Milica Žabić za Informer: Verovala sam da mogu do zlata na OI! Još niko me nije oboio s nogu

Harizmatična srpska džudistkinja Milica Žabić (30) u prazničnom intervjuu za Informer poručila je da je verovala da može do zlata na Olimpijskim igrama u Parizu! Ova devojka, koja je svojim nastupom i autentičnim izjavama oduševila čitavu naciju, za Informer je govorila o svojoj karijeri, planovima, ciljevima, ali i o tome čime bi se bavila da nije izabrala pomenuti borilački sport.

Milica Žabić je članica džudo kluba Crvena zvezda. Na nedavnim Olimpijskim igrama u Parizu oduševila je Srbiju, a svi naši navijači zdušno su je bodrili kada se borila za neku od medalja. Na kraju, stala je na korak do nekog od odličja. Poražena je od olimpijske šampionke Beatriz Souze iz Brazila. Osim toga, proslavila se čuvenom izjavom da bi prebila i gorostasnog Brazilca Rafaela Da Silvu.

Srpska džudistkinja ostvarila je sve pobede u ekipnim borbama, ali njen poen nije bio dovoljan da se ekipa Srbije izbori za trijumf protiv Brazila (4:1) u polufinalu repasaža.

U ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Informer, Milica je rezimirala izuzetno uspešnu 2024. godinu, osvrnuvši se na svoje najveće dostignuće i planove za budućnost. Podelila je inspirativne detalje iz svoje karijere, uključujući i to odakle crpi neverovatnu energiju i motivaciju, zbog koje je postala uzor mnogima.

Foto: profimedia

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak tokom boravka u Parizu? Ukoliko bi izdvojili jednu scenu sa Olimpijksih igara koju ćete zauvek pamtiti, šta bi to bilo?

- Bila sam kratko u Parizu, svega par dana. Takmičili smo se dva dana - prvi dan pojedinačno, drugi dan ekipno, sve je prošlo veoma brzo uz ludačku energiju. Kad sam došla uopšte u selo, setila sam se koliko sam ranije radila da na Olimpijskim igrama dam svoj maksimum i izvučem iz sebe ono što možda i ne postoji – i to se nekako tamo i desilo. Borba sa Brazilkom, koja je olimpijska šampionka u mojoj kategoriji, ostavila mi je najjači utisak. Pobedila sam je za 10-15 sekundi i tada sam shvatila da medalja nije moj maksimum, već da mogu i do zlata. Bilo je zaista dobro i moje najbolje takmičenje koje sam odradila. Olimpijske igre, to je najjače i najvažnije takmičenje za svakog sportistu. Takođe, prvi put sam upoznala Novaka Đokovića, to mi je dosta značilo, iako nije bio u selu, došao je da nas podrži. Nisam gledala njegovo finale, saznali smo da je prvi, kada smo sleteli.

Foto: DŽK Crvena Zvezda

 

Milice, kako Vas protekla godina motiviše za izazove koji Vas očekuju u narednom periodu? Da li ste u punom radnom ritmu ili ste dali sebi malo oduška tokom praznika?

- S obzirom na to da je kraj godine i idu praznici, mi smo dobili kratku pauzu od sedam dana, što je uobičajeno za ovaj period. Uvek imamo neku kratku pauzu, a kako se završila Liga šampiona, gde smo osvojili drugo mesto, možemo malo da odahnemo, bila je to dosta uspešna godina. Ipak, već od sledeće nedelje krećemo sa standardnim pripremama za predstojeća takmičenja. Sledeće godine nas očekuju Evropsko i Svetsko prvenstvo, kao i brojni turniri za prikupljanje bodova za Olimpijske igre. Naredne četiri godine biće izazovne, ali trening je nešto što radim sa velikim zadovoljstvom, tako da se vraćamo u ritam od sledeće nedelje. Kreće gas!

 

Foto: DŽK Crvena Zvezda

 

Odrasli ste u Laćarku i vrlo rano ste se posvetili džudu, iako u tom periodu nije bilo puno opcija. Pomenuli ste jednom prilikom da se se okušali i u rukometu, košarci, pa čak i ženskom fudbalom. Ako bi, iz današnje perspektive, morali da izabrebe sport kojim ćete se baviti da džudo ne postoji, šta bi bila Vaša alternativa?

- Da, sve te informacije su tačne. Nije kao da nikada nisam razmišljala na tu temu...Možda iz ove tačke gledišta, atletika mi se čini kao zanimljiv izbor, uvek mi je bila posebna u odnosu na druge sportove, tako da mislim da bi to sigurno bila atletika.

S obzirom na to da džudo nije bio toliko medijski prepoznat i nije dobijao zasluženu pažnju, dok Vi niste napravili "pompu", da li ste u nekim trenucima pomislili da odustanete? Šta je u tim trenucima Vaš "izduvni ventil", kada sve dođe preko glave?

- Da, naravno, svi mi imamo te momente...To traje dan, dva, tri, pa ti sve presedne - tako  je i u sportu, i u životu. Međutim, nikada nisam razmišljala da odustanem. Da završim, to mi nikad nije palo na pamet. Iako mi se nekad desi da budem iscrpljena fizički i psihički, pa pomislim „Jao, sad je dosta“, ali nisam nikada pomislila na stvarno odustajanje. Bavim se ovim sportom već 24 godine i, kako kažu, to bi bio najveći poraz. Tako da još uvek ništa od toga.

Foto: DŽK Crvena Zvezda

 

Znači, nema predaje?

- Sve to prođe s vremenom. Tih dana kada nije moguće raditi ono što radim svakodnevno, onda se okrenem nečemu drugom. Posvetim se stvarima za koje inače ne radim, jer nemam vremena. Uglavnom to znači da odem kod svoje porodice i provedem vreme sa roditeljima. Ta faza traje kratko, dva-tri dana, ali pomaže da se resetujem. Svima se to dešava.

Foto: DŽK Crvena Zvezda

 

Odakle crpite motivaciju?

- Najviše iz porodice. Njihova podrška mi je ključna još od malena. Sve počinje i završava se u porodici. Ona je ta koja mi daje motivaciju za dalje i gura me. Naravno, i sve moje kolege i treneri od kojih stalno imam podršku su mi vetar u leđa. Međutim, kad god se nađem u "daunu", porodica je ta koja me podiže.

Na Olimpijskim igrama ste oduševili široki auditorijum svojim nastupom, bukavno obarajući protivnike s' nogu. Recite nam, ko i kako Vas može oboriti s nogu u privatnom ili emotivnom smislu?

- Nikada nisam razmišljala o tome, baš ste me zatekli ovim pitanjem. Iskreno, još uvek me niko nije oborio s nogu na taj način. Bilo je raznih iznenađenja i lepih stvari, ali ništa što bih posebno izdvojila ili zapamtila. Da je bilo nešto jako bitno, verovatno bih upamtila, možda sada, iz ovog ugla, ne mogu da se setim.