Ilijana i Mišo su Srbi proterani u Oluji: Njihove priče će vam naterati suze na oči (VIDEO)

Pre tačno 28 godina, 4. avgusta 1995 godine počela je zločinačka akcija hrvatske vojske “Oluja”. Akcija je trajala nekoliko dana, kada su poslednji stanovnici tadašnje Republike Srpske Krajne napustili zauvek svoje domove.

U koloni dugoj nekoliko kilometara kao devojčica od 11 godina  bila je Ilijana Mišković, koja je  zajedno sa roditeljima i sestrama otišla iz rodnog mesta Plaško u Lici. 

- Vreme prolazi i mi odrastamo, starimo ali osećanja ostaju. To je nešto što nikom ne bih poželela. U to  vreme kada sam prolazila kroz tu kolonu imala sam 11 godina i zaista nisam razumela šta se sve tu dešava, tak sada shvatam čitavu tu priču. I zaista ne mogu da razumem kome je to bilo potrebno. Vrlo je teško, a ja jesam srećna što sam sada ovde, što živim u ovom gradu jer je meni ovde prelepo. Imam svoju porodicu i sad pokušavam da se stavim u poziciju mojih roditelja. Ne mogu da shvatim kako im je bilo kada su dolazili u nešto nepoznato, ali su prosto bili srećni što smo svi došli i što smo svi ostali živi - kaže Ilijana. 

Foto: Informer printscreen

Mišo Marković tada  dvadesetjednogodišnjak bio je pripadnik 21. Kordunaškog korpusa napustio je  rodni Kordun  9. Avgusta.

I posle 28 godina seća se svih užasa koje je donela “Oluja”. 

- Simbolično taj auto put se pre rata zvao Bratstvo i jedinstvo, a poslednji Srbi iz Republike Srpske Krajine su tim putem prošli  i kod Šida ušli u Srbiju. Ne može da se zaboravi taj zločin, jer to nije bio napad na vojne ciljeve, to je najviše bio napad na civile. Nisu tukli nas koji smo bili u uniformama, više su usmeravali vatru na civile. Ove godine je možda simbolično odabran Prijedor zato što se između Prijedora i Bosanskog Petrovca na Petrovačkoj cesti desio veliki zločin, kada su oni avionima bombardovali civile.

Foto: Informer printscreen

Novi život započeli su u Pančevu i Mišo i Ilijana. Ovde su  osnovali porodice. Oboje ističu da je početak svakog avgusta  izuzetno težak i bolan.  Za njih povratka u Hrvatsku nema. 

- Ja sam proterana iz jednog malog mesta u Lici koje se zove Plaški, između Ogulina, Slunja I Plitvičkih jezera, mesto je fantastično idealno za turizam i divno je otići tamo, ali tamo da se živi ne. Ne bih mogla nikada tamo da živim u tim okolnostima i u situaciji kakva je tamo sada - kaže Ilijana.

Mišo ističe da mu je jako teško kada dođu ovi momenti i da će tako biti dok je živ. 

- Moje dete je rođeno u Pančevu i zna kako se ja osećam početkom avgusta.  I on je svestan šta se tamo dešavalo , kako su njegovi deda, baba, stric i otac proterani i koliko je učinjeno zločina prema srpskom narodu. Nadam se da ni jedan Srbin bez obzira gde živi ne sme da zaboravi ovaj zločin i da svi upalimo sveće za nastradele.

U akciji “Oluja”  proterano je više od 220.000 Srba, a ubijeno više od 1800 ljudi. Akcija Oluja ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.