POVRATAK U PARTIZAN JE LEPŠI NEGO ŠTO SAM OČEKIVAO! Žoc otvorio dušu: Prošlo je 30 GODINA, a ja sam odavno shvatio...

Prošlo je 30 godina od trenutka kada je srpska klupska košarka dostigla vrh, kada je Partizan stekao titulu evropskog velikana i ispisao svoje ime u istoriju ovog sporta

Najbolji trener u Evropi, Željko Obradović, je u poslednji čas odustao od igranja za reprezentaciju i igračke karijere i postao trener, a na tome su mu danas zahvalni mnogi klubovi sa kojima je ostvario fenomelane rezultate! 

Može popularni Žoc da se pohvali sa devet osvojenih Evroliga i time što važi za jednog od najboljih evropskog trenera svih vremena! Sada je otkrio kako mu je 30 godina nakon veličanstvenog uspeha!

Foto: Starsportphoto

- Deluje kao što je uvek delovalo, za uslove u kojima smo mi tada bili. S obzirom na činjenicu da je to bila izuzetno mlada ekipa, a ja trener početnik koji je tek seo na klupu i praktično prvo iskustvo imao u tom poslu. U tom smislu, izgleda kako je izgledalo uvek. Neverovatno! Pogotovo ta činjenica da smo sem jedne utakmice sve igrali u Fuenlabradi. Imali smo sreću da su nas ti ljudi tamo tako prihvatili tamo, da smo mi praktično bili njihov klub. Partizan iz Fuenlabrade, kako su oni zvali. Bila je to generacija koja je davala sve na treningu i rasla i kroz treninge i utakmice. I došla do toga da praktično sebi da za pravo da može da se bori protiv svakog i da igra sa puno samopouzdanja, verujući pre svega u ono što je jedino bilo moguće sa tom ekipom u tom trenutku - znači hrabrost i jedna odbrana na granici takvog požrtvovanja koja je na kraju i dovela do rezultata do kog je dovela- rekao je Obradović za 24sedam i dodao:

Foto: Starsportphoto

- Prošlo je 30 godina, ali ja sam odavno shvatio da, ako hoćeš da budeš na nivou u ovom poslu, moraš sebe da nadograđuješ i učiš uvek. Ja i dan-danas učim, tako se i ponašam. Posvećen sam maksimalno, meni je najvažnije bilo da uspostavim autoritet u tom smislu da kada me igrači pitaju, da imam spreman odgovor na bilo kakvo njihovo pitanje. Naravno, tako se ponašam i dan-danas, samo je iskustvo od 30 godina naravno pomaže da znaš u svakoj situaciji odgovor. To na početku nije bilo tako. Trudio sam se i razmišljao: šta bi igrač mogao da me pita u ovoj vežbi? Šta bi mogao da me pita u ovoj fazi kada radimo odbranu ili radimo napad? Želja da napreduješ, želja da saznaješ, da učiš. Tako se i dan danas ponašam. Želja da napreduješ, da saznaš, da učiš je ogromna i dan-danas kod mene .To je jedini način da neko uspe i održi se na vrhunskom nivou.

Foto: Starsportphoto

Otkio je koliko je prva titula odredila dalji život i karijeru.

- Odredila je sigurno. Tu nema dileme. Odredila je kao što je odredila verovatno sudbinu svima nama. Ja sam imao ponude odmah posle te godine da idem u inostranstvo, međutim, razlog zbog koga nisam hteo da idem je bio što sam želeo da radim sa Profesorom Nikolićem još godinu dana. A onda je to bila takva sezona, gde praktično sam ja zamolio Upravu kluba da premije koje su bile od prethodne godine za prvenstvo, za kup i za ligu podele igračima i štabu. Ja sam ostao neplaćen i nikada tu premiju nisam dobio. A te druge godine sam radio besplatno. Jer nije bilo novca. I onda kada se završila sezona, seli smo Kića i ja da pričamo nasamo, pitao me šta sam primio. Ja sam rekao - ništa. I on kaže: "Hoćeš da živiš od vazduha? Od čega ćeš da živiš? Ja ne mogu ništa da ti obećam". Takva je bila situacija. To je bio razlog. Da nije bilo toga, ko zna da li bih ja i donosio neku odluku da idem iz Partizana i tako dalje. Ali, eto. Ni u snovima ne možeš da zamišljaš! Kada mi je Profesor rekao dole u "Abdi Ipekči Sali": "Čestitam ti Želi, i želim ti još mnogo titula". Ja sam mislio: "O čemu priča ovaj čovek? To je sad i nikada više". Kako da razmišljaš o tome?

Foto: Starsportphoto

Da li je Vaš povratak u Partizan onakav kakav ste priželjkivali?

- Mogu da vam kažem da je u nekim stvarima neuporedivo lepši i sadržajniji nego što sam ja očekivao. Kažem, ta sreća i zadovoljstvo da ponovo živim u svojoj zemlji i da imam priliku da provodim vreme sa ljudima sa kojim nisam mogao zadnjih 28 godina je nešto što me zaista čini srećnim i što me ispunjava. Rad sa mojim igračima takođe. Ja ću da ponovim da je Partizan tim koji ima najviše mladih igrača u rosteru, to nijedan drugi tim ni u Evroligi ni u Evrokupu nema. Naravno da imamo jedan deo iskusnijih, ali ni od njih niko nema više od 28 godina. I to mi takođe prija, svestan sam da je to nešto za šta je potrebno vreme. A sa druge strane sam zahvalan ovim iskusnijim igračima koji tim mlađim igračima takođe pomažu! I još jedna stvar sa kojom sam izuzetno zadovoljan, to je moj stručni štab. Znači prezadovoljan sam kako radimo, kako se ponašaju, koliko su posvećeni, i zaista ovo je prilika da im se zahvalim svima njima. Takođe, moja saradnja sa Zoranom Savićem kao sportskim direktorom je na apsolutnom vrhunskom nivou, kao i sa predsednikom kluba (Ostojom Mijailovićem). Svi ostali ljudi koji rade u klubu, koji su zbog načina rada više u kontaktu sa Ostojom i Zoranom, a ja sam preko njih sa ostalima, funkcionišemo dobro i nadam se da ćemo nastaviti da funkcionišemo dobro. Bitno nam je da i klub i tim funkcionišu. Ja sam mnogo više koncentrisan na ono što je sam tim. Tako da sam sa te strane izuzetno zadovoljan.