SVAKA PETA OSOBA U SRBIJI RAZVIĆE OVU PODMUKLU BOLEST U NAREDNIH 20 GODINA! Među obolelima sve više mlađih od 60 godina!

Puštanjem 50 ljubičastih balona obeležen Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Stručnjaci navode kako u svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 50 miliona ljudi, a procenjuje se da kod nas između 120 i 160 000 osoba ima ovu ili neku drugu vrstu demencije.

Alchajmerova bolest predstavljaju mentalno propadanje. Postepeno dolazi do smanjenja sposobnosti mozga da pravilno funkcioniše što dovodi do gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru i na samom kraju nesposobnosti da se o sebi brine.

Rana dijagnostika, pravovremeno lečenje od presudnog su značaja za obolele. Što se ranije ustanovi, veće se šanse da se spreči mentalno propadanje i uspori progresija bolesti, ističe dr Aleksandra Milićević Kalašić iz Zavoda za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje.

Foto: Informer

- Svaka promena ličnosti, svako nesnalaženje u svakodnevnim aktivnostima poput zaboravljanja i to skorijih događaja treba da pobudi sumnju da se nešto dešava i da to nije nužno deo starosti, već da može biti neka vrsta bolesti. Demencija je vezana kao faktor rizika za godine. Samim tim kako imamo porast broja starije populacije, što je najveće civilizacijsko dostignuće, imaćemo i porast broja dementnih - ističe doktorka. 

Zabrinjavaju procene da će se do 2050. godine broj obolelih učetvorostručiti. Demencija je bolest koja pogađa ne samo obolelog, već predstavlja izazov za čitavu porodicu koja je u obavezi da obezbedi dvadestčetvoročasovnu brigu i negu.

Foto: Informer

Predsednica Upravnog odbora Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest Nadežda Satarić ističe kako je otvaranje dnevnih boravaka za obolela lica preko potrebno. Cilj otvaranja ovih hospisa je rasteretiti srodnike obolelih, omogućiti im da rade i privređuju, a nezaposlenima da odmore od svakodnevne nege. Sa tim se slaže i predsednik Društva neurologa Srbije koji dodaje da je oko nege samo jednog pacijenta sa težim oblikom kognitivnog poremećaja angažovano u proseku petoro ljudi, najčešće članova porodice.

Foto: Informer

- Apelujem da ljudi shvate da će demencije biti sve više i da su očekivanja da će, uz ovakav demografski trend, svako peti u Srbiji u narednih 20 godina razviti neki oblik kognitivnog poremećaja. Ti ljudi će tražiti neku vrstu podrške, najčešće porodice,  retko društva i okoline. Više se naizali na nerazumevanje. nego razumevanje. Mi moramo da se vratimo solidarnosti, a ona mora da podrazumeva za ovo oboljenje otvaranje hospisa i dnevnih centara - navodi Raičević.

Ljiljana Kalinić već tri godina brine o dementnoj majci.

- Jako je izazovno i menja život iz korena. Neprestano brinemo šta joj se dešava, da nešto ne uradi sebi. To što nas ne prepoznaje i što sve zaboravlja, najmanja je briga- objašnjava Ljiljana. 

Ustanovljavnje usluge dnevnog boravka idealno je rešenje za sve porodice obolelih, zaključak je sa današnjeg skupa. Predstavnici Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest predali su peticiju Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda uz nadu da će naredne godine prvi dnevni boravak početi sa radom.