Hrvati su mi ubili sina - Roditelje su mi žive zapalili! Uznemirujuće priče porodice žrtava "Oluje"! (VIDEO)

Predsednica udruženja nestalih Dragana Đukić, Nevenka Dobrić i Nada Bodiroga u u specijalnoj emisiji "Oluja - zločin bez kazne" govorile su o iskustvu koje su preživele u zločinačkoj operaciji.

Nevenka Dobrić je tokom zločinačke akcije Oluja izgubila 11-godišnje dete, a svoju bolnu ispovest ispričala je u gostovanju na Informer televiziji.

- Živeli smo na selu, imali smo jako puno stoke, zemlje jako puno, prodavali smo drva i dobro smo živeli do 4. avgusta 1995. godine. Tada je došlo zlo! I kada smo bežali, hrvatska vojska je uletela i počela da puca. Tada su mi ubili sina od 11 godina i svekra, i još neku rodbinu. Sin i svekar su bili u traktoru, a ja u prikolici, kada su ih upucali traktor se prevrnuo i prikolica je mene prignječila. Moj otac je želeo da vidi da li sam ja živa, i kada me je tata uzeo, Hrvati su rekli da nas vode u zatvor. Međutim, onda su rekli da puste žene, a muškarci idu u zatvor. Tada su mi odveli tatu - započinje svoju priču Nevenka Dobrić.

Nevenka priča svoju bolnu ispovest kako je videla svog ubijenog sina, kao i kako je izgledala njena borba da svog Sinišu dovede u Srbiju. 

- Kada sam došla do traktora videla sam svoje mrtvo dete. Nisam mogla da ga nosim, nisam mogla da ga ostavim! Naišao je neki čovek, uzeo je mog Sinišu, i stavio ga na mamino ćebe. Onda su nas odvezli, i u Kostajnici smo sahranili mog Sinišu. U Sremskoj Kamenici smo se skućili i napravili porodičnu grobnicu, gde smo o našem trošku eshumirali telo mog sina i preneli u Sremsku Kamenicu. On je tu sada sa nama - istakla je Dobrić.

Foto: insajder tv

Dobrić ističe da je tužila državu Hrvatsku zbog smrti svoga sina, međutim, rešenje koje je dobila je bilo krajnje sramno.

- Tužila sam Hrvatsku za ubistvo porodice i deteta! Ali od toga ništa nisam dobila, tužbu su mi redovno odbijali, još sam ja njima morala da platim 5 hiljada evra sudske troškove. Kazali su da je to ubistvo zastareo predmet, a onda su rekli da je poginuo u ratnim dejstvima. Ja to ne želim da platim, jer neću da plaćam ubistvo svog deteta! - rekla je Nevenka.

Nada Bodiroga svoje roditelje izgubila je u "Oluji" na najmonstruoziji način. Njene roditelje hrvatska vojska je žive spalila na pragu njihovog porodičnog doma. 

- Pre početka rata moji roditelji su živeli normalno, otac u penziji, majka domaćica. Dok je trajao rat niko nije učestvovao, nisu ni sanjali da će se nešto desiti. Onda se desila "Oluja", Knin je pao 4. avgusta, a Slavsko Polje, moje selo je krenulo da pada tek 6. avgusta. Moj otac je čuo proglas predsednika da ukoliko nije učestvovao u ratu sme da ostane u svojoj kući. Otac je rekao: Preživeo sam logor  1941. godine, preživećemo ovo. Oni su ostali, ali Hrvati su došli zapalili veliku vatru kod njih, i uzeli moje roditelje i žive gurnuli u vatru - rekla je Bodiroga i dodala: 

-  Ne znajući šta se desilo, ja sam krenula u prihvatni centar i kada sam stigla samo sam pitala gde su moji roditelji? Moji roditelji nikakav greh nisu učinili sem što su bili Srbi. Saznala sam preko novina da su ubijeni, gde je pisalao: "Teodor i Marica živi bačeni u vatru!", ja od tada nisam bila ista osoba, čak mi je dijagnostikovana i neizlečiva bolest, i idalje tragam za svojim roditeljima.

Foto: insajder tv

Nada ističe da je bila uporna u potrazi za ostacima svojih roditelja, kao i da su hteli da joj nametnu posmrtne ostatke životinja da sahrani kao da su njeni otac i majka. 

- Tražila sam da se izvrši analiza zgarišta ispred mog doma. Međutim, dobila sam odgovor da se tu nalazi devet nepodobnih uzoraka. Kada sam pitala šta to znači? Rečeno mi je da ne može da se utvrdi DNK. Međutim, bila sam uporna i tražila sam da se utvrdi da li su životnjskog ili ljudskog porekla. Dobila sam odgovor da su životnjskog porekla. To me je jako zabolelo, jer su mi davali te ostatke da sahranim kao svoje roditelje. Najteže mi je bilo kada sam na jednoj konferenciji doživela da mi kažu: Nemojte da pominjete ni Hrvatsku ni "Oluju" ni da su vam roditelji stradali od hrvatske ruke, već u oružanom sukobu. To je meni predstavljalo dodatno stradanje! - kaže Nada.