentarišu takve stvari? Samo sportista zna kako je sportisti, kako je trenirati ceo život, kako je kada ti se nameće pritisak, kako je kada ti kažu  moraš ovo da odigraš, a pitanje je da li možeš. Ko je stručnjak u sportu, ko je bio u tim cipelama, ko se time bavi, ima pravo nešto tako da kaže. Svakome je najlakše da sedi ispred televizora i telefona i da napiše komentar. Njega može da razume samo neko ko je bio u tim cipelama, niko drugi.

Deluje čudno, ali mnogo je lakše nositi se sa zvižducima na stadionu.

- Kod profesionalnih sportista, kod većine, je toliki fokus na lopti, saigračima, na ono što se dešava na terenu, većina ne vidi i ne čuje to što dolazi sa tribina. To dolazi sa iskustvom naravno. Mladi se već osvrću gledaju da li je došao ovaj ili onaj, šta se dešava... Kod iskusnih je najveći fokus na terenu, većina zna kako da se nosi sa tim. 

Jokić je mentalno jak

Nikola Jokić, košarkaš Denvera i reprezntativac Srbije, pronašao je pravi da napravi balans, da odvoji dva dela svog života i na taj način se lakše nosi sa pritiskom.

 

Foto: tanjug/ap

 

- Vrlo je specifično, on je mentalno jak sportista. Kod njega mi se dopada što ima odvojene sfere života. Njemu je sport jedan deo života, a ne ceo. To je retko. Obično ko se profesionalno bavi sportom njemu to postane ceo život i najveći fokus je na tome. To je zdravo i za ljude koji se ne bave sportom, a za sportiste posebno, da ima deo za porodicu i kada je sa njima da zaista bude sa porodicom. Da postoji hobi, kao što su njemu konji. Da postoji život van celog sporta gde on crpi energiju, on je to i sam rekao.

Nikola ima način da van sporta, van košarke, zaleči sve što ga muči.

- Crpi energiju od dece, konja koje voli, čak i kada nead ne ide u košarci ima ventil gde može da ode i bude dobro. Zbog toga je toliko opušten. On je za razliku od većine i dalje dečak koji igra basket. Kao da kaže "Ovo je igra, došao sam da odradim svoj posao, igram ono što znam opušten sam". Ono što sam rekla na početku, on nema pritisak rezultata, njemu nije bitno, šta će ko da kaže, da li će mu dati MVP nagradu, šta će da se desi... Nema taj pritisak i zbog toga može da izađe na teren i odradi to što radi najbolje.  Na seansama dobijam mnogo pitanja šta je tu "da li da me baš briga i samo da igram ili da se trudim kidam, dam maksimum". Sportista se bori šta je tu istina. Nije sve crno ili belo. Važan je balans između ta dva.

Kako bi prevazišli psihološku blokadu sportisti moraju da rade na sebi, na mentalnoj snazi.

- Sportisti, rade na mentalnoj snazi, naučite tehnike kako da kontrolišete svoje telo, emocije, samopouzdanje i fokus. Svakodnevno odvojite vreme kako biste mentalno bili jaki kao i fizički, tehnički i taktički. Ranije sportisti nisu imali pomoć, svi su se borili sami. Oni koji krenu da rade na mentalnoj snazi prevazići će ove koji ne rade. Uskoro će i psiholog biti kao i kodicioni trener sastavni deo svakog sportoste koji gradi karijeru.

Dugo je u Srbiji pomoć psihologa u sportu bila tabu tema.

- Sve manje, sve se otvorenije priča o tome. Imam iskustva kada mi ljudi govore kako su sedeli i pričali sa nekim o meni... Svake godine je sve otvorenije. Još malo pa neće biti tabu tema. Najbolji period je kada se kao deca razvijaju i da se tada lepo usmere, da znaju šta ih čeka i kako da se nose sa tim. Što su stariji posle bude sve teže - zaključila je Ana Privrat za naš portal.