OVA BOLEST JE TIHI UBICA! Oštećenje bubrega u 70% slučajeva ne daje nikakve simptome!

Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u martu, a slogan ovogodišnje kampanje nosi naziv „Zdravlje bubrega za sve“.

 

Oko 850 miliona ljudi u svetu pati od neke bolesti bubrega koje su često neprepoznate i nelečene. Prognoze na globalnom nivou su da će ovo oboljenje postati peti najčešći uzrok smrti u budućnosti.

Doktorka Snežana Pešić sa odeljenja za nefrologiju i metaboličke poremećaje sa dijalizom Kliničko-boliničkog centra Zvezdara ističe kako se u Srbiji leči oko 400.000 ljudi, dok je na dijalizi je oko 5.000.

- Prevencija je veoma bitna zbog toga što hronična bubrežna slabost upravo nastaje kod bolesnika koji boluju od hipertenzije i dijabetesa. I do 70% ovih bolesnika završi na dijalizi. To su dve bolesti koje se mogu kontorlisati. Uz redovnu kontrolu i druge mere prevencije poput zdravog stila života, dovoljnog unosa tečnosti, izbalansirane ishrane sa smanjenim unosom belančevina, hemodijaliza se može odgoditi - navodi doktorka.

Foto: Shutterstock

Smatra se da 10 odsto odrasle populacije u svetu boluje od bubrežne slabosti. Od 10 pacijenata samo dvoje zna da ima ovaj zdravstveni problem. 

- Svaki treći dijabetičar ima neki oblik bubrežne slabosti, a svaki peti bolesnik sa hipertenzijom takođe pati od ove bolesti. Nažalost, to su neme bolesti koje ne daju simptome, nema bolova zbog toga su dugo neprepoznate. Zbog toga je važno da se bolesnici iz ovih rizičnih grupa i bolesnici preko 65. godina kontrolišu minimum jednom godišnje urnin, krvnu sliku i biohemiju kako bismo imali u vidu stanje bubrežne funkcije - objašnjava doktorka Pešić. 

Foto: Shutterstock

Pandemija koronavirusa podesetila nas je sa kakvim se izazazovima suočava ova ranjiva populacija. Snežana Stanković iz Vranja od 11. maja 2020. godine je na hemodijalizi tri puta nedeljno. Dijagnozu hronične bubrežne insufijenicije dobila je 2007. nakon drugog porođaja. 

- Bio je to šok za moju decu. Za mene ne toliko jer sam znala da bolujem od hronične bubrežne insufijencije tako da sam samo čekala dan. Nisam baš očekivala da se desi u vreme korone. Ja sam se snašla, centralni venski kateter mi je ugrađen - priseća se naša sagovornica. 

- Vreme Kovida 19 začajno je poremetilo populaciju bubrežnih bolesnika jer su oni veoma vunerabilni i imunokompromitovani. Veliki broj njih, nažalost, je preminuo posebno u prvoj godini pandemije. Imamo utisak da je mnogo bolesnika, koji su bili u preterminalnoj fazi, takođe stradalo - dodaje doktorka. 

Foto: Shutterstock

Transplantacija bubrega nudi najveće mogućnosti u pogledu dužine preživljavanja i kvaliteta života bolesnicima, međutim, period koronavirusa potpuno ih je stupirao u Srbiji. 

- Kada bubrezi otkažu, nema više izlečenja. Jedino produžavanje života putem dijalize ili transplantacija. Ja nemam živog donora. Kada se situacija sa koronom stišala, obavila sam potrebne analize i sada se nalazim na Nacionalnoj listi za transplantaciju. U isto vreme postala sam korisnik fondacije "Budi human" i nadam se da ću transplantaciju moći da uradim u Belorusiji. Nama se transplantacija šansa za novi život - poručuje za kraj ova hrabra žena.