"Gluma je izabrala mene"! Slavko Štimac o karijeri, Pavlu Vuisiću, monografiji...

Juče je u pozorištu Madlenijanum predstavljena monografija Slavka Štimca pod nazivom "Tihi heroj ekrana" i dokumentarni film "Samotnjak".

Slavko Štimac je glumačku karijeru počeo još kao dete, davne 1972. godine u filmu "Vuk samotnjak" i uspešno se njome bavi već 53 godine.

Juče je u pozorištu Madlenijanum bila predstavljena njegova monografija pod nazivom "Tihi heroj ekrana" i dokumentarni film "Samotnjak".

Tom prilikom slavni glumac je dao intervju okupljenim medijima, a na početku razgovora objasnio kako je došlo do toga da se o njemu napiše monografija i snimi dokumentarni film.

- Za početak bih se zahvalio pozorištu i timu Madlenijanuma, koji su se ponudili da budu domaćini ovog događaja. Pre skoro tri godine, dobio sam nagradu Pavle Vuisić i tada je obaveza da se o dobitniku nagrade napravi monografija i dokumentarni film. Sada je nekako ispao zgodan moment da predstavimo tu monografiju "Tihi heroj ekrana" koju je pisao Marko Misirača i dokumentarni film "Samotnjak" koji je režirao Srđa Peneđić - počeo je priču Štimac.

Foto: ATA Images

Ima li mesta skromnosti kada neko u vašu čast napiše monografiju i napravi dokumentarni film?

- Imao sam sreće da su to radili veoma marljivi ljudi koji su mi jako bliski. Bio sam prezadovoljan kada su mi to pokazali. Ne znam kako ko doživljava skromnost, ja je doživljavam kao normalno i pristojno ponašanje i ništa drugo. Ovo je moj posao, ja se ovim bavim skoro ceo život i trudim se da budem isti prema svim ljudima jer mislim da svi zaslužujemo sličan tretman.

U Nišu ste izjavili da ste nešto menjali u autobiografiji, šta vam se nije dopalo?

- Možda je bilo viška nekih stvari. Kada mi je Marko pokazao monografiju bio sam šokiran jer je on toliko detalja pronašao iz mog profesionalnog života na koje sam ja potpuno zaboravio. Što se tiče dokumentarnog filma, Srđa i ja koji se znamo već dugi niz godina radili smo ga zajedno. Srđa je predložio da ne zovemo moje kolege da pričaju o meni, nego da jednostavno ja nešto govorim i da se prisećam nekih događaja, a da sve to prate inserti iz skoro svih filmova koje sam radio u životu.

Foto: ATA Images

Nedavno ste dobili i nagradu Kustendorfa, nagradu za buduće filmove, kao i nagradu za životno delo...

- Pa dobro, Kusta, misli da ću ja još dosta da radim, hvala mu na tome. 

Da li je Pavle Vuisić bio jedan od vaših najomiljenijih kolega, kao što je vašem ocu bio omiljeni glumac?

- O Pavlu Vuisiću je mislim sve rečeno. Bio je veliki glumac, intuitivan, ispred svog vremena, harizmatičan na jedan neverovatan način. Dovoljno je bilo da se pojavi, da bude u sceni i već vam privlači pažnju, a to je redak dar i svi to znamo, naročito mi koji se bavimo ovim poslom.

Foto: ATA Images

Slavko, od malih nogu ste pred kamerama i toliko uloga je iza vas. Da li žalite zbog nečega?

- Nemam taj pristup gledanja na stvari. Uvek postoji ono šta bi bilo da sam izabrao neku drugu profesiju. Ova profesija je izabrala mene, to moram da priznam. Imao sam neverovatan sticaj okolnosti da sam išao iz filma u film. Bukvalno sam odrastao na filmu. Kažu da u životu sve što treba da se desi, desi se. 

Kako doživljavate naziv vaše monografije i filma? 

- Nisam učestvovao u nazivu tih naslova ali sviđaju mi se. To je bio doživljaj autora mene kao čoveka koji se bavi tom profesijom.