Odrastao sa kriminalcima: Mladost srpskog glumca obeležile krađe i ulične tuče

Goran Sultanović je jednom prilikom ispričao da je imao nestašno detinjstvo. Bio je loš đak, a jedan period života družio se sa kriminalcima.

Sultanović je išao u osnovnu školu "Jovan Miodragović", dok se nije napravila škola "Sava Kovačević", a onda je šest godina išao u XIV beogradsku gimnaziju, jer je kako kaže bio jako loš đak.

- Direktorka i profesori su mi nudili da pređem u neku drugu, lakšu školu, ali sam uspeo da se izborim da pohađam školu koja mi je prekoputa. Posle završene gimnazije sam upisao pozorišnu akademiju i to je jedini period mog života, kad sam menjao teritoriju - ispričao je glumac jednom prilokom za domaće medije.

Goranu su se roditelji razveli kada je bio još dečak, a najviše vremena provodio je sa bakom.

- Moji roditelji Milanka i Ragib su se jako rano razveli. Otac je otišao u Crnu Goru da radi, majka što zbog "Kola", što zbog snimanja filmova, dosta je putovala, tako da sam bio prepušten babi i dedi. Što se tiče materijalnog, otac i majka su dosta brinuli o meni; prvi sam imao bicikl u kraju, u dva, tri restorana sam imao uplaćene ručkove i večere. Kod babe sam provodio dan, ali sam noću ostajao sam u svom stanu. I kad je mlad čovek bez kontrole, normalno zapostavlja obaveze - ispričao je glumac.

Foto: ATA Images

Nije voleo da uči i kako je rekao bilo mu je interesantno da isproba mnoge zabranjene stvari.

- Mnogo je zabranjenog voća koje čovek u tim srednjoškolskim godinama hoće da dotakne. Pošto nisam imao problema sa izlascima upoznao sam interesantniju stranu života mnogo pre mojih vršnjaka. Jednostavno nisam učio, a babu i dedu je bilo lako smuvati za sve - iskren je Sultanović.

Ipak ističe da su njegovi nestašluci u poređenju sa današnjim nestašlucima mladih bili suviše naivni.

- U to vreme sam u školi i u kraju važio za mangupa. Znao sam recimo da kod Šoštarićke koja je predavala hemiju padnem u nesvest, a da se prethodno dogovorim sa razredom da me iznesu. Pa ne znam, majka mog drugara Nebojše Jankovića je meni bila razredna, ponekad bi me molila da uđem na čas iz školskog dvorišta gde sam po ceo dan igrao fudbal koji sam obožavao - ispričao je glumac.

Foto: ATA Images

Kako kaže družio se sa jednom generacijom Beograda kojeg više nema.

- Kriminal je možda prejaka reč, ali rano sam upoznao ulicu i njene zakone i pojma nemam šta me je spasilo da ne odem tim stazama. Uglavnom, probao sam i to, ali sam se plašio autoriteta roditelja. Upoznao sam i tu stranu medalje, počev od nekih sitnih krađa do uličnih tuča. Pripadam generaciji koja je znala sve pozornike od Kalenića do Slavije. I oni su znali nas, da tapkamo karte i imamo neke sitne prekršaje. Nisi mogao da napraviš prekršaj, a da se to ne zna. Sećam se kad sam zapalio prvu cigaretu, da mi je baba zveknula šamarčinu, jer joj je komšinica ispričala šta sam uradio. Dakle, nije bilo provere da li pušim, već sam automatski bio kažnjen. To jeste bilo davno, ali staje jedan ljudski vek, pa je gotovo neverovatno da se tako mnogo toga izmenilo u ljudskom moralu za tako kratko vreme - rekao je Sultanović.