OVAJ HEROJSKI POSAO RETKO KO ŽELI DA RADI! Težak je, naporan, a ovi ljudi će svima jednom biti potrebni!

Smrt bliske osobe jedan je od najstresnijih, a neminovnih događaja u životu. Faze tugovanja različite su kod svakoga. Emocije poput šoka, straha, ljutnje, besa smenjuju se u intervalima. Prva služba koju ćete okrenuti kada izgubite voljeno biće je baš njihova.

JKP "Pogrebne usluge" postoji od 1886. godine kada su na Novom groblju u Beogradu obavljene prve sahrane.

A kako je svaki radni dan provoditi na mestu za koje nas ne vežu lepa osećanja, razgovarali smo sa vrednim ljudima zaposlenim u ovoj firmi. 

- Moj posao obuhvata sve vezano za sahrane: primanje pokojnika, raspoređivanje, primaje cveća, staranje o sahranama, dočekivanje porodice i dalje ispraćaj do grobnog mesta. U početku mi je posao bio težak, a sad sam se već privikao na sve -   objašnjava kapeldžija Dragan Nikolić koji ovaj posao radi punih 30 godina.  

Foto: Prinrtskrin

Grobar Slobodan Trojanović priznaje kako je bilo teških trenutaka kada su suze same išle. 

- Teško je uvek kada se sahranju mladi ljudi i deca, postoje stvari na koje čovek nikada ne može da se navikne.Teško je i fizički i psihički - kaže Trojanović. 

 
Na deset beogradskih grobalja u regularnim okolnostima obavi se oko 40 sahrana dnevno, dok je u doba vrhova talasa korone ovaj broj pojedinih dana dostizao i 80 sahrana na dan.

Foto: Prinrtskrin

Uprkos teškom periodu JKP „Pogrebne usluge“ Beograd  je uz dobru organizaciju i preraspodelu  ljudskih resursa uspelo da osigura da naši sugrađani što manje osete posledice ove situacije.

- Bilo je prilično i stresno i naporno zato što bukvano nismo imali radno vreme, radili smo od jutra do mraka - priča organizator transporta Duško Tešić. 

Iako specifičan i težak, posao na groblju, verovali ili ne, ima i svojih prednosti. Cvećarka Aleksandra Pupavac kaže kako joj ni jedan radni dan nije isti, kao što nije isti nijedan cvetni aranžman koji napravi, ne bi li bar malo ublažila tugu ožalošćenima. 

Foto: Prinrtskrin

- Kad radim nešto, radim iz duše, ne gledam da je to za groblje, samo želim da napravim dobru kompoziciju. Prednost je to što se nađeno ljudima kada im je najteže - ističe Aleksandra. 

A da li su Beograđani svesni važnosti posla koji obavljaju ovi ljudi na koje često ne obratimo pažnju u momentima najdublje žalosti? Ako je suditi po onome što kažu, jesu.

Zaposleni u JKP "Komunalne usluge" takođe znaju da rade odgovoran i nisamo lak posao, ali ne žele da ih drugi zovu herojima.