IMATE PREKO 35 GODINA, A I DALJE STE SAMI? Evo zbog čega sve više ljudi ostaje uz roditelje čak i nakon četrdesete!

Na Balkanu postoji fenomen produženog detinjstva. On se vezuje za ljude koji i nakon tridesete godine i dalje žive sa svojim roditeljima.

Ovo je usko povezano sa našom tradicijom. Kada bismo to rekli u nekim drugim zemljama poput Amerike ili zapadne Evrope, tamo bi ljudi bili veoma iznenađeni i zbunjeni. Kod njih je to nezamislivo. Međutim, kod nas se ta situacija u potpunosti normalizuje.

- Moram da kažem da su najeći razlozi zašto ljudi ostaju da žive u primarnoj porodici zapravo kulturološki, mentalitet i u većini slučajeva finansijska nesigurnost. Dugi niz godina ljudi grade velike kuće i namenjuju jedan sprat jednom sinu, drugi sprat drugom, gde se sama po sebi nameće poruka tim sinovima - rekla je psihološkinja Jovana Stojković.

Foto: Pixabay

Razlozi ne moraju uvek da budu finansjske prirode, već može biti i bolest koja je vezala porodicu ili duga tranzicija koja je većinu ljudi pogodila.

- Glavnu ulogu imaju roditelji. Oni deci od malena šalju poruku da ne mogu sami kroz život, da su oni tu, da će sve biti mnogo bolje i lakše uz njihovu pomoć. Jednostavno, roditeljima će sve biti lakše ako su deca u njihovoj blizini. Tada se stvara simbioza, ali i naučena bespomoćnost gde dete, odnosno sutra odrasla osoba, dobija predstavu o sebi da ne može sama kroz život, da nije dovoljno zrela i nije sigurna - rekla je psihološokinja.

Foto: Pixabay

Deca mogu da se razdvoje od svoje primarne porodice i da započnu neki drugi život, ali da ta emocionalna povezanost ostane jako izražena. Tu se mogu stvoriti toksični odnosi unutar novonastale porodice.

- Moram priznati da danas, u ovom modernijem dobu, parovi se sve više odučuju da započnu samostalni život i da grade svoju porodicu od starta. Ipak ima i onih ljudi koji i danas dolaze na terapiju upravo zato što ne osećaju pripadnost u porodici u kojoj žive jer su iz svoje primarne porodice ušli u drugu, još veću porodicu. Tu je već svako imao svoja zaduženja: svekrva da kuva, neko drugi da čisti i tako dalje. Međutim, ta osoba se oseća jako usamljeno u tom prostoru jer ne zna gde je njeno mesto i posle dugog niza godina ne oseća pripadnost - rekla je Jovana.

Foto: Pixabay

Zdrava osoba i zdravo odrastanje čine to da osoba zdravo stupa u odraslo doba, da ima svoje obaveze, samostalno donosi odluke i to je ono što je čini uspešnom. Takođe kod roditelja može da bude izražen i sindrom praznog gnezda. 

- Roditelji se pitaju kako će živeti kada im deca odu iz kuće jer se tada opet usmeravaju na svog partnera. Ukoliko taj brak nije bio funkconalan, nego je održan samo zbog dece, onda roditelji odlaskom dece postaju ugroženi. Moge porodice neće ostanak dece u kući doživeti kao problem, već kao njihov uspeh. To je nešto što je kulturološki, transgeneracijski nametnuto da oni ostanu tu, podižu decu na istom mestu i to ne vide kao svoj problem. Taj problem često će videti osoba koja je nova i koja ulazi u tu porodicu, pa će krenuti da iskazuje svoja nezadovoljstva. To je drugačije odgajanje gde dolazi do prvih svađa. Svako u svoju novu porodicu unosi ono što je poneo iz svoje primarne - objasnila je Jovana Stojković.

Foto: Pixabay

Na psihoterapiju se najčešće javljaju parovi koji u prvih godinu dana braka vide koliko su različiti i koliko su njihove navike u potpunosti drugačije. Za jednog će jedna situacija biti potpuno nenormalna, dok će za drugog biti sasvim normalna. 

- Svadba često može biti okidač. S jedne strane ima po trista zvanica, svi će se običaji ispoštovati, dok druga strana želi da to obeleži u skromnijem, intimnom činu. To je čest okidač da već svadbu ne mogu da se dogovore kako da organizuju - zakljčila je Jovana Stojković.