"I on je bio jedan od Srba proteranih iz Hrvatske": Autor "Tvrđave" za Informer: "Vraćao sam se u mladost i te sobe..."

Autor serije "Tvrđava" Mirko Stojković kaže za Informer da je koscenarista ovog projekta Goran Starčević jedan od 500.000 proteranih Srba iz Hrvatske tokom devedesetih godina prošlog veka.

Serija "Tvrđava" uveliko se emituje na Prvom programu RTS i izaziva veliku pažnju javnosti.

Autor serije Mirko Stojković koji je zajedno sa Goranom Starčevićem i koscenarista ove ratne drame govorio je za Informer o ovom veoma značajnom projektu.

U našem razgovoru Mirko nam je otkrio koliko je lično životno iskustvo ljudi utkano u ovaj projekat, na kojim se lokacijama serija snimala i kakve su ga emocije preplavile tokom snimanja.

Kako ste došli na ideju za seriju i kako je prethodio taj umetnički put?

- Do ideje je došao Goran Starčević, to je njegova priča. On je moj student koji je studirao dramaturgiju na FDU. Ovo je priča koja u velikoj meri govori o njegovoj okolini. O ljudima koje je poznavao i jer je i on kao i glavni junak serije iz Knina i jedan je od tih 500 hiljada Srba koji su proterani tokom devedesetih iz Hrvatske. Njegova porodica i njegovo okruženje i ljudi koji su stigli ovde u Srbiju su mu bili inspiracija za prvu verziju scenarija koji je bio za večernji film. Onda smo tu, taj celovečernji film pretvorili u 11 epizoda TV serije, tokom perioda od dve godine, zahvaljujući velikoj podršci koja je došla sa RTS-a, koji su nam dali dovoljno vremena da taj objektivno veliki posao uradimo temeljno.

Foto: ATA Images

Na kojim lokacijama je snimana serija?

- U Crnoj Gori i u Srbiji. U Nikšiću i okolini. Imali smo veliku pomoć od gradske vlasti u Nikšiću i bez njih ne znam kako bismo uspeli da rešimo najrazličitije probleme koji su se ticali uverljivosti svega onoga što želimo da prikažemo u tom nekom fizičkom smislu. Zgrade, priroda, to je nešto što je bilo od ključne pomoći u realizaciji tog dela koji smo snimali u Crnoj Gori. Snimali smo u dva mala mesta. Mnogo smo vremena u Velimlju proveli. Velimlje je selo koje je u najvećoj meri glumilo Knin. Ljudi koji su nas tamo dočekali i način na koji su nas dočekali je takođe nešto što bi zahtevalo poseban razgovor. Mislim da će deo ekipe serije gledati neke epizode zajedno sa  meštanima Velimlja. Tu je zaista došlo do jednog vrlo specifičnog povezivanja koje mislim da je uspešno preneto na ekran.

Foto: ATA Images

Kninska tvrđava koja se vidi na početku prve epizode, da li je autentična?

- Ne, to su vizuelni efekti. Imali smo fantastični tim, Ivan koji je radio vizuelne efekte, jedan od naših najvećih stručnjaka za to i najsposobnijih ljudi, što se vidi upravo iz vašeg pitanja.
Tako da deluje hiperrealistično i mnoge stvari koje su, koje vidite zapravo ne postoje. Ali eto, to je sreća kad sarađujete sa tako dobrim saradnicima kao što je Ivan.

Jeste li bili na setu tokom snimanja serije? Šta vam je bilo najzanimljivije?

- Da, bio sam jer je zapravo moj zadatak bio da budem šouraner, što znači da budem prisutan u svim fazama, od pisanja scenarija, preko rada na samom snimanju do svega onog što je usledilo nakon samog snimanja. Tako da, postprodukcija, vizuelni efekti i sve ostalo. Trudio sma se, bio sam prisutan sve vreme, ali mislim da je ta uloga koju sam ja imao bila nekako da pomognem svakome da uradi svoj posao što bolje ili bolje reći, da pustim svakoga da radi svoj posao što bolje i to se isplatilo.

Foto: ATA Images

Za kraj našeg razgovora, šta vam je bilo najinteresantnije na terenu kada ste gledali i prisustvovali snimanju neke scene?

- Glavni junak serije Luka ima isto godina kao što sam imao ja u to vreme početkom devedesetih, znači nekih 18-19 godina. Svaki put kada sam video scenografiju ili ušao u neku prostoriju koju je scenograf  Nikola Berček napravio i vidim kako je obučen neko koga je obukla kostimografkinja Jelena Stefanović. Stalno sam imao utisak da je vraćanje u moju neku mladost i u sobe u koje sam tada ulazio, među ljude koje su me tada okruživali. To je bilo krajnje neobično. Jedna je stvar kad mi to gledamo na ekranu, a druga je kad uđete u prostor koji je tako napravljen.