TRAŽE LI RODITELJI PREVIŠE? Bojazan da svoju decu povere nekoj osobi nije rezultat paranoje!

Ima roditelja kojima ni 10 različitih bebisiterki ne može da ispuni prohteve. Bebisiterka treba da bude urbana, načitana, da ide u pozorište i da riba pod. Veliki broj dadilja trpi šikaniranje zato što su se vezale za decu!

Kriterijumi za posao bebisiterke/dadilje povećavaju se iz dana u dan. Tako se u oglasima za ovaj posao mogu naći zahtevi da bude mlada i iskusna u čuvanju dece, obrazovana, visoka (beba je teška, niske ne dolaze u obzir), nepušač, kratki nokti, nelakirani, bez šminke, kosa vezana u rep, da nosi samo pamučnu odeću, da izigrava Meri Popins, da bude dostupna 24 sata dnevno, da usput obavlja kućne poslove i sve to za maksimum 30.000 mesečno, često i manje.

Foto: Pixabay

Da li je reč o hiru ili potrebi?

- Zahtevi su svakojaki. Neki od njih su da dadilja nosi hiruršku masku tokom osam sati da ne bi zarazila dete, da na svakih sedam dana vadi bris iz grla (iako bebisiterke imaju redovne sanitarne preglede), da se uradi test na sidu, hepatitis B i C (doduše, plaća poslodavac), da se skine i tušira zajedno sa detetom, umesto da ga pridržava. Ima roditelja kojima ni 10 različitih bebisiterki ne može da ispuni prohteve jer su jednostavno nerealni. Možda je ružno reći, ali takvi ljudi nisu u normali - kaže Branka Selena Milošević, vlasnica najstarijeg bebi-servisa kod nas.

Načitana čistačica

Prezahtevna, prvenstveno majka, često je na lošem glasu među ostalim bebi-servisima, te je nakon očajničke potrage za savršenom dadiljom na kraju prepuštena sama sebi. Na pitanje da li je posao bebisiterke (inače vrlo težak i odgovoran) slabo plaćen, naša sagovornica odgovara:

- Apsolutno! Nekada je postojao fiksni cenovnik i tačno se znalo koliko košta osam sati rada, dok se danas cenjkamo sa klijentima. Oko 70 odsto naših klijenata su dobrostojeće porodice (inače, posao je opao za oko 50 odsto u odnosu na ranije), ima i jako imućnih, i oni se najviše cenjkaju - navodi naša sagovornica i dodaje.

- Posao je neadekvatno plaćen i iz razloga što se od bebisiterke često traži i da čisti po kući, što nije isti profil ličnosti. Tako smo imali slučaj fakultetski obrazovane vaspitačice koja je svaki dan hemikalijama morala da riba pod (jer beba puzi), prozore i slično. Beba je stalno imala burne reakcije na ta sredstva, a vaspitačica je na kraju dobila otkaz jer nije dobro čistila pod. Klijentkinje žele da bebisiterka bude urbana, načitana, da ide u pozorište, a i da riba pod. Pa to ne ide jedno s drugim! - naglašava Branka.

Posao lepotice

Psihoterapeutkinja Aleksandra Janković smatra da tzv. dobrostojeće porodice (posebno u kulturi baziranoj na ideji da se sve može kupiti) kao pitanje svog socijalnog imidža "moraju" da angažuju žene za spremanje, kuvanje, čuvanje dece, i to ne po potrebi već sa unapred definisanim "smenskim radom" koji je, po pravilu, potplaćen.

- Imala sam iskustvo, kao psihoterapeut, sa ženama koje su radile kao dadilje i preživljavale ozbiljno šikaniranje. Jedna od njih mi je ispričala kako je njena gazdarica nezaposlena jer se dobro udala, "zakucala" brak rođenjem dvoje divne dece, što je kompletiralo njenu "narcističku postavku", u okviru koje mora da angažuje dve dadilje (jednu za prepodnevnu, a drugu za popodnevnu smenu), uz, normalno, ženu koja sprema, pegla, servira i servisira gazdaricu u svim njenim prohtevima - navodi Jankovićeva i objašnjava.

- U ovom slučaju, gazdarica je žena koja je i brak i decu shvatila kao deo svog "posla lepotice", koja mora svakodnevno da trenira, ide na masaže i kozmetičke tretmane, na kafe sa prijateljicama iz istog socijalnog miljea, jednom rečju da brine o onome što je i bio njen osnovni ulog za stupanje u brak. Ceneći sebe kao vrhunsko božanstvo jer poseduje novac, ova "gazdarica" ne samo da nije bila darežljiva već je naknada za osmočasovni rad, bez slobodnog dana, bila daleko ispod prosečne plate u Srbiji.

Obrazloženje: "Ja te plaćam da radiš lagani posao, igraš se sa mojom decom i uživaš, nisi na njivi, ne kopaš, ne radiš u rudniku, šta bi još preko toga htela?!"

Foto: Pixabay

Osećaj krivice

Pred dadilje se postavljaju takvi zahtevi da ih verovatno ni robot najnovije generacije ne bi mogao ispuniti, a da stvari budu paradoksalnije, veliki broj njih ostaje na tom poslu ne zbog novca koji im je svakako neophodan, već zato što su se vezale za decu o kojoj brinu i ne mogu da ih napuste!

- Istine radi, imala sam iskustvo i sa ženama koje su muku mučile da bi pronašle nekoga ko bi na adekvatan način brinuo o njihovoj deci. Zaposlene, u stalnoj trci da obezbede egzistenciju svojoj porodici, posebno ako su samohrane i nemaju privilegije "baka-servisa", mnoge majke su bukvalno razapete između posla koji ne mogu da napuste, posla u kući i bavljenja decom - kaže psihoterapeutkinja i nastavlja. 

- Neke od majki koje su mi se kao psihoterapeutu obraćale ne samo da su imale osećanje krivice što nisu sa svojom decom dovoljno već i krajnje osnovane napade sumnjičavosti jer su dadilje zaticale u aktivnostima koje ne samo da nisu za decu već spadaju u domen psihopatologije. Realnost jeste da je sumanuta dadilja u Moskvi ubila dete koje je čuvala, pa bojazan roditelja da svoju decu povere nekoj osobi nije rezultat paranoje, već realne svesnosti da živimo u teškim okolnostima, gde su se ljudi ozbiljno "prozlili" - smatra Aleksandra i poručuje:

Za mame: negujte dadilje, jer one neguju najbolje što ste ikada imale!

Za dadilje: negujte decu tako da vas dožive kao drugu mamu!

Kad baka čuva unuka to izgeda ovako!