MANASTIR NIKOLJE KRIJE TAJNU VEKOVIMA! Ovde bolesni ozdravljaju, a kandilo se nikada ne gasi! (Video)

U dvorištu manastira Nikolje, u Ovčarsko – kablarskoj klisuri, već vekovima se nalazi bor visok preko 10 metara, za koji se veruje da je sveto drvo

Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću. 

- Lokacije gde će se sagraditi neki manastir ili kuća, nekad su se birale baš po blizini tog, kako su verovali, svetog drveća. To su bila plemenita mesta, koja su obećavala miran život i napredak - rekla je etnolog Snežana Ašanin za RINU.

Foto: RINA

Manastir Nikolje jedna je od najsatarijih svetinja na maloj Svetoj gori, kako još nazivaju Ovčarsko – kablarsku klisuru. Sveti bor zauzima centralno mesto, i prema predanju ima isceliteljsku moć jer se veruje da molitve pored bora bivaju uslišene.

- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme. Veruje se da ovaj bor štiti majka Božija, na njemu se nalazi mala ikona i postoji verovanje da ukoliko oko tog bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, da će ona biti i ispunjena. To predanje se prenosilo sa kolena na koleno i zato danas nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe i ovo sveto drvo - kaže Snežana.

Foto: RINA

Na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, manastir Nikolje bio je mesto gde se svojevremno od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića i upravo tu su sahranjena dva njihova sina.

- Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali.  Drugi sin kao petogodišnji dečak sahranjen je iza zapadnog  dela crkve. Taj dečak zvao se Petar i krstio ga je Karađorđe po svom ocu i upravo je to veza kako su Karađorđe i Miloš Obrenović bili kumovi - ispričala je Snežana Ašanin.

Zabeleženo je da manastir Nikolje od svog postanka nikad nije bio pust i da se kandilo u njemu nikad nije gasilo. Kroz vekove je bio muški, a od 1945. godine postao je ženski manastir. Tokom istorije bio je značajan kulturno prosvetni centar. Imao je školu za parohijske sveštenike i razvijenu prepisivačku delatnost.