IMA POSLA KO HOĆE DA RADI! Lazar je odlučio da ostane na svojoj dedovini i napravio pravi raj za turiste!

Bogatu zbirku starinskih predmeta i narodnih nošnji preselio na imanje predaka. Sada mu dolaze ljudi iz celog sveta očarani bogatstvom naše tradicije, prirode i autentičnog seoskog života.

 

Lazar Milošević (29) iz Mislođina kod Obrenovca sebe opisuje kao čuvara narodne tradicije. U njegovoj kući ona se oduvek poštovala i prenosila sa kolena na koleno. Interesovanje za starine rodilo se rano. Dok su druga deca vreme provodila igrajući se i gledajući televiziju, Lazar je satima mogao da sluša priče svoje prabake Ružice o tome kako se nekeda živelo. Kako kaže, ona je izvršila najveći uticaj na to čime će se u budućnosti baviti.  

- Kada sam postao član folklornog društva, to se još više razvijalo u meni, a prelomni momenat bio je kada sam otišao na školovanje u Beograd. Tada sam u razgovoru sa svojim vršnjacima shvatio da oni ništa o tradiciji ne znaju ili znaju malo. To me je još više podstaklo da ovo sačuvam jer sam shvatio da odlazi u nepovrat - priseća se Lazar.

Ideja o osnivanju etno domaćinstva nastala je spontano. Imanje njegove majke postalo je izložbeni prostor za više od 3000 različitih upotrebnih predmeta od sredine 18. veka sve do elekrtifikacije. Gde god vam padne pogled, videćete predmet, oruđe, odeću, nakit, komade nameštaja autentičnog kolubarskog seoskog života. Iako je veliki broj predmeta pripadao porodici Milošević, zanimalo nas je kako je Lazar dolazio do ostalih.

Foto: printscreen

- Na razne načine. Ponekad vidim staru stvar kod nekoga pa pitam da li mu treba ili ne ili vidim da je bačeno na bunjištu da propada. Ljudi mi uglavnom daju, kažu - nosi to, samo da se rešim bede. Te stvari onda dobiju novi život kod mene. Kasnije su ljudi, prijatelji, rodbina počeli da donose sami. Pročuo se glas. Pojeve se na kapiji ili samo ustanem ujutru i vidim da me neki predmet čeka - kaže Milošević.

Iako se školovao u gradu, nikada nije dovodio u pitanje ostanak i opstanak na selu. Na pitanje da li se odluka o životu van grada isplatila, bez razmišljanja odgovara da jeste i dodaje da se to naročito potvrdilo poslednje dve godine tokom pandemije korona virusa. 

- Uvek sam mislio da su ljudi, koji dolaze iz grada, udaljeni od mene i da sam za njih neki drugi svet. Imali su neki čudan odnos prema ljudima sa sela. To se drastično promenilo poslednje dve godine. Sad svi kažu - lako je tebi, ti si u selu, imas šumu, zemlju, kuću, dvorište. Onda neretko kroz razgovor saznam da i oni imaju sve to negde, ali nemaju radnu naviku ili se ne pronalaze u takvom životu. Ali trava je uvek zelenija u tuđem dvorištu. Tako je uvek kod naš Srba bilo - ističe Lazar.

Ljudi su više nego ikada željni sela, prirode, toga da ih neko dočeka i sa njima iskreno porazgovara. To je ono što im Lazar nudi, a oni prepoznaju i vraćaju se. Veliki izazov predstavljaju mu strani turisti koji, prema njegovim rečima, često u Srbiju dolaze sa dozom strahom i podozrenja, a odlaze prepuni lepih utisaka.

Foto: printscreen

- Često se pitam da li sam dorastao i da li sam dobar prezenter naše kulture, da li će me neko možda shvatiti pogrešno i otići sa nekim pogrešnim razmišljanjem odavde. To je nešto što bi mi najmanje želeli znajući kako smo kotirani u svetu i šta misle o nama. Doživljavao sam da mi kažu kako su im pričali da, ako odu u Srbiju, da živi glavu odatle neće izaći. Kada provedu neko vreme, vide da smo mi dobar i gostoljubiv narod i promene mišljenje. Pa još kada vide koliku mi kulturnu zaostavštinu imamo, nertko čujem kako to oni u njihovoj zemlji nemaju ili je mnogo više nego što oni imaju. Posebno kada vide raznolikost i vrednost narodnih nošnji - navodi Milošević.

Lazar omladini poručuje da ono što imamo od naših predaka dokazuje da su oni bili napredni ljudi za to vreme. Iako smo kroz vekove uglavnom bili roblje, sve što su naši stari sticali teškom mukom bilo je bogato i napredno.

- Nije to bilo siromašno, oskudno i nikakvo. Oni su tad nosili kožnu obuću, pamučne stvari, od vune, konoolje što je danas jako skupo. I ono što je najvažnije nosili su unikate - naglašava Lazar.

Foto: printscreen

Čini se da nikada nije bio bolji trenutak za povratak dedovini, poljoprivredi, stočarstvu. Lazar smatra da bi određen broj ljudi sigurno ostao na selu kada bi imao kapital i ideju čime da se bavi. Mladima koji bi da krenu njegovim stopama poručuje da nijedan početak nije i ne može biti lak, ali će plodovi rada biti višestruki 

- Pošto sada svi idu u teratanu i vole da budu prelepi i prezgodni, najbolje poređenje je baš to. Slikate se kada krenete da vežbate i posle 7 meseci pa vidite razliku. Tako je sa bilo kojim poslom pa i ovim. Slikaj kad kreneš i radi, svaki dan, makar sat vremena. Važno je da dan ne prođe da nisi bio koristan sebi i društvu. Kada vidite razliku i napredak, to će vas nadahnuti i dati volju da idete dalje.