Pesmom Mike Antića oprostila se od ćerke Buleta Goncića: Aleksandrina drugarica održala emotivan govor

Aleksandra Goncić, ćerka glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, sahranjena je danas na Novom groblju u Beogradu.

Porodica i prijatelji okupili su se kako bi Aleksandru, koja je preminula u 27. godini nakon duge borbe s opakom bolešću, ispratili na večni počinak.

Porodična prijateljica i glumica Milena Garfild pročitala je "Besmrtnu pesmu" Mike Antića kojom se oprostila od Aleksandre.

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.

Brige…
Zar ima briga?
Tuge…
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!

Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao…

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.

Najbolja drugarica Aleksandre Goncić održala je potresni govor.

"U nedoumici i sa velikim pitanjem - zašto? Dok su nam ove reči navirale, srce nam se punilo tugom, ali i ogromnom zahvalnošćču za svaki trenutak proveden sa našom Aki. Uvek vedra, vesela, nasmejana, puna ljubavi za sve oko sebe. Jednom rečju - posebna. Njena radost, smeh i energija bili su zarazni, a talenat za muziku i ples dar koji ju je činio jedinstvenom. Taj talenat je skormno čuvala za sebe i bilo je teško naterati je da zapeva i pred najbližima. Kada je talenat pobedio skromnost, snimila je nekoliko pesama, pa i spot. I svima nama koji smo je voleli postala je zvezda i inspiracija. Volela je muziku, knjige, Harija Potera, Seranove... A najviše svoju porodicu i prijatelje. Njena sposobnost da voli svim srcem bila je dar koji je nesebično delila sa svima koji su je okurživali. Bila je divna sestra svojoj Isidori, brižna unuka, sestričina, tetka, a posebno najlepša i najvoljenija ćerka Buletu i Goci. Mnogbrojnim ljudima ovde ona je bila najbolji prijatelj. To je bila naša Aki - osoba koja se voli, i to mnogo govori o njenoj veličini, o njenom srcu i duši koja je uvek bila spremna da zagrli sve oko sebe. Ona je bila neko ko vam pruži mir i veru da će sve biti u redu. Kako da nastavimo dalje bez nje, ne znamo. Jedino što znamo je da moramo da primenimo ono što smo naučili od nje i po čemu ćemo je najviše pamititi - hrabrost, borbenost, duhovitost. Meni si, Aki, bila najbolji prijatelj, i tako će ostati zauvek. Kroz mene ćeš živeti i nosiću te svuda sa sobom. Ova tuga nikada neće proći. Ostaje samo vera i nada da ćemo naučiti da živimo sa njom. Draga naša Aki, hvala ti što si nesebično delila svoju radost, ljubav, smeh i vreme sa svima nama. Najviše ti hvala što si se borila do samog kraja i oprosti nam što nismo mogli da te sačuvamo, ali obećavamo da ćemo tvoj duh nositi u našim životima i činiti sve da tvoje ime, tvoja ljubav i tvoja snaga žive u svemu što činimo", ispričala je Aleksandrina drugarica.