KAKO PREBOLETI SMRT VOLJENE OSOBE? Koje su faze tugovanja, koliko dugo traju i kako da prepoznamo da nam je neophodna stručna pomoć...

Jedini način da prihvatite gubitak voljenih je da prođete kroz sve faze žalovanja

Izgubiti voljenu osobu jedan je od najtežih događaja u životu. Stanje šoka i neverice pristutno je čak i u slučajevima kada je reč o očekivanim smrtima kod obolelih od karcinoma i drugih neizlečivih bolesti.

Za razliku od iznenadnih gubitaka, kod očekivanih imamo priliku da se oprostimo od voljenih, da ih kažemo sve ono što smo propustili i što želimo da znaju. Tugu svako nosi i proživljava na drugačiji način. Ipak, stručnjaci se slažu na postoji nekoliko faza žalovanja kroz koje ljudi prolaze. Autorka knjige "Izlaz iz tugovanja – DO SNAGE I NADAHNUĆA" Slavica Putnik nabraja četiri faze svojstvene većini.

- Prolazimo kroz šok i poricanje, bes i protest, krivicu, pregovaranje sa sobom, očaj i depresiju. Šok i poricanje su deo prve faze kada saznamo lošu vest. Često sebi govorimo da je tako nešto nemoguće, kako smo do juče sa tom osobom pili kafu, čuli se telefonom. To je negiranje da se smrt dogodila jer tako sprečavamo bol da dopre do nas - objašnjava naša sagovornica.

Foto: Informer

Nakon faze poricanja dolazi do suočavanja sa realnošću. Intenzivne emocije neretko prelaze u bes.

- Bes može da bude usmeren i prema preminulom. Tako čujemo kako je neko stradao svojom krivicom, zbog toga što se nije čuvao, nije koristio propisanu terapiju i tako dalje. Ponekad smo ljuti na sebe, mislimo kako nismo uradili dovoljno da spasimo voljenog. Treću fazu prate protest i krivica, pregovaranje sa sobom, potraga za onim koga smo izgubili, osećaj da je prisutan... Za treću fazu kažu da je najteža zato što može da dovede do očaja i depresije. Četvrta faza je povratak u život. Beskrajna ljubav ostaje prema tom nekom, ali mi shvatamo da moramo da se razdvojimo, da nastavimo svoj put i da imamo pravo za budemo srećni i radosni iako njega više nema - navodi autorka.

Foto: pexels.com

Slavica ističe kako se dešava da ljudi provedu izvesni period zaglavljeni u nekoj od faza žalovanja, a faze ne moraju uvek ići linerano već mogu da se prepliću. Veoma je važno prepoznati problem i ,ukoliko nismo u stanju da ga sami prevaziđemo, potražimo pomoć stručnjaka. 

- Važno je znati da je sve to normalno i da je neophodno proći kroz sve faze kako bismo izašli iz žalovanja zdravo. Pre svega mislim da različite psihosomatske bolesti koje mogu da se razviju. Nekome će se odraziti na želudac, na glavu ili neki drugi organ. Jedini način da to sprečimo jeste da osvestimo svoja osećanja. Ponavljam, ukoliko sami nismo sposobni za to, nepohodna je pomoć stručnjaka ili ponekad prijatelja - kaže Putnikova.

Foto: Informer

Neki podaci ukazuju da oko 5% ljudi ne uspe da prođe kroz žalovanje na uobičajen način. Kod njih se razvija stanje koje može trajati godinama pa i decenijama. Svojom knjigom Slavica Putnik želela je da ukaže na činjenicu da se tuga može preusmeriti i umestno destruktivne sile postati spona kojom ćemo doći do snage i nadahnuća. 

- Najveći umetnici sveta stvorili su neka od svojih najboljih dela podstaknuti dubokom tugom i tragičnim događajima i to u poznim godinama. Među njima su Vagner, Molijer, Šekspir. Ne znači da, ako neko ima više od 50 godina, ne može da počene da piše, slika, pleše ili pronađe neki svoj način da se oseća dobro. To ne mora biti moj način već da pronađe nesto svoje da iz svega što mu se desilo izađe kao pobednik. Odnosno da se vrati sebi, svom životu i da shvati da ima pravo da bude srećan bez obzira što taj neko više nije tu - tvrdi Slavica.

Foto: Informer

Moj plan je da organizujem jednu vrstu edukacije kroz pozorišnu predstavu gde ću ljudi na sceni moći da vide šta se tačno događa tokom procesa žalovanja - najavljuje autorka i dodaje da se nada da će na taj način pomoćima mnogima koji nisu u stanju da izađu na kraj sa svojim emocijama. Iako se neke smrti nikad ne prebole do kraja, važno je prihvatiti ih kao neumitne i nastaviti svoj put.