Previše je srpski rukomet ljudi ispustio! Rojević poslednji u nizu propuštenih šansi...

Srpski rukomet nalazi se u istorijskoj krizi rezultata, a najtrofeniji stručnjak - Boris Rojević, usred sezone rešio je da napusti šampiona.

Fokus na dešavanja u srpskom rukometu odavno je skrajnut sa terena na one manje bitne stvari. Neuspesi reprezentacije, skandali, smene trenera, rat Saveza sa nekadašnjom ARKUS ligom, ratovi saopštenjima... Svašta je potresalo nekada trofejni klub tokom prethodne decenije, sve to odrazilo se na popularnost sporta i rezultate na velikim takmičenjima. Nedavno je odigrano Svetsko prvenstvo - "orlova" na njemu nije bilo, dok su dame bile najslabije učesnice Evropskog prvenstva sredinom decembra prošle godine. 

Jedina svetla tačka srpskog rukometa uspevala je da bude Vojvodina pod vođstvom Borisa Rojevića. Trofejni stručnjak iz Vrbasa je na Slanoj pari ispekao trenerski zanat, napredovao od mlađih kategorija do kormila prvog tima, a kruna je bila evropska titula osvojena u EHF Kupu pre dve godine. Niz dobrih rezultata nastavljen je u Ligi Evrope tokom poslednje dve sezone, dok su o titulama u Superligi nije ni govorilo, one su se podrazumevale.

Sve to uspeo je Boris Rojević zajedno sa čelnicima Vojvodine. Klub je, uz sjajne rezultate, forsirao svoje talente i poslednjih godina najveći je "proizvođač" igrača za reprezentaciju. Jovica Nikolić, Luka Rogan, Milan Jovanović, u bliskoj budućnosti i braća Marko, Đorđe i Mladenko Draško, već sada su bitni faktori u svojim klubovima, nacionalnim selekcijama, a svi su stasali upravo uz Borisa Rojevića. 

Nažalost, njegova era u Novom Sadu pre nekoliko dana je okončana. Nakon poraza od Porta u prvom kolu druge faze Lige Evrope Vrbašanin je rešio da se povuče. Nema dileme da je došlo i do prezasićenja budući da se u rukometnim krugovima moglo čuti da bi Rojević na kraju sezone svakako otišao iz Vojvodine, ali za preran rastanak krivi su čelni ljudi srpskog šampiona.

Nakon poraza od Partizana na Banjici u finišu jesenjeg dela sezone Rojević je od uprave tražio pojačanja. Umesto toga, dobio je javnu opomenu od sportskog direktora - Marka Vujina, koji je istakao da njegove izjave nisu primerene, da Vojvodina ima najveći budžet u istoriji, te da je igrački kadar dovoljan za ispunjenje zacrtanih ciljeva. 

Foto: rss.org.rs

Nakon 20 osvojenih trofeja u Vojvodini - Rojević je otišao, a nakon svega toga postavlja se pitanje da li je srpski rukomet sebi to smeo i mogao da dozvoli? Radi se o stručnjaku koji bi u budućnosti mogao da igra značajnu ulogu u najjačim evropskim ligama. Da stvar bude gora, stručnjak iz Vrbasa je pre samo nekoliko meseci dobio još jedan, žargonski rečeno - nož u leđa, kada su novi čelnici Rukometnog saveza Srbije nakon šest meseci rešili da ga smene. 

Rojević je na kormilo Srbije stigao kada bi malo ko drugi hteo, nakon kraha na Evropskom prvenstvu. Debitovao je u već izgubljenom baražu za plasman na Svetsko prvenstvo, a "orlovi" su protiv Španije odigrali verovatno i najbolji dvomeč u poslednjih pet godina. Iako opravdanih razloga za njegovu smenu nije bilo, poslednje dve utakmice predvodio je sa znanjem da odlazi. Da su mu svi okrenuli leđa. U takvom odnosu snaga bilo je teško držati konce unutar nacionalnog tima. 

Nakon ovakvog odnosa prema izdanku domaće trenerske škole, ne treba da nas čudi što legende poput Momira Ilića ili Danijela Anđelkovića dva puta razmisle pre nego što požele da preuzmu reprezentaciju. Ne treba da nas čudi što Vladan Matić ne ostane u svom Šapcu na klupi Metaloplastike da se bori za titulu već se preseli u osrednji mađarski klub. Previše je to propuštenih šansi i ljudi i za veće rukometne sile, a Srbija to odavno nije. Nažalost.