SVE MOŽE DA SE PODNESE, OSIM NEMOĆI DA SE POMOGNE KAD PACIJENT UMIRE! Ispovest Snežane Rakić, medicinske sestre u kovid-bolnici u Batajnici u novoj epizodi NEVIDLJIVIH HEROJA PANDEMIJE!

Medicinski tehničari simbol su epidemije koronavirusa u Srbiji! Prvi su uz pacijenta i doktora. Uvek su tu kada zatreba. Kada obuku opremu i uđu u crvenu zonu, zaborave na umor i strah, a o pauzi za ručak i ne razmišljaju. Za osam sati smene imaju jedan cilj - da izleče i uteše sve pacijente koji se bore sa koronom. Među njima je i medicinska sestra Snežana Rakić, koja već pet mesec radi u kovid-bolnici u Batajnici

- Ovde sam od samog početka otvaranja bolnice. Kada uđemo u crvenu zonu, izlaska nema dok traje smena. Delimo terapiju, proveravamo stanje zaraženih, vadimo krv, presvlačimo pacijente, hranimo, tešimo, bodrimo. Moramo biti i medicinari i psiholozi. Jer poseta nema. Oni su ovde sami. Uplašeni i zabrinuti. Imaju samo nas. Tako da mi radimo sve. Ne postoji posao koji medicinska sestra ne uradi u samo jednoj smeni. Ali ne žalimo se. To je naš posao. Mi smo tu zbog pacijenata - započinje svoju priču Snežana i otkriva šta je ono što joj ipak najteže pada:

- To je definitivno rad u opremi. Skafander, vizir, rukavice, maska. Smeta mi, ograničava me u radu. Vruće je, neprijatno. Koliko puta viziri zamagle, a vi morate da stavite braunilu pacijentu. Ili sa rukavicama da napipate venu. Ali i to smo savladali nakon više od godinu dana epidemije. Ipak, ono što nisam savladala i sa čim ne mogu tako lako da se nosim jeste kada izgubimo pacijenta zbog korone. I to za tako kratko vreme. Mi činimo sve što možemo, borimo se do poslednjeg atoma snage. Ali to nekada, nažalost, nije dovoljno. Jednostavno, nekome nema spasa koliko god da pomažemo!

Foto: Informer

 

Na pitanje odakle joj snage i energije da posle više od godinu dana sa istim žarom radi u kovid-bolnici i zbrinjava teško obolele ova skromna sestra nam priznaje:
- Crpemo energiju jedni od drugih. Međusobno se podržavamo, bodrimo, ponekad i šalimo, smejemo. Kolegijalnost je na visini zadatka. Ali najveći pokretač i satisfakcija jesu kada izlečimo pacijente i kada oni odu svojim porodicama. Kada pobede koronu nakon teške borbe. To je ono što nas tera da idemo do kraja. Zato apelujem na ljude da poštuju mere, da se vakcinišu i da shvate da je ovo ozbiljna bolest. Samo ćemo tako izaći iz svega ovoga i vratiti se normalnom životu!

A kada smo je pitali šta će prvo uraditi kada se crvena zona zatvori, kroz osmeh nam je otkrila:
- Sa koleginicom Natašom idem u Tajland! To je naš plan!