SRBINA ZAROBILO PLEME! SPREMILI MU VENČANJE, ono što je on uradio niko ne bi pomislio ni u najluđim snovima!

Ako želite da vidite jestivu knjigu od pirinča ili knjigu napravljenu od ljudskih kostiju, ili možda onu od slonovog izmeta, ne morate da idete do Kine, Tajlanda ili Etiopije, dovoljno je da svratite do Muzeja knjiga i putovanja u Beogradu

U ovom Muzeju nalazi se oko milion knjiga iz 90 zemalja sveta. Neke su pokloni, a neke je direktor Viktor Lazić sam kupovao i donosio sa dalekih putiovanja. A, svaka od njih čuva neku svoju tajnu.

- Ima mnogo anegdota u vezi sa ovim knjigama. Neki od ovih eksponata su stigli na veoma zanimljiv način. Knjiga napravljena od ljudskih kostiju iz plemena Batak ima zanimljivu priču. To su nekadašnji ljudižderi u Indoneziji. Oni nisu išli okolo i jeli ljude. To je kod njih bila krivična sankcija. U slučaju da neko od njih ubije čoveka, siluje ženu ili izda svoj narod, oni bi ga u posebnom magijskom ritualu proglasili životinjom. Kao dokaz da ga smatraju zlikovcem, pojeli bi ga kao što bi pojeli neku životinju. Oni su pravi domaćini, kada pojedu, ništa ne sme da se baca i onda od kostiju prave knjige – kaže Viktor Lazić.

Foto: printscreen

U Aziji je vladao veliki strah od gladi. Zbog bojazni da će ostati gladne, bogate porodice su mudro razmišljale - ako naprave biblioteku od jestvih knjiga, šta god da se desi imaće šta da pojedu.

- Toga su se dosetili pre svega Kinezi, a onda i drugi narodi u njihovom komšiluku. Na poseban način su napravili knjige od pirinča i ako zatreba mogu da pojedu svog Šekspira. Jeo sam te knjige, nisu ukusne. Ne preporučujem da ih probate – otkriva Viktor.

Foto: printscreen

U Tajlandu se slonovi čuvaju kao domaće životinje. Međutim, s obzirom na to da za sobom ostavljaju ogromne količine izmeta, stanovnici ove zemlje nisu znali šta da rade, pa su odlučili da izmet upotrebe za izradu papira.

- Slon je vegetarijanac, njegov izmet ne smrdi, u njemu ima dosta celuloze, pa je pogodan za proizvodnju papira. Nije mnogo kvalitetan papir, dosta je hrapav, ali je savršen za sveske, notese, albume, razne vrste ukrasnog papira... Kao što u našim domaćinskim kućama možete da nađete kotao za pravljenje rakije, tako i oni imaju uređaje za pravljenje papira od izmeta – kaže Viktor Lazić.

Viktor Lazić je bukvalno rizikovao život da bi došao do ovakvih eksponata. Zbog nekih je morao da ide u pustinju, zbog drugih je spavao na ulici, jer je novac za hotel potrošio na kupovinu knjiga, dok je zbog one napravljene od ljudskih kostiju jedva izvukao živu glavu.

- Zbog jednog jezičkog nesporazuma umalo nisam završio oženjen. Za jednu devojku sam izjavio da mi se dopada. Sutradan ujutru sam zatekao venčanje, ali nisam znao da je to moje venčanje. Kada sam saznao da sam ja mladoženja, junački sam pobegao – otkriva Viktor.

Zavirite u ovaj Muzej neobičnih knjiga. Treba ih videti, čuti zanimljivosti o njihovom nastanku, ali i dolasku u srpsku prestonicu.