Saznajte kako društvene igre utiču na kognitivni razvoj kod dece

Beogradska psihološkinja Jovana Stojković otkriva kao društvene igre utiču na kognitivni razvoj kod dece i upozorava šta roditelji treba da rade ukoliko njihov mališan ne želi da tokom igre ima protivnika

 

Društvene igre su odličan vid zabave, ali i mogućnost da se kod dece razvije koncentracije, osećaj za društvo, želja da se bude bolji od protivnika, ali i mogućnost da dete uoči razliku između sebe i ostalih učesnika.

- Kada kažemo društvene igre uglavnom mislimo na puzle, domine... Ne mislimo na video igre. Da bi dete adekvatno složilo puzlu ili završilo neku drugu igru do kraja uključen je čitav niz kognitivnih procesa. Često se nama odraslima čini, kada posmatramo iz prikrajka, da se sve dešava spontano, međutim tada se odigrava čitav niz porocesa. Dete da bi adekvatno odradilo neku igru, pogotovo ako ima protivnika ili saigrača, treba da sagleda situaciju iz više uglova, zatim da razmisli o toj situaciji, da vidi šta je najbolje da uradi u tom momentu, i na kraju da procesuira taj proces. To su četiri veoma krupna koraka da bi dete uradilo nešto kako treba. Tu se razvija čitav niz kognitivnih procesa: praćenja, produžva se i razvija fokus pažnje što je veoma važno kada dete krene u školu. Treba napomenuti da se razvija i podeljena pažnja – dete prati šta ono radi, ali i koje korake pravi protivnik ili saigrač. Na taj način dete uočava razlike u smislu šta je to drugačije između njega i ostalih učesnika. Društvene igre su odlične kako bi se kod deteta razvila koncentracija i produžio fokus pažnje – kaže naša sagovornica za Informer.

Foto: printscreen

Često se dešava da roditelji puste dete da pobedi u nekoj igri. Uglavnom to rade zato što smatraju da je još uvek malo i da treba da se raduje pobedi. Tada na neki način dolazi do kršenja pravila, pa je pitanje da li roditelji treba da objasne mališanu da igra mora teći po pravilima ili da im ipak popuste.

- Veoma je dobro što jasnije i jednostavnije ukazati na pravila. Međutim, sve zavisi i od toga koliko je dete emocionalno zrelo. Mislim da treba makar prvi put pustiti dete da pobedi, jer oni vole taj osećaj da su uspeli u nečemu i da su u tome dobri, baš kao i odrasli ljudi. Onda ih treba postepeno uvoditi i igrati po pravilima jer ćemo tada videti kako se dete nosi sa gubitkom. Na taj način se razvija socijalna inteligencija. Smatram da ne treba svaki put pustiti dete da pobeđuje jer tada se kod mališana može razviti određeni narcizam. Roditelji često govore “Ti si najbolji”, “Najlepši”, “Najbolje si napisao”... Tada dolazi do potrebe da u svemu bude najbolji, pa onda kreću i prve frustracije – objašnjava Jovana Stojković.

Foto: printscreen

Naša sagovornica napominje da dete koje pokazuje veliko interesovanje za društvene igre nije nužno ekstrover ili, ukoliko ih ne zanima takav vid zabave, introvert.

- To ništa ne mora da znači. Sve te društvene igre zapravo mogu biti stimuplativne, ali i umirujuće. Lego kocke su idealan primer za to. Odlične su za decu koja su povučenija. S druge strane, ukoliko se lego kocke slažu u vrtiću, mogu da posluže da se ceo kolektiv dece uključi u tu zajedničku igru – kaže psihološkinja.

Predlog stručnjaka je da roditelji sami kod kuće naprave igre koje će zajedno igrati sa decom.

- To može da bude slaganje puzli, zatim pravljenje niza brojeva. Za razvoj pažnje je idealna igra gde dete mora da pronalazi razlike. Ono što će dodatno pospešiti pažnju, ali i govor jeste igra gde je potrebno da na stolu poređate slike i da dete samo na osnovu određene slike priča neku svoju priču – savetuje Jovana.

Foto: printscreen

Decu koja nisu zainteresovana za igre u kojima postoji protivnik ne treba primoravati da ihigraju. Važije je saznati zašto dete ne želi protivnika.

- Treba pustiti dete da to bude njihov izbor. Mnogo je bitnije zapitati se zašto dete ne želi da preko puta sebe ima protivnika. Možda je nesigurno ili ima strah da će biti gubitnik. Sve to dovodi do toga kako roditelj sam doživljava neuspeh svog deteta. Prosto ne treba veštački forsirati – zaključuje naša sagovornica.