DO 12. GODINE OKAJAVAO SAM TUĐE GREHE, POSLE JE SVE ZAVISLO OD MENE! "Dečak ulice" objavio treći roman, a uskoro sprema i film!

Treći roman "Valcer odbačenih" kao i protekla nedelja, u koji se borimo protiv diskriminacije, bili su povod da porazgovaramo sa Metijem Kamberijem. Od dečaka sa ulice, koji je tek u 12 godini naučio da čita, postao je jedan od najtiražnijih autora. Kako mu je to pošlo za rukom, odakle crpi inspiraciju i snagu, čemu se raduje i koji su mu planovi za budućnost, specijalno za Informer.rs otkriva ovaj mladi autor.

Sa 12 godina naučio da piše, sa 18 objavio prvu knjigu, romski picac doživeo vrtoglav uspeh, bivši prosjak potrošio prvi milion na drogu i žene, samo su neki od naslova koji su se prethodne dve godine pojavljivali u medijima. Za Metija Kamberija, dečaka sa ulice, kako ga novinari najčešće zovu, čuli su svi. A ko je sebi dvadesetjednogodišnji Nišlija, kako je protekla tranzicija iz grada bola u grad greha, šta nam novo sprema i koliko mu smeta kada ga etiketiraju i pokušavaju da stave u kalup, pokušali smo da saznamo od Metija lično.

- Ja nisam beli medved. Jeste možda čudno zato što nema pisaca Roma, barem ja nisam čuo ni za jednog, ili možda što sam mlad, ali preteruju koliko potenciraju samo na tome. Koga god da pitate, verujem da se svako osetio diskriminisan u određenim situacijama - za lepu ženu će reći - lepa, a glupa, ovaj je pogrbljen, onaj tamo se usiljeno smeje... Diskriminacija postoji svuda, ali mene nikada nije to obeshrabrivalo. Eto, možda je tu prednost ulice jer tu ojačaš ako imaš materijala u sebi.  

Foto: printscreen

Ojačao je i uzdigao se. Sam. Bez oca, brata, prijatelja, bez podrške majke i sistema, bez ijedne igračke i fotografije koja bi ga podsećala na detinjstvo i život na margini. Svoju bol preneo je na papir i sa 18 godina napisao autobiografski roman simboličnog naziva koji je čitav region podigao na noge. Na pitanje koje ga uspomene vežu za rodni grad, odgovara - ne baš najlepše, da mu se emocije pomešane kada tamo ode, ipak izdvaja i neke lepe. 

- Dom. Tu sam upoznao dobre ljude, tu sam postao ono što sam danas i izgradio sebe kao ličnost, mada čovek celog života sebe nadograđuje. Taj život u domu na mene je ostavio najveći utisak. Tamo smo svi jednaki i to je ono što je dobra stvar zapravo. Zato ja ne podržavam te hraniteljske porodice i smatram da je dom bolja stvar. Tamo ljudi primaju platu da te vaspitavaju i njima je svako isti. Ne može ovaj što je lepše obučen da dobije dve kutlače pasulja, a ovaj lošije obučen samo jednu. Svi smo jednaki i svi delimo istu sudbinu, ističe Meti.

Kada je prvi put došao u dom, pojavila se vaspitačica Emilija Đorđević. Meti mnogo toga duguje baš ovoj ženi koju nikada ne zaboravi da spomene. Pored majke nije rastao, ali je poštuje i kaže da je dobar čovek uprkos tome što nije bila u stanju da ga izvede na put. 

- Moja majka je najbolja na svetu, sada je najbolja za mene. Nije uvek bilo tako. Kada je bila mlada živela je turbulentno i nije baš imala čime da se pohvali, ali je u suštini dobar čovek. Puno sam neobrazovanih ljudi upoznao koji su toliko dobro ljudi da vam pamet stane, sa druge strane upoznao sam i mnogo intelogentnih, a gordih ljudi. Moja majka je dobar čovek. I dalje skuplja sekundarene sirovine, iako joj ja pomažem finansijski. 

Metija samo pitali ko mu je ukrao detinjstvo, da li nekoga krivi. Kaže da misli da je to bilo zapisano.

- Mislim da sam okajavao tuđe grehe do 12. godine. Posle je sve zavisilo od mene.Mnogi su mi ljudi ukrali detinjstvo, ali ponosam sam sa na to što sam i dalje dete. Veliki sam sanjar, kad ustanem iz kreveta, meni oči sijaju od snova.   

Kada je objavio prvi roman, sva pažnja javnosti bila je usmerena na ovog još uvek dečaka. Uspeh je, seća se, vizualizovao u svojoj glavi, pre nego što je uopšte došao. 

Foto: Printscreen

- Kad se sad vratim u prošlost , meni je "Grad bola" stvarno promenio život u svakom smislu te reči. Kad skapiram sve to, mislim da neke emocije ne trpe reči, neke emocije su autentične u tišini i o njima ne treba da se govori jer šta god budeš rekao, umanjićeš njihovu vrednost.Tako je i sa knjigama, ja nisam ništa rekao još uvek. A pemtni su ljudi već sve rekli, zamislite to. 

Nakon "Grada bola", koji je prodat u rekordnom tiražu, usledio je logični nastavak "Grad greha" i doživeo podjednak uspeh. Meti Kamberi nedavno je objavio i treći roman  "Valcer odbačenih", za koji tvrdi da je do sada njegovo najbolje delo koje je napisao u hotelskoj sobi u Novom Pazaru za samo 20 dana. 

Ono na čemu ovaj mladi čovek radi i čemu se neizmerno raduje je scenario za film po motivima svog prvog romana, a šta mu je najveća želja nije hteo da nam otkrije.

Foto: printscreen Instagram

- U Cigan mali sam prestario za ženidbu. Čudno je to. Porodica je lepa stvar. Valjda je to suština života, da imamo nekog svog. S druge strane, iluzija je kad pomisliš da imaš nekoga. Jednog danas što da ne, ali vreme je čudno... 

Čudno vreme izrodilo je Metija Kamberija. Nama na radost. Meti jeste romski pisac, ali je i čovek kome se oči smeju. Bivši prosjak, ali i oslonac čitavoj generaciji odbačenih i izgubljenih koji se pronalaze u njegovim delima. Dečak sa ulice pustio nas je da zavirimo u svet o kome do juče nismo znali ništa i naučio nas da odustajanje nije opcija nikada.