Nenad Lalatović na Informer TV govorio o sebi: Životne tragedije su me promenile (VIDEO)

Ono što sam doživeo i preživeo ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju, ispričao je u podkastu na Informer televiziji Nenad Lalatović. Jedan od najautentičnijih likova u srpskom fudbalu bio je vrlo emotivan i govorio je više o privatnom životu, a manje o sportu.

Otkrio je kakve je teške životne situacije prošao još kao tinejdžer i da su ga tragedije oblikovale u čoveka kakav je danas, ali i da uprkos tome što je razveden i dalje veruje u brak i traži srodnu dušu s kojom će provesti ostatak života.

- Životne tragedije su me promenile. Majka mi se razbolela i dobila je rak kostiju kada sam imao 14-15 godina. Nije lako kada ti majka leži nepokretna godinu dana, kada moraš da joj dodaš nošu kada joj se ide u toalet, da joj zameniš pelene, staviš nošu ispod nje kada joj se vrši nužda. Morao sam da je kupam, da joj pomognem. To bi na svakog dečaka ostavilo velike posledice, pa je sigurno i u meni podsvesno ostavilo traga - prisetio se Lalatović.

Žao mu je što majka nije doživela da ga vidi kako igra za prvi tim Crvene zvezde, jer joj je to bila najveća želja.

- Moja majka se ponosila tim u kakvu sam osobu izrastao. Čovek sam koji je svakom pomogao u životu, ako sam bio u prilici. Nikome nisam odmogao. Znam da je ona želela da postanem fudbaler, da uspem, da zaigram za prvi tim Crvene zvezde. Sećam se, dosta puta bi bila tužna kada sam dolazio nezadovoljan s utakmice i stalno je govorila da bi dala sve na svetu da zaigram za prvi tim Crvene zvezde. Ostvario sam njenu želju i znam da sve gleda s neba i da se ponosi mnome.

 

 

 

Uprkos tome što često ostavlja utisak preke osobe, koja ume da se posvađa i pred kamerama, nekadašnji kapiten Crvene zvezde kaže da često zaplače među svoja četiri zida.

- To što sam doživeo i preživeo ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju. I danas ponekad kada trčim na traci, počnem da razmišljam o stvarima koje su mi se dešavale u životu i krenu mi suze. Ali moje suze nikada niko nije video i nikada niko neće videti. Svoju slabost ne želim nikome da pokažem. Emotivan sam čovek koji ima snažne emocije. Kada te ja volim, ja te volim. Kada ginem za prijatelja, ja ginem.

- I dalje verujem u brak. Ja sam s Ivom bio tri godine u vezi, pa 11 godina u braku. Ona mi je rodila ćerku i dva sina. Ona je i danas moj najbolji prijatelj. Imamo drugarski odnos, razišli smo se, ali smo ostali veoma bliski. Sve odluke u vezi s decom donosimo zajedno. I ona treba da veruje u brak, kao i ja. Želim da se ona opet zaljubi, da opet voli, da bude srećna, da ima čoveka pored sebe koji će je voleti kao što sam je voleo ja. Ona to zaslužuje kao osoba, kao majka, kao žena. Ne volim muškarce koji kada se razvedu od žene, pokušavaju da joj se svete preko dece, kada pljuju po svojim ženama, pričaju sve najgore. Ja o Ivi mislim sve najbolje. Šta god da mogu da uradim, da doprinesem, ja to doprinosim. Nikada ne kasnim s alimentacijom, dam i unapred sve što traži. Ona je majka moje dece i to apsolutno zaslužuje. To bih savetovao svakom bivšem muža: da nakon razvoda nastavi da voli svoju ženu kao najboljeg prijatelja - ispričao je Lalatović.