"Britanka me provocirala o Srebrenici, a onda je skočila cela sala": Reditelj Miroslav Lekić o skandalu zbog filma "Ruski konzul"

Reditelj Miroslav Lekić kaže za Informer da ga je jedna Britanka nakon projekcije filma "Ruski konzul" u Bredfordu provocirala pitanjima o Srebrenici, nakon čega je cela sala skočila u njegovu odbranu.

Posle bioskopskog života, "Ruski konzul" se prikazuje i u formi serije čije je emitovanje juče počelo na Prvom programu RTS.

Serija ima pet epizoda, a emitovaće se subotom i nedeljom.

Ovim povodom, sa rediteljem i jednim od scenarista "Ruskog konzula", Miroslavom Lekićem uradili smo intervju u kojem smo, između ostalog, razgovarali i o festivalskom životu filma. Lekić nam je ispričao zanimljivu situaciju koja mu se dogodila nakon projekcije u engleskom gradu Bredfordu kada je jedna gospođa počela da ga provocira pitanjima o Srebrenici.

Foto: ATA Images

Reditelj nam je rekao da je cela sala stala uz njega, a prišao mu je i bivši britanski vojnik koji je u sastavu britanskih trupa bio na Kosovu i Metohiji i otkrio nam je šta mu je rekao.

"Ruski konzul" je obišao brojne festivale i svuda izazvao pažnju. Šta je Vama kao autoru ostalo kao najsnažniji utisak sa tih putovanja - publika, kritika ili možda susreti iza kulisa?

- "Ruski konzul" je posle srpskog kandidata za Oskara bio na festivalima u Tunisu, Bredfordu (Engleska), Amsterdamu gde je bio nominovan za najbolji evropski film. Zatim u Calabriji gde sam dobio nagradu za najboljeg inostranog reditelja učesnika festivala i treba da ide u decembru na festival na Siciliji. Prikazan je i na Festivalima srpskog filma u Vašingtonu, Čikagu, Melburnu, a trebalo bi da se prikaže i na Svetskoj izložbi u Osaki. Ono što mi je neki glavni ustisak posle projekcija na ovim festivalima je taj da je publika sa velikom pažnjom odgledala film, s obzirom na to da nije kratak i odlično razumevanje teme sa kojom se film bavi.

Foto: Privatna arhiva

Kako publika van Srbije doživljava film? Da li ste primetili da ga tumače drugačije nego ovde?

- U suštini percepcija filma je ista. Naravno da je naša publika daleko bolje upoznata sa problemom sa kojim se film bavi, ali i publika u inostranstvu veoma dobro razume suštinu onoga čime se film bavi.

Da li verujete da festivalsko putovanje menja život jednog filma - da mu otvara vrata ka publici kojoj možda nikad ne bi stigao?

- Zasigurno, pre svege mu produžava život. Autorima daje mogućnost da vide koliko su uspeli da naprave film koji je svuda razumljiv, a istovremeno i omogućava vam da proverite kakva je percepcija pojedinih stvari kod kuće, a kakva u inostranstvu kod ljudi koji nemaju toliko predznanja o temi sa kojom se bavite.

Foto: Privatna arhiva

Koja Vam je anegdota ili reakcija publike ostala najviše u sećanju?

- Pa mozda je bilo najzanimljivije na festivalu u Bredfordu. Posle projekcije imali smo razgovor sa publikom koja je bila sto posto Engleska. U sali je bio samo jedan par iz Srbije. U jednom trenutku jedna gospođa iz publike postavila je pitanje koje nije imalo veze sa filmom i bilo je vezano za Srebrenicu. Na moje veliko iznenađenje praktično i pre nego što sam počeo da odgovaram reakcija publike je bila iznenađujuća. Optužili su gospođu da postavlja pitanje koje nema veze sa filmom i da je cela formulacija pitanja tendeciozna i pogrešna i verujte mi, to nije bio jedan posetilac već njih desetak. Bio sam prijatno iznenađen i razumevanjem i prijemom filma kao i poznavanjem tematike o kojoj film govori. Posle razgovora u holu ispred sale prilazili su mi posetioci i izvinjavali se zbog tendecioznog pitanja koje mi je postavljeno. Jedan od njih mi je rekao: "Ja sam dole bio u sastavu britanskih trupa koje su obezbeđivale red na Kosovu. Sve što sam video u filmu mi je potpuno jasno, gledao sam to svaki dan".

Saradnja sa Žarkom Lauševićem bila je posebna već samim tim što je to njegova poslednja uloga. Kako pamtite zajednički rad na setu?

- Kao i svaka saradnja sa Žarkom. Dinamična, kreativna do kraja iskrena. Pamtiću uvek njegovu snagu i posvećenost kao i ogroman napor koji je ulagao da nikog na snimanju ne optereti bolešću koja je već bila uznapredovala. Svaki put posle komande: "Akcija", bolest se povlačila pred glumcem Žarkom Lauševićem. Možda je najbolji odgovor dao jedan član ekipe tokom snimanja na pitanje kako mu je na setu. "Izvanredno iz prvog reda mogu da gledam kako glumi Žarko Laušević".

Foto: Printscreen/Youtube

Da li ste imali osećaj da će "Ruski konzul" ostati upamćen i po tome što je to njegov oproštaj sa kamerom?

- Za mene da, ali mislim da za običnog gledaoca ta uloga je još samo jedan dokaz njegovog ogromnog talenta.

Laušević je imao retku harizmu i specifičnu energiju. Šta mislite da je uneo u ovaj lik što niko drugi ne bi mogao?

- Pa eto, sami ste rekli. Uneo je tu svoju harizmu i ogromnu energiju koju je imao. Uneo je i svu tu patnju koju je lično osećao, a koju lik koji tumači nosi u sebi. Učinio je Ljubu Božovića čovekom od krvi i mesa spremnog da umre za ideale u koje veruje.

Foto: Printscreen/Youtube

Kako mislite da će publika gledati na film kroz prizmu toga da je u pitanju njegova poslednja uloga? Da li to menja doživljaj same priče?

- Siguran sam da i to ima uticaja na publiku jer je u pitanju jedna tužna istina, ali opet ponavljam, mislim da je Žarko u momentima kreiranja uloge pobedio bolest i publika to veoma dobro prepoznaje.

Da li postoji neki trenutak sa snimanja sa Žarkom koji Vam je posebno drag i koji rado pamtite?

- Verujte mi svaki trenutak koji sam proveo sa njim mi je drag na svoj način.

Film je dobio i svoju serijsku formu koja se od sinoć emituje na Prvom programu RTS. Šta publika može da očekuje novo u seriji što možda nije mogla da vidi u bioskopskoj verziji?

- Napravili smo seriju od pet epizoda u kojima će gledaoci moći da vide još skoro sat novog u filmu neiskorišćenog materijala. Mislim da je jako bitno što film nije rađen od serije u smislu da je naprosto podeljen na više epizoda. I serija, i film su urađeni kao zasebne celine. Za ovo moram da se zahvalim mojim producentima Telekomu Srbije i Vision team-u koji su me zaista maksimalno podržali, ne samo materijalno, u realizaciji ovoga projekta.

Foto: Privatna arhiva

Mislite li da će serija možda dopreti i do šire publike nego film, upravo zbog televizijskog emitovanja?

- Da, sasvim je sigurno da ce serija dopreti do većeg kruga gledalaca i naravno da mi je to veoma drago. Već je i film prilikom emitovanja na televiziji imao odličnu gledanso, tako da sada iskreno očekujem da i serija to ponovi.

Kakav je osećaj kada znate da će priču sada gledati publika u svojim domovima, iz nedelje u nedelju, da li je to poseban izazov za jednog autora?

- Sigurno je da postoji razlika između gledanja u bioskopskoj sali i na televizoru u okviru svoga doma. Međutim, mislim da je u svemu tome najvažnija stvar da što vise ljudi pogleda film ili seriju koju ste radili jer jedna od osnovnih stvari u našem poslu komunikacija sa publikom.

Da li biste voleli da "Ruski konzul" ima i neki nastavak, ili je ova priča za Vas zaokružena u potpunosti?

- "Ruski konzul" nema nastavak. Roman je na neki način bio nastavak romana "Nož", ali sam svesno odlučio da filmska priča "Ruskog konzula" nema nikakve veze sa pričom u film "Noz".

Foto: ATA Images

Koliko je teško bilo kroz jednu dramsku priču dočarati atmosferu tog doba, kada su odnosi između Srba i Albanaca već bili osetljivi?

- Veoma teško i to ne samo sa dramaturške strane već i sa vizuelne. U Đakovici i Prizrenu trenutno nije moguće snimati, mada su se i ti gradovi potpuno promenili u odnosu na vreme kada se dešava fimska radnja. Zbog toga smo u potpunosti u studiju rekonstruisali trgove i ulice u ta dva grada. Izvanredan posao je obavila naša scenografkinja Irena Marjanov kao i stručnjak za specijalne efekte Ivan Kod.

Da li ste želeli da prikažete te "tihe godine" kao upozorenje kako društvene pukotine vremenom postaju duboki raskoli?

- Da, kao što sam već nekoliko puta rekao. Film govori o srpsko -albanskim odnosima u jednom vremenu kada je politika zahtevala jednu idealizovanu sliku nacionalnih odnosa i to ne samo između Srba i Albanaca. Zato je i pravljena jedna lažna slika. Jedno veliko Potemkinovo selo u kome je sve spolja izgledalo idealno, a nije vam bilo dozvoljeno da zakopate malkice ispod te idealizovane površine. Film se bavi demontiranjem tog lažnog idealizma da bi smo ne samo mi, već i ljudi svuda u svetu, bolje razumeli razloge onoga što se danas na Kosovu dešava.