"Tamo svaki deo grada ima svoj dom za stare": Dejan Karaklajić za Informer: "Imam 79 godina i ne pada mi na pamet da se penzionišem"

Dejan Karaklajić za Informer kaže da u Norveškoj svaki deo grada ima svoj dom za stare, kao i da ne planira da se penzioniše uprkos tome što ima 79 godina.

U novoj seriji "Miholjsko leto", koja se odnedavno emituje na RTS-u, publika ima priliku da prati priče neodoljivih junaka smeštenih u dom za stare "Feniks".

Povodom prikazivanja ove serije razgovarali smo sa Dejanom Karaklajićem, rediteljem i izvršnim producentom, koji nam je otkrio kako je nastala ideja za projekat, šta ga je posebno inspirisalo i kako je raditi sa glumcima koji ne prestaju da pokazuju energiju i kreativnost uprkos godinama.

U intervjuu za Informer Karaklajić govori i o tome zašto "Miholjsko leto" nije priča o kraju, već o novom početku, o ulozi veštačke inteligencije u seriji, ali i o vrednostima zajedništva i međuljudske bliskosti.

Foto: ATA Images

Vi ste jedan od autora serije Miholjsko leto. Kako ste došli na ideju za ovu priču koja se odvija u domu za stare?

- Ivan Lalić je doneo osnovnu priču. Ja sam u njoj odmah prepoznao veći potencijal, nešto što može da se razvije dublje i šire. Zajedno sa scenaristima i producentom Markom Mandićem, napravili smo nešto što na prvi pogled možda ne izgleda neobično, prva epizoda to ne otkriva u potpunosti, ali kako serija odmiče, razvija se jedna topla, neuobičajena i vrlo emotivna priča. Priča puna želje za životom, koja u suštini govori o tome da dobro u ljudima opstaje, da nas ta borba, unutrašnja i spoljašnja, pokreće, menja i čini nas srećnima.

Zanimljiv je lik Slavka Štimca...

- Pored glavne radnje, serija ima i neke paralelne linije koje su vrlo interesantne. Na primer, jedan od likova je Tesla kojeg glumi Slavko Štimac, koji pokušava da stvori idealnu ženu od veštačke inteligencije. Igra slučaja dovede do toga da se ta veštačka inteligencija otelotvori, i to verovali ili ne kroz štampač! Tako se među likovima nađe i Lenka, AI koja pokušava da razume svet ljudi, ali je zbunjena jer ono što je logično njoj, nije uvek logično i ljudima. U jednoj sceni, recimo, izgovori istinu koja uvredi drugog lika. Tesla joj kaže da to ne treba da radi, a ona mu odgovori: "Ali ti si mi rekao da uvek govorim istinu." A on njoj: "Pa dobro, ne baš uvek, moraš da znaš kada treba reći istinu, a kada ne." Ta igra između veštačke inteligencije i ljudskog rasuđivanja meni je posebno zanimljiva. Prvi put u domaćoj seriji imamo lik koji je AI. Žena koja je lepa, zove se Lenka, po Lenki Dunđerski, nesuđenoj ljubavi Nikole Tesle. Spojili smo tu mnoge slojeve i naučne i emotivne i duhovite. Ima i tužnih momenata, i veselih, i smrti... Sve ono što život nosi.

Foto: RTS

U kom žanru biste smestili seriju "Miholjsko leto"?

- U žanrovskom smislu, ovo je dramedija, spoj drame i komedije. Nekada se to zvalo tragikomedija, danas je dramedija. Trudili smo se da napravimo nešto drugačije, žanr koji se kod nas retko radi, a mislim da će biti interesantan jer nosi mnogo iznenađenja.

Dugo nismo imali seriju u kojoj su fokus stariji ljudi, i to u domu za stare. Kako gledate na to?

-  Radnja jeste smeštena među starije ljude, ali oni su stari samo fizički. U duši, oni su i dalje mladi, puni energije, puni želje za razvojem i životom. Ima jedna rečenica koju Tesla u seriji izgovara: "Nije stvar biti mlad, stvar je biti dugovečan". Dakle, nije važno da li si mlad po godinama, već da li želiš da traješ, da živiš punim plućima takav kakav jesi. Likovi se kroz čitavu seriju bore upravo za tu dugovečnost za smisao, za ljubav, za kreativnost, za zajedništvo. I na kraju, pronađu i formulu kako da to postignu. Neću otkrivati kraj da ne spojlujem.

Foto: RTS

Da li nam danas nedostaje bliskosti i empatije među ljudima?

- Definitivno. Ljudi su počeli da se otuđuju, posebno mladi. Gubi se osećaj zajedništva, a bez zajedništva, čovek ne može mnogo. Zato smo i napravili ovu seriju, da podsetimo na važnost međuljudskih odnosa, na to koliko je važno da se povezujemo, da živimo zajedno, da delimo i dobro i loše. Naši likovi, iako u poznim godinama, pokazuju kako se živi punim plućima, kako se menja život i kako godine, u suštini, ne znače mnogo ako duša ne stari.

Mnogi ljudi se gnušaju same pomisli na dom za stare. Kako vi gledate na to? Da li biste nekad pristali da živite u takvoj ustanovi?

- Živeo sam osam godina u Norveškoj i tamo sam video nešto veoma zanimljivo. Svaki deo grada ima svoj dom za stare. Ljudi, kada dođu u određene godine, polako prelaze iz svojih domova u te ustanove, prvo dolaze samo preko dana, a kasnije i stalno borave tamo. I ono što je važno, oni u tim domovima žive sa ljudima iz svoje zajednice, sa komšijama i prijateljima s kojima su odrasli. To je tamo potpuno normalan deo života. Kod nas, nažalost, još uvek postoji neka vrsta otpora i nelagodnosti prema toj ideji, što smatram da je nepotrebno. Mislim da bi trebalo menjati taj pogled.

Foto: ATA Images

Glumci često ne idu u penziju nastavljaju da igraju dokle god mogu. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

- Pa, evo, ja imam 79 godina i nisam se penzionisao. I iskreno, nemam ni nameru. Dokle god mogu da radim, radiću.