"Sinovima su rekli da se spreme za moju smrt" - Ljilja Stjepanović pobedila tešku bolest: Izlečila sam se u manastiru Ravanica

Ljiljana Stjepanović za Informer kaže da su je tokom borbe sa teškom bolešću lekari otpisali i pripremali njene sinove na najgore, ali da je uspela da se izleči zahvaljujući redovnim posetama manastiru Ravanica.

Glumica Ljiljana Stjepanović, uprkos tome što se nalazi u osmoj deceniji života, je i dalje aktivna na pozorišnoj sceni, predano radeći na raznim projektima.

Među njima je i mjuzikl "Julija i Romeo" u Teatru Odeon, gde tumači groficu, jednog od ključnih likova. U ovom savremenom izvođenju glumica, sa svojim iskustvom i energijom, doprinosi mladim kolegama i prenosi snažne poruke publici.

U razgovoru za Informer Ljiljana Stjepanović je govorila o izazovima glume u poznim godinama, teškim trenucima u životu i izlečenju u manastiru Ravanica, kao i o ljudima koji su joj pružali podršku kroz život i karijeru.

Foto: ATA Images

U mjuziklu "Julija i Romeo" igrate ulogu grofice, jednog od ključnih likova. Koliko je bilo teško da se pripremite za tako zahtevnu ulogu?

- Fizički izazov je bio preveliki, pogotovo za moje godine. Jedva čekam premijeru da vidimo reakciju dece. Za sada, ono što sam ja videla, izgleda fantastično. Pozorište "Odeon" je nestvarno dobro opremljeno. Scenografija izgleda čarobno. Ono što je meni fascinantno je mladost koja se nalazi u ovom pozorištu. Ja sam došla ovde da podržim mladost. Mladi glumci su mnogo talentovani i vidim da iz dana u dan nadograđuju svoje znanje. Ako sam im pomogla svojom ulogom, ja sam srećna. Fascinantno mi je što ima i dosta crnaca i crnkinja. To je božanstveno bogatstvo na sceni. Čak su i mnogo obazrivi prema nama starijima. Pomažu mi da se popnem i siđem sa scene, uvek me drže pod ruku i pitaju da li sam dobro. To su neki trenuci koji se ne zaboravljaju. Meni je ovo izuzetno teško, jer radim mnogo, snimam seriju, igram i svoje privatne predstave, a pored toga sam majka i baba, ali sam preživela i gore stvari.

Da li planirate da odete u penziju iz glumačkog sveta ili mislite da glumci nikada ne odlaze u penziju?

- Glumiću dok sam živa. Od mene možete da očekujete još svašta.

Foto: Foto: Teatar Odeon

Na ulici Vas ljudi prepoznaju više po ulozi Radojke iz serije "Selo gori, a baba se češlja" ili po liku Kiće iz serije "Ljubav, navika, panika"?

- Stariji me prepoznaju kao Radojku, a mlađi kao Kiću. Mlađi se uglavnom deru: "Kićoooooo" kad me vide. Najlepši kompliment koji sam dobila bio je od gospodina sa sela koji mi je rekao: "Radojka bre, ti si moj traktor!". Prvo nisam shvatila šta je želeo da mi kaže, a onda me je pitao da li znam koliko traktor znači nekom seljaku, odnosno da je to njihovo najznačajnije bogatstvo. Neki ljudi me prepoznaju i kao babu Izergilu iz predstave "Cigani lete u nebo". Nekad mi priđu i žale se što ne glumim u njoj i dalje, ali mene je zamenila Dušica Novaković, koja je maestralno iznela ovu ulogu. Smatram da mlađima treba prepustiti uloge, a da ćemo mi, stariji, trajati u nekim drugim stvarima. Treba pružiti šansu mladima.

Pričali ste i o zdravstvenim problemima sa kojima ste se suočili. Kako se sada sećate na te trenutke?

- Umirala sam u bukvalnom smislu. Svi su me otpisali, ali ovaj čika gore nije smatrao da je moje vreme da odem. Rekao je: "Ti moraš još da radiš. Crkni radeći, ali nećeš od bolesti". Nije bilo ništa naivno. Bila sam skoro dve i po godine u kolicima. Bila sam toliko loše da su mojim sinovima rekli da se pripreme za moj kraj. Moram da kažem sada to, kako bi ljudi znali, meni je mnogo pomogao manastir Ravanica. Zahvalna sam Bogu, manastiru i mati Zanoviji na lekovitim travama i tinkturama koje su me spasili. Sada mnogi moji prijatelji koji su čuli da mi je to pomoglo u izlečenju odlaze u manastire po pomoć. Velika je stvar imati vere. Zato uvek kažem da mladi treba da imaju veru i da se vole. Moraju da daju, da bi nešto dobili zauzvrat. Ja sam uvek davala moju energiju, zato me je publika uvek i volela. Za mlade sam uvek tu dok sam živa.

Foto: printscreen/Youtube

Ko Vam je bio najveća podrška u tim teškim trenucima?

- Mnogi, moram da priznam. Najviše Radoš Bajić, mnoge koleginice i kolege, uključujući i Nađu Piale, koja nas je napustila i kojoj nikada neću moći da oprostim što me je ostavila. Takođe su mi najveća podrška bili i prijatelji koji se ne bave javnim poslom.

Koje promene u glumačkom svetu Vam danas najviše upadaju u oči u odnosu na ranije

- Volim šale, volim i da se ljudi šale na moj račun. Volim da se družim. Mnogo bih volela da mogu, a nažalost ne mogu, da idem ponovo u kafanu. Volela bih da pevamo, da se družimo. Nema više toga, mnogo mi je žao što su se ljudi mnogo osamili. Mi smo se mnogo više družili. Posle svake predstave smo sedeli u klubu do zore i pričali o ulogama i greškama. Slušali smo jedni druge, mnogo više nego sad.

Foto: ATAIMAGES

Ko vam je trenutno najveća inspiracija u životu?

- Moja porodica. Imam dva sina, dve božanstvene snaje i četiri divne unuke. Najstarija unuka Ksenija već gradi karijeru u glumi. Isto koliko mi je ona bila podrška tokom mojih glumačkih godina, toliko sam i ja njoj sada.