PIJETE ANTIBIOTIKE NA SVOJU RUKU? U OGROMNOM STE PROBLEMU! U decenijama koje slede više ljudi će umirati od infekcija nego od raka!

Obeležena Evropska nedelja svesnosti i racionalne primene antibiotika. Sve više ljudi umire od infekcija uzrokovanih bakterijama otpornim na antibiotike

Nepotrebno i nepravilno uzimanje antibiotika i ostalih antimikrobnih lekova predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka. Posledice zloupotrebe su nesagledive i uključuju razvoj otpornosti mikroba, bakterija i gljivica na postojeće lekove. U Evropi svake godine više od 30.000 ljudi umire od infekcija uzrokovanih bakterijama koje su otporne na antibiotike.

Mikrobiolog Kliničkog Centra Srbije dr Snežana Jovanović objašnjava kako otpornost ili rezistencija mikrooganizama predstvalja praktično neosetljivost na neki antimikrobni lek.

- Ona može biti urođena ili stečena. Urođena otpornost prenosi se genetski, a stečena najčešće nastaje u toku primene nekog antibiotika ili postoji genetska predispozicija koja se ispolji neadekvatnom primenom. Faktori su, dakle, različiti, ali prednjači nepravilna upotreba nekog leka, neadekvatna doza određenog leka ili dužina primene - kada neko umesto dva ili tri puta dnevno, primeni antibiotik samo jedanput - navodi dr Jovanović.

Foto: Printscreen

Iako je Ministarstvo zdravlja 2017. godine zabranilo prodaju antibiotika u apotekama bez recepta, ljudi pronalaze način da do lekova dođu i piju ih samoinicijativno.  Situacija je zabrinjavajuća u celom svetu, ne samo kod nas.
 

- Svetska zdravstvena organizacija je 2014. godine napravila predikciju da će 2050. godine čak 10 miliona ljudi u svetu umreti od infekcija, koje izazivaju mikororganizmi rezistentni na antimikrobne lekove - to znači bakterije, viruse, gljivice,parazite, a mi nećemo imati lek - tvrdi doktorka.

Foto: Printscreen

Kovid infekcija dodatno je pogoršala stanje sa neracionalnom upotrebom antimikrobnih lekova i doprinela porastu rezistencije na antibiotike, i po prvi puta otpornosti na gljivice.

- Svetska zdravstvena organizacija prošle godine objavila je podatak da je samo 15% osoba koje su imale Kovid 19 infekciju primalo antibitike, a da je to bilo neophodno. Svi ostali koristili su ih, a da im antimikrobni lekovi nisu bili potrebni. Mirkoorganizmi se lako i brzo šire iz jedne zemlje u drugu. Ne poznaju i ne priznaju granice, ne trebaju im pasoši niti kovid propusnice i nastoje da se prilagode. Kao što i mi imamo neke svoje mogućnosti prilagođavanja, tako i oni nastoje da izbegnu dejstvo antibiotika. Vrlo je teško, uprkost tome što farmaceutske kuće neprekidno rade na tome, ispratiti ponašanje mikroorganizama. Usled neadkvatne primene svakog antibiotika pa i najsavremenijeg, vremenom će doći do rezistentnosti na mikroorganizme na njega 

Većina infekcija u ovom periodu godine je virusnog porekla i ne leči se antibioticima. Stručnjaci poručuju da se lekovi koriste samo kada je to neophodno i prema uputstvu dobijenom od lekara, u propisanim dozama koje se ne smeju preskakati. Nikada ne uzimajte antimikrobni lek propisan nekom drugom ili lek koji vam je ranije propisan za neku drugu vrstu infekcije.