Srpska glumica osetila jak bol u kičmi i umrla posle dva meseca: Njene poslednje reči kidaju dušu

Glumica Zorica Šumadinac preminula je 1981. godine u samo 34. godini života, ostavivši iza sebe muža i dve male ćerke.

Njena smrt bila je iznenadna i potresna, posebno zbog jedne od poslednjih reči koje je uputila suprugu: "Plačem jer me moja deca neće zapamtiti."

Rođena 1946. u Beogradu, Zorica Šumadinac je od detinjstva bila bolešljiva, ali vedra i nasmejana. Prvo je volela balet i muziku, ali zbog zdravstvenih problema morala je da odustane.

Na kraju se opredelila za glumu i upisala FDU, gde je studirala sa Svetlanom Bojković i Petrom Božovićem. Njena karijera brzo je napredovala u prvu ulogu dobila je u filmu "Kad budem mrtav i beo" i od nizala uloge u pozorištu i na filmu.

Foto: Printscreen/Youtube

Glumica se zaljubila i ubrzo udala za Zorana sa koijm je dobila dve ćerke, Mariju i Isidoru. Bila je srećna, međutim, sudbina joj se ubrzo preokrenula.

U leto 1981. počela je da oseća snažne bolove u leđima. U početku se verovalo da je reč o običnoj upali nerava ili reumatskim tegobama, ali bolovi su postajali sve jači i učestaliji.

Tokom rutinske operacije lekari su otkrili da uzrok bolova nije reuma, već veliki tumor, koji je već ozbiljno zahvatio organizam.

Zorica je brzo postala svesna da joj nema spasa. U razgovorima sa suprugom govorila je mirno, bez straha od smrti, brinući se samo za budućnost svoje dece. Molila je muža da ih vaspita u poštenju i radu, da odrastu kao dobri i iskreni ljudi.

Foto: Printscreen/Youtube

Njeno stanje naglo se pogoršavalo, krvna slika je propadala iz sata u sat. U poslednjim danima jedva je imala snage da govori, ali je ostala pribrana. Kada je suprug krenuo da donese krv za transfuziju, u bolnici mu je tiho rekla: "Idi, mili moj, i požuri... Pazi kako voziš." To su bile njene poslednje reči.

Preminula je 3. septembra 1981. godine, samo dva meseca nakon što je lekar rekao da joj je zdravlje potpuno dobro.

Foto: Printscreen/Youtube

Njena smrt ostavila je dubok trag, ne samo zbog kratkog života i prekinute karijere, već i zbog potresne sudbine žene i majke koja je svesno dočekala kraj, tugovala samo zato što njene dve ćerke neće imati priliku da je upamte.